мини|Египатски хијероглифи са картушама за име „Рамзес II ”, из храма у Луксору, Ново краљевство Староегипатска књижевност писана је на египатском језику од фараонског периода старог Египта до краја периода римске власти. Представља најстарији корпус египатске књижевности. Уз сумерску књижевност, сматра се најранијoм књижевношћу на свету..
Писање у старом Египту — и хијероглифско и хијератско — први пут се појавило крајем 4. миленијума пре нове ере током касне фазе протодинастичког Египта. У време Старог краљевства (26. век пре нове ере до 22. век пре нове ере), књижевна дела су укључивала погребне текстове, посланице и писма, химне и песме, и комеморативне аутобиографске текстове који говоре о каријери истакнутих административних званичника. Тек у раном Средњем краљевству (21. век пре нове ере до 17. век пре нове ере) настала је наративна египатска књижевност. Ово је била „медијска револуција” која је, према Ричарду Б. Паркинсону, била резултат успона интелектуалне класе писара, новог културног сензибилитета за индивидуалност, невиђеног нивоа писмености и општег приступа писаним материјалима.. Стварање књижевности је стога био подухват за елиту, монополизован од стране писарске класе придружене владиним канцеларијама и краљевском двору владајућег фараона. Међутим, међу савременим научницима не постоји потпуни консензус о зависности староегипатске књижевности од друштвено-политичког поретка краљевских дворова.
Средњееегипатски, говорни језик Средњег краљевства, постао је класични језик током Новог краљевства (16. век пре нове ере до 11. век пре нове ере), када се народни језик познат као касноегипатски први пут појавио у писаној форми. Писци Новог краљевства су канонизовали и копирали многе књижевне текстове написане на средњем египатском, који је остао језик који се користио за усмено читање светих хијероглифских текстова. Неки жанрови књижевности Средњег краљевства, као што су „учења” и измишљене приче, остали су популарни у Новом краљевству, иако жанр пророчких текстова није оживео све до периода Птоломеја (4. век пре нове ере до 1. век пре нове ере). Популарне приче су укључивале Причу о Синухеу и Елоквентни сељак, док су важни наставни текстови укључују Аменемхатова упутства и Лојалистичко учење. До периода Новог краљевства, писање комеморативних графита на зидовима светих храмова и гробница цветало је као јединствен књижевни жанр, али је користило формулисане фразе сличне другим жанровима. Признање правог ауторства остало је важно само у неколико жанрова, док су текстови „наставног” жанра били псеудонимни и лажно приписивани истакнутим историјским личностима.
Староегипатска књижевност је сачувана на разним медијима. Ово укључује папирусне свитке и пакете, кречњачке или керамичке остраке, дрвене даске за писање, монументалне камене грађевине и ковчеге. Текстови које су сачували и открили савремени археолози представљају мали део староегипатског књижевног материјала. Подручје поплавне равнице Нила је недовољно заступљено јер је влажна средина непогодна за очување папируса и натписа мастилом. Са друге стране, скривена, закопана литература, закопана хиљадама година, откривана је у насељима на сувим пустињским маргинама египатске цивилизације.
Писма и језици Хијероглифи, хератско и демотско писмо
До раног династичког периода у касном 4. миленијуму пре нове ере, египатски хијероглифи и њихов курзивни облик хијератског облика били су добро утврђена писана писма.; ; ; . Египатски хијероглифи су мале уметничке слике природних објеката.; ; . На пример, хијероглиф за засун на вратима, који се изговара се, производи звук с ; у комбинацији са другим или вишеструким хијероглифима, тако би се могао спеловати звук речи за апстрактније појмове као што су туга, срећа, лепота и зло.; for similar examples, see Allen (2000: 3) and Erman (2005: xxxv-xxxvi). Нармерова палета, датирана ~ 3100. п. н. е. током последње фазе протодинастичког Египта, комбинује хијероглифе за сома и длета да би произвео име краља Нармера.; ; .
Египћани су своје хијероглифе називали „божјим речима” и резервисали су њихову употребу за узвишене сврхе, као што је комуникација са божанствима и духовима мртвих кроз погребне текстове.; ; ; . Свака хијероглифска реч представљала је и одређени објекат и оличавала суштину тог објекта, препознајући га као божански створен и припадајући у оквиру већег космоса.. Кроз свештеничке ритуале, попут паљења тамјана, свештеник је дозволио духовима и божанствима да читају хијероглифе који украшавају површине храмова.. У погребним текстовима који почињу од и након Дванаесте династије, Египћани су веровали да унаказивање, па чак и изостављање одређених хијероглифа, доноси последице, било добре или лоше, за преминулог поседника гробнице чији се дух ослањао на текстове као на извор исхране у загробном животу.; . Сакаћење хијероглифа змије отровнице или друге опасне животиње уклонило је потенцијалну претњу. Међутим, уклањање сваког примера хијероглифа који представљају име преминуле особе лишило би његову или њену душу могућности да чита погребне текстове и осудило би ту душу на неживо постојање. мини| Абот Папирус, запис написан хијератским писмом; описује преглед краљевских гробница у тебанској некрополи и датована је у 16. годину владавине Рамзеса IX, в. 1110. п. н. е. Хијерат или египатско хијератско писмо је поједностављени, курзивни облик египатских хијероглифа.; ; ; . Као и хијероглифи, хијератика се користила у светим и верским текстовима. До 1. миленијума пре нове ере, калиграфска хијератика је постала писмо које се претежно користило у погребним папирусима и храмским ролнама.. Док је писање хијероглифа захтевало највећу прецизност и пажњу, курзивна хијератика се могла писати много брже и стога је била практичнија за вођење записника.. Његова примарна сврха била је да служи као стенографско писмо за некраљевске, немонументалне и мање формалне списе као што су приватна писма, правни документи, песме, порески записи, медицински текстови, математичке расправе и упутства .; ; ; ; . Хијерат се може писати у два различита стила; један је био више калиграфски и обично резервисан за владине записе и књижевне рукописе, други је коришћен за неформалне извештаје и писма.; .
До средине 1. миленијума пре нове ере, хијероглифи и хијерати су и даље коришћени за краљевске, монументалне, верске и погребне списе, док је ново, још курзивније писмо коришћено за неформално, свакодневно писање: Демотиц. Коначно писмо које су усвојили стари Египћани било је коптско писмо, ревидирана верзија грчког алфабета. Коптски је постао стандард у 4. веку нове ере када је хришћанство постало државна религија у целом Римском царству; хијероглифи су одбачени као идолопоклоничке слике паганске традиције, неприкладне за писање библијског канона..
Прибор и материјали за писање мини| Остракон са хијератским писмом који помиње званичнике укључене у инспекцију и чишћење гробница током Двадесет прве династије Египта, ~ 1070–945 пре нове ере Египатска књижевност је продукована на различите начине. Заједно са длетом, неопходним за писање натписа на камену, главно оруђе за писање у старом Египту било је перо од трске, трска обликована у стабљику са нагњеченим крајем налик четкици.; . Са пигментима чађе и црвеног окера, оловка од трске коришћена је за писање на свицима папируса — танког материјала направљеног од испреплетаних трака сржи из биљке Циперус папирус — као и на малим керамичким или кречњачким уломцима лонаца познатим као остраца.; ; ; ; . Сматра се да су папирусне ролне били умерено скупи комерцијални предмети, јер су многи палимпсести, рукописи чији је оригинални садржај избрисан да би се направио простор за нова писана дела.. Ово, заједно са праксом кидања комада већих папирусних докумената да би се направила мања слова, сугерише да је било сезонских несташица узрокованих ограниченом сезоном раста Cyperus papyrus. То такође објашњава честу употребу острака и кречњачких пахуљица као медија за писање краћих писаних радова.. Поред камена, керамичких острака и папируса, медији за писање су такође укључивали дрво, слоновачу и гипс.; ; see also for a wooden writing board example.
Све до римског периода у Египту, традиционално египатско перо од трске замењено је главним алатом за писање грчко-римског света: краћим, дебљим пером од трске са исеченим пером.. Исто тако, оригинални египатски пигменти су одбачени у корист грчких мастила на бази олова. Усвајање грчко-римских алата за писање утицало је на начин писања руком код Египћана, јер су хијератски знакови постајали све размакнутији, имали заобљеније боје и већу угаону прецизност.
Очување писаног материјала Подземне египатске гробнице изграђене у пустињи представљају можда најбољу средину за очување папирусних докумената. На пример, постоји много добро очуваних погребних папируса из Књиге мртвих смештених у гробнице да би служили као водичи у загробном животу за душе преминулих становника гробница. Међутим, било је уобичајено само током касног Средњег краљевства и прве половине Новог краљевства да се нерелигиозни папируси стављају у гробне коморе. Дакле, већина добро очуваних књижевних папируса датована је у овај период..
Већина насеља у старом Египту налазила се на алувијуму поплавне равнице Нила. Ова влажна средина била је неповољна за дуготрајно чување папирусних докумената. Археолози су открили већу количину папирусних докумената у пустињским насељима на земљишту уздигнутом изнад поплавне равнице,; . и у насељима у којима су недостајали радови на наводњавању, као што су Елефантина, Ел-Лахун и Ел-Хиба.. лево|мини| Египатски сељаци беру папирус, са муралне слике у гробници Деир ел Медина, рани период Рамесиде (тј. Деветнаеста династија) На више начина су изгубљени и записи на трајнијим медијима. Камење са натписима је често поново коришћено као грађевински материјал, а керамичке остраке захтевају суво окружење да би се обезбедило очување мастила на њиховим површинама.. Док су папирусне ролне и пакети обично чувани у кутијама за чување, остраци су се рутински бацали у јаме за отпад; једна таква јама откривена је случајно у селу Деир ел Медина из доба Рамессидеа и дала је већину познатих приватних писама на острацима. Документи који се налазе на овом сајту укључују писма, химне, измишљене наративе, рецепте, пословну признаницу и тестаменте.. Пенелопе Вилсон описује ово археолошко откриће као еквивалент просејавању модерне депоније или контејнера за отпад. Она напомиње да су становници Деир ел-Медине били невероватно писмени према староегипатским стандардима, и упозорава да се такви налази долазе само "...у ретким околностима и посебним условима".; see also .
Џон В. Тејт наглашава: „Египатски материјал преживљава на веома неуједначен начин ... неуједначеност опстанка обухвата и време и простор.” На пример, постоји недостатак писаног материјала из свих периода из делте Нила, али постоји обиље у западној Теби. Он напомиње да док су неки текстови копирани више пута, други опстају из једне копије; на пример, постоји само један комплетан сачуван примерак Приче о бродоломцу из Средњег царства.; see also . Међутим, Прича о бродоломцу се појављује и у фрагментима текстова на острацима из Новог краљевства.. Многа друга књижевна дела опстају само у фрагментима или кроз непотпуне копије изгубљених оригинала.; .
Класични, средњи, касни и демотски египатски језик мини| Стубови са исписаним и сликаним египатским хијероглифима, из хипостилне сале Рамесеума (у Луксору) саграђене за време владавине Рамзеса II (р. 1279–1213. п. н. е.)