Снајдер-Енфилд (), британска спорометна пушка острагуша конструисана 1866, прва пушка острагуша која је нашла масовну примену у британској војсци, заменивши дотадашње пушке каписларе (изолучене мускете) Енфилд из 1853. године.Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-550
Развој и карактеристике Након што је у аустријско-пруском рату (1866) немачка острагуша Драјзе показала далеко већу ватрену моћ од пушака капислара Лоренц којима је била наоружана аустријска војска, све европске земље и САД почеле су ужурбано да преправљају постојеће пушке каписларе (спредњаче) у острагуше. Тако је британска војска преправила постојеће каписларе Енфилд (модел из 1853. године) по идеји Џејкоба Снајдера, додавањем затварача у виду поклопца. центар|мини|Типови затварача на раним острагушама из 19. века. мини|Сандук и затварач пушке Снајдер. Затварач у виду поклопца (шарнира) окреће се око осовине која је паралелна оси цеви, а налази се са њене десне стране. Ударна игла и опруга су у телу затварача, а опаљивање је спољашњим орозом (као код пушака капислара), који се морао ручно натегнути пре сваког опаљивања. Због тешкоћа око извлачења и избацивања празне чауре, ти затварачи нису нашли ширу примену, али су послужили за прераду старих спредњача у острагуше, пошто је старим спредњачама додаван сандук за пуњење на задњем крају цеви (која је претходно скраћивана за десетак сантиметара), која је затварана затварачем у облику поклопца, који се подизао на шаркама у десну страну. Тако је највећи део постојећих спредњача релативно брзо и јефтино конвертован у острагуше, пошто су старе каписларе задржале своје цеви, кундаке и механизам за опаљивање, с том разликом да ороз више није активирао капислу, већ ударну иглу у затварачу. Пушка Снајдер-Еннфилд имала је цев са три жлеба и пуњена је метком са металном чауром, а избацивала је зрно тежине 31,10 грама.Никола Гажевић, Војна енциклопедија 10, Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 676-679
Ове пушке биле су прелазно решење (преправљене спредњаче), које су остале у употреби до развоја модернијих острагуша Мартини-Хенри 1871. године.
У Србији и Црној Гори мини|Отворен затварач пушке Снајдер. Током српско-турских ратова 1876-1878, Србија и Црна Гора су заплениле знатан број турских пушака. При томе, основно оружје турске пешадије тог времена биле су пушке Мартини-Хенри, део коњице био је наоружан за оно време модерним пушкама Хенри-Винчестер, док су башибозук и резервисти били наоружани пушкама Снајдер и старијим каписларама спредњачама.
Тако је српска војска запленила 17.313 пушака, од чега 5.937 мартинки и само 88 винчестерки. По званичном ценовнику Кнежевине Србије од 1. марта 1879, мартинке су вределе 60, винчестерке 72, снајдерке 33, а руске крнке само 25 динара. Пушке домаће производње биле су јефтинијеː по ценовнику од 16. августа 1877. гриноваче су вределе 60 гроша (24 динара), а пибодуше 70 гроша (28 динара).
Види још
Венцл модел 1862, аустријска пушка сличног затварача Спрингфилд модел 1873, америчка пушка сличног затварача Крнка, руска пушка сличног затварача Табакерска пушка, француска пушка сличног затварача
Референце
Литература
Категорија:Спорометне пушке