мини|Скулптура у парку Пиротског града у Пироту Јабучило је, по предању, био крилати коњ Војводе Момчила. Једини је коњ са крилима у српској митологији и епици. Спомиње се у епској песми Женидба краља Вукашина као и у њеним ранијим варијантама: Од Нијемаца бан и жена Момчила војводе, Момчила смерт и Историја војводе Момчила.
Легенда Прва помињања крилатог коња Војводе Момчила могу се пронаћи у народним песмама Од Нијемаца бан и жена Момчила војводе, Момчила смерт, Историја војводе Момчила и Женидба краља Вукашина, које су варијанте исте песме, настале негде око почетка осамнаестог века.
Вук Стефановић Караџић је у својој збирци Српске народне пјесме. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије записао Женидбу краља Вукашина по певању Стојана Хајдука и о Јабучилу написао: „Приповједа се, да је онамо негдје у [sic] некаком језеру био крилат коњ, па излазио ноћу, те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера; но како би коју кобилу опасао, он би је ударио ногама у трбух, те се изјалови (да не би ождријебела крилата коња). Кад то дозна Момчило, а он узме бубњеве и таламбасе, и остале [sic] којекаке справе, што лупају, па отиде дању, те се сакрије код језера, а кобиле натјера око језера. Кад ноћу изиђе коњ из језера и опасе једну кобилу, па пође да сиђе с ње, онда он почне лупати у бубњеве и у остале справе те се коњ поплаши и не узима кад изјаловити кобиле, него утече у језеро, а кобила остане суждребна и ождријеби крилата коња, којега једни у овој пјесми називају вранцем, једни доратом, једни ђогатом, а овде се пјева Јабучило и, краткости ради, чилаш и чиле.” Име Јабучило се први пут појављује у Караџићевом запису песме.
У Женидби краља Вукашина, Момчилова љуба Видосава спаљује Јабучилу крила да би помогла краљу Вукашину да убије Момчила.
Наслеђе
Споменик Јабучилу у Пироту Иако се средњовјековни град Пирлитор налазио 8 километара источно од данашњег Жабљака у Црној Гори, где и данас постоји топоним Момчилов град, због забуне која је настала погрешним тумачењем историјских рукописа грчки Паретерион је постао Пирот, а за Пиротску тврђаву се сматра да ју је изградио управо војвода Момчило.
Уметник Зоран Мојсилов, који је пореклом из села Власи, а живи и ради у САД израдио је скулптуру митског коња Јабучила. Аутор је ову скулптуру поклонио граду Пироту и обезбедио материјал за њену израду. Скулптура се налази у парку подно тврђаве Пиротски град и неколико пута је била на мети вандала. Израђена је од камена из села Понор и учвршћена гвожђем, а крила имају распон од 6 метара. Перје на крилима су камене плоче из села Завоја и Гостуше са Старе планине.
У уметности Јабучило и Момчило су били тема истоимене слике наивног сликара Саве Секулића. Секулић је слику насликао 1974. године, а данас је изложена у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини.
Главни јунак представе Бела кафа писца Александра Поповића и режисера Милана Нешковића, предратни фабрикант Момчило Јабучило, је назван по епском коњу и његовом власнику. Представа је имала своју премијеру 6. децембра 1990. године у Народном позоришту у Пироту, након чега је играна у позориштима у Нишу, Новом Саду, Шапцу и Београду.
Јабучило је био тема песама Јабучило српских песника Ђорђа Сладоја (Огледалце српско, 2003.) и Весне Егерић (Унутрашњи вид, 2007.), као и песме групе Звуци Тромеђе са њиховог албума Враћамо се на огњиште.
Види још Споменик Јабучилу Списак познатих коња Српске народне епске песме
Референце
Литература
Категорија:Словенска митологија Категорија:Митолошка бића Категорија:Познати коњи Категорија:Српска митологија