24. август (24.08) је 236. дан у години по грегоријанском календару (237. у преступној години) До краја године има још 129 дана.
Догађаји
49. п. н. е. — Оптиматске снаге предвођене Публијем Ацијем Варом и нумидијским краљем Јубом су нанеле тежак пораз легијама одане Јулију Цезару предвођене Гајом Скрибонијем Курионом у бици на Баграду. 79 — У ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланеум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло. 410 — Визиготски краљ Аларих I ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро. 1572 — У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске. 1814 — Британци су у другом англо-америчком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град. 1821 — Потписан је Кордопски споразум, чиме је ратификован план из Игуале и окончан Мексички рат за независност. 1893 — Пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи. 1914 — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату. 1922 — Арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину. 1954 — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије. 1968 — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету. 1975 — Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Јоргосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом. 1976 — Двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита. 1989 — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940. 1991 — Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова. 1991 — Парламент Украјине прогласио је независност од СССР. 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма. 1998 — Хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси. 2006 — Међународна астрономска унија је редефинисала појам планета и рекласификовала Плутон као патуљасту планету пошто он није „очистио простор” око своје орбите. 2016 — Турска започела војну интервенцију у Сирији.
Рођења 1885 — Миодраг Ибровац, српски историчар књижевности, романист, академик и професор. (прем. 1973) 1899 — Хорхе Луис Борхес, аргентински писац, есејиста, песник и преводилац. (прем. 1986) 1899 — Алберт Клод, белгијски лекар и цитолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1974). (прем. 1983) 1902 — Фернан Бродел, француски историчар. (прем. 1985) 1923 — Радојка Живковић, српска хармоникашица и композиторка. (прем. 2002) 1929 — Јасер Арафат, суоснивач и председник Палестинске ослободилачке организације (1969—2004), председник Палестинске Народне Самоуправе (1994—2004), добитник Нобелове награде за мир (1994). (прем. 2004) 1941 — Паола Питагора, италијанска глумица. 1945 — Кен Хенсли, енглески музичар и музички продуцент. (прем. 2020) 1946 — Горан Марковић, српски редитељ, сценариста и продуцент. 1947 — Ен Арчер, америчка глумица. 1947 — Пауло Коељо, бразилски писац. 1947 — Рогер де Фламинк, белгијски бициклиста. 1948 — Жан Мишел Жар, француски композитор и извођач електронске музике. 1948 — Александар Мекол Смит, енглеско-зимбабвеански писац. 1953 — Решад Куновац, југословенски фудбалер и фудбалски тренер. 1956 — Кевин Дан, амерички глумац. 1958 — Стив Гутенберг, амерички глумац. 1961 — Џаред Харис, енглески глумац. 1962 — Славко Радовановић, српски фудбалер. 1964 — Ерик Бернар, француски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1964 — Љиљана Николовска, хрватска певачица. 1965 — Марли Матлин, америчка глумица, списатељица и активисткиња. 1965 — Реџи Милер, амерички кошаркаш. 1972 — Срдан Голубовић, српски редитељ, сценариста и продуцент. 1974 — Џенифер Лин, америчка глумица. 1976 — Алекс О’Локлин, аустралијски глумац, редитељ, продуцент и сценариста. 1977 — Џон Грин, амерички писац, влогер и продуцент. 1977 — Денилсон, бразилски фудбалер. 1977 — Роберт Енке, немачки фудбалски голман. (прем. 2009) 1979 — Мајкл Ред, амерички кошаркаш. 1981 — Чед Мајкл Мари, амерички глумац и модел. 1982 — Жозе Босингва, португалски фудбалер. 1984 — Чарли Вилануева, доминиканско-амерички кошаркаш. 1986 — Марко Аврамовић, српски ватерполиста. 1988 — Руперт Гринт, енглески глумац и продуцент. 1988 — Маја Јошида, јапански фудбалер. 1992 — Александар Арсенијевић, српски политичар 1994 — Тајлер Енис, канадски кошаркаш. 1997 — Алан Вокер, норвешки ди-џеј и музички продуцент.
Смрти 1936 — Лав Борисович Розенфелд (Камењев), руски револуционар. (рођ. 1883) 1954 — Жетулио Варгас, председник Бразила. (рођ. 1882) 2018 — Иван Штраус, босанскохерцеговачки архитекта. (рођ. 1928)