300п|мини|Улаз у затвор (Фотографија у поставци Завичајног музеја у Књажевцу) 250п|мини|Остаци куле Гургусовачка кула је била грађевина у Књажевцу, саграђена на месту старијег турског шанца, подигнутог у 18. веку, на узвишењу изнад града, који је служио турској посади као гарнизон и ради одбране паланке.

Историјат У периоду између 1842. и 1844. године ова грађевина је преуређена у војни објекат. План за преуређење у војничке сврхе урадио је инжењер Франц Јанке и поднео га Правитељству Kнежевине 1842. године, мада су радови на изградњи почели и пре добијања дозволе. Градња је завршена 1844. године и одмах је пренамењена њена функција. Уместо да буде војни објекат, постала је тамница (затвор, казамат) за затварање политичких криваца и то све до 17. јануара 1859. године када је по налогу кнеза Милоша Обреновића запаљена и порушена.

У народу је ова злогласна грађевина била позната под именом "Српска Бастиља" јер је имала и до 50 затвореника. Ту су тамновали: пуковник Јован Мићић, председник Државног савета Стефан Стефановић Тенка и чланови Савета Паун Јанковић, Радован Дамњановић и Павле Станишић, саветник Раја Дамњановић, председник Kасационог суда Цветко Рајевић и многи други противници династије Kарађорђевића.

Обновљена је после српско-турских ратова. Од првобитне куле сачуван је само један зид са отворима за пушке и улазна капија. До 1959. године кулу је користила ЈНА.

Архитектура Kула је имала четвороугаону основу, димензија 135x100-{m}-, спољни зидови су били веома масивни, дебљине 80-{cm}-, а унутрашњи нешто тањи. Зграда је имала приземље и два спрата, њени прозори су били затворени дебелим гвозденим решеткама, а у приземљу и на спрату биле су по две веће и једна мања соба, ходници и клозет који је урађен после 1844. године. Степениште је било са спољне стране са одмаралиштима, одакле се улазило у поменуте просторије. Читава грађевина је загревана великом „оџаклијом”, чији су отвори били у ходнику и под стражарском контролом. Kула је била опасана палисадном оградом висине 2,5-{m}-.

Данас је од куле сачуван само један део зида са отворима за пушке. На њеном месту је првобитно била изграђена касарна, а потом је преуређена у летњу позорницу 1965. године, а данас је то потпуно уређен, ревитализован вишенаменски простор за културне и јавне догађаје, скупове окружен парком и дечијим игралиштем.

Приликом адаптирања простора 2011. године у ископу предвиђеном за потребе санитарног чвора регистровани су старији камени зидови израђени у техници сухозида. Они указују на то да је стратешки најповољније место у Књажевцу било коришћено у дужем временском периоду.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Грађевине у Књажевцу Категорија:Куле у Србији