Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године додељивала се домаћем аутору за књигу из области књижевности, науке или уметности, објављену први пут у Србији за последње три године.
О награди Награду је установила Народна библиотека Србије, поводом отварања своје нове зграде 6. априла 1973, на годишњицу немачког бомбардовања Београда у ком је уништена Народна библиотека на Косанчићевом венцу. Награда је први пут је додељена 1974. а последњи пут 2016.
Награда је додељивања за књигу која је у прошлој години према статистици била најчитанија у Мрежи јавних библиотека Србије, на основу извештаја (анкетних листића) више од половине матичних библиотека у Србији, Библиотеке Матице српске, Народне библиотеке Србије и универзитетских библиотека. Награда је могла више пута припасти истом аутору, па су тако некима припала два пута, Слободану Селенићу три, а Љиљани Хабјановић Ђуровић четири пута. Од 2006. до 2015. о додели је према Правилнику из 2005. одлучивао Жири, који је гласао за најбољу књигу са списка најчитанијих, а тада је назив награде преформулисан у: Награда Народне библиотеке Србије за најбољу најчитанију књигу године.
Награда се састојала од Повеље и новчаног износа. Уручење приређивано 6. априла (на Дан библиотеке), а од 2002. 28. фебруара (датум када је 1832. године основана Народна библиотека).
Укидање награде Након првобитног укидања правилника из 2005, а према списку најчитанијих књига у библиотекама у Србији, награда је 2017. године (за 2016. годину) требало да припадне Драгану Великићу за роман Иследник. Међутим, након што награда није додељена, убрзо је званично и укинута одлуком Управног одбора Народне библиотеке Србије, који је радио у саставу: Михајло Пантић (председник), Владислав Бајац, Ивана Димић и Љубомир Бранковић – без петог члана.
Добитници Награду су добили следећи аутори:
Од 1974. до 1980.
1974 — Милош Црњански, за књигу Роман о Лондону. 1975 — награда није додељена 1976 — Михаило Лалић, за књигу Ратна срећа. 1977 — Миодраг Булатовић, за књигу Људи с четири прста. 1978 — Александар Тишма, за књигу Употреба човека. 1979 — Добрило Ненадић, за књигу Доротеј. 1980 — Мирко Ковач, за књигу Врата од утробе.
Од 1981. до 1990.
1981 — Саша Божовић, за књигу Теби моја Долорес. 1982 — Слободан Селенић, за књигу Пријатељи. 1983 — награда није додељена 1984 — Меша Селимовић, за књигу Круг. 1985 — Драгослав Михаиловић, за књигу Чизмаши. 1986–1989 — награда није додељивана 1990 — Милорад Павић, за књигу Предео сликан чајем.
Од 1991. до 2000.
1991 — Добрица Ћосић, за књигу Верник. 1992 — Светлана Велмар Јанковић, за књигу Лагум. 1993 — Момо Капор и Зуко Џумхур, за књигу Зелена чоја Монтенегра. 1994 — Дејан Медаковић, за књигу Ефемерис 1, 2, 3 1995 — Слободан Селенић, за књигу Убиство с предумишљајем. 1996 — Слободан Селенић, за књигу Убиство с предумишљајем. 1997 — Добрица Ћосић, за књигу Време власти. 1998 — Давид Албахари, за књигу Мамац. 1999 — Љиљана Хабјановић Ђуровић, за књигу Женски родослов. 2000 — Добрило Ненадић, за књигу Деспот и жртва.
Од 2001. до 2010.
2001 — Љиљана Хабјановић Ђуровић, за књигу Пауново перо. 2002 — Горан Петровић, за књигу Ситничарница код „Срећне руке“. 2003 — Зоран Ћирић, за књигу Хобо. 2004 — Љиљана Хабјановић Ђуровић, за књигу Игра анђела. 2005 — Љиљана Хабјановић Ђуровић, за књигу Игра анђела. 2006 — Владимир Тасић, за књигу Киша и хартија. 2007 — Вида Огњеновић, за књигу Прељубници. 2008 — Срђан Ваљаревић, за књигу Комо. 2009 — Светислав Басара, за књигу Успон и пад Паркинсонове болести. 2010 — Владимир Пиштало, за књигу Тесла, портрет међу маскама.
Од 2011. до 2020.
2011 — Владимир Арсенијевић, за књигу Предатор. 2012 — Светислав Басара, за књигу Mein Kampf. 2013 — Слободан Тишма, за књигу Бернардијева соба. 2014 — Александар Гаталица, за књигу Велики рат. 2015 — Горан Гоцић, за књигу Таи. 2016 — Филип Давид, за књигу Кућа сећања и заборава.
Референце
Спољашње везе СТИДИМО СЕ ДОМАЋИХ ВЕЛИКАНА ПЕРА? Шест година смо без награде за најчитанију књигу савременог српског писца („Вечерње новости”, 9. март 2023)
Категорија:Српске књижевне награде Категорија:Књижевност Београда