мини|Табан на кремен. Табан (), механизам за опаљење барутног пуњења код ручног спорометног ватреног оружја које се пуни спреда.
Дефиниција У Српском рјечнику Вука Караџића из 1852, под појмом кубура стоји: У Црној Гори и онуда по околини кубуре се зову пиштољи који имају округле јабуке (а не шиљате као што су у Арнаутскијех пиштоља); у Србији су ове прве пиштоље звали Призренски пиштољи а ове друге Арнаутски. И осим јабука ови се пиштољи разликују и по табанима: у Призренскијех пиштоља табани су Њемачки (на којима су лукови и зубови изнутра), а у Арнаутскијех су табани Арнаутски или Турски (у којијех су лукови и зубови споља).
Развој и врсте У почетку реч табан означавала је само дашчицу (у облику стопала) која је повезивала делове за опаљење, а касније се тим именом називао цео механизам за опаљење. Табан се намештао са стране задњег дела цеви и усадника. Развој табана текао је упоредо са развојем ручног ватреног оружја и утицао је на побољшање сигурности и брзине гађања. Врсте и облици табана зависили су од времена и места израде. Разликују се 4 основна механизма опаљивања:
табан на фитиљ, коришћен код аркебуза и мускета фитиљача (15—17. век). У Јапану се користио до средине 19. века (јапанска аркебуза). табан на коло, због скупе израде коришћен спорадично у 16. и 17. веку, није успео да потисне табан на фитиљ. табан на кремен, коришћен од 17. до средине 19. века. табан на капислу, коришћен од 1840. до 1865, замениле га острагуше са ударном иглом у затварачу.
Референце
Литература
Категорија:Делови ватреног оружја