Награда Ристо Ратковић додељује се за најбољу књигу поезије.
Награду је 1973. установио организациони одбор песничке манифестације Ратковићеве вечери поезије. Награда се састоји од плакете и новчаног износа, а уручење се приређује у оквиру манифестације. Не може се конкурисати књигама избора и поновљеним издањима. Право учешћа имају аутори из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Добитници Досадашњи добитници су:
Од 1973. до 1980.
1973 — Љубислав Милићевић, за књигу Двојство злата. 1973 — Мирослав Ђуровић, за књигу Овидије са Ибра. 1974 — Јеврем Брковић, за књигу Брђанска земља – одбио да прими награду. 1974 — Гојко Дапчевић, за књигу Руже разума. 1975 — Душан Костић, за књигу Капија времена. 1976 — Сретен Перовић, за књигу Гладно око – одбио да прими награду. 1977 — Мило Краљ, за књигу Камена галија. 1978 — Радојица Бошковић, за књигу Почетак заборава. 1979 — Доброслав Смиљанић, за књигу Самотан глас у заједничкој успомени. 1980 — Драгомир Брајковић, за књигу Крвава свадба у Брзави.
Од 1981. до 1990.
1981 — Гојко Дапчевић, за књигу Велика крљушт Сунца. 1982 — Драгољуб Јекнић, за књигу Кактус. 1983 — Исо Калач, за књигу Вјетрометина. 1984 — Ранко Јововић, за књигу Дружење са Сократом. 1984 — Вукман Оташевић, за књигу Изабране пјесме. 1985 — Није додијељена јер по мишљењу жирија ниједна није заслужила. 1986 — Тодор Дутина, за књигу Између пса и вука. 1987 — Слободан Костић, за књигу Жилиште. 1988 — Радован Павловски, за књигу Темелник. 1989 — Љубица Милетић, за књигу Дисање на трску. 1990 — Ранко Сладојевић, за књигу Сан о љету.
Од 1991. до 2000.
1991 — Исмет Реброња, за књигу Кероника – одбио да прими награду. 1992 — Александар Секулић, за књигу Ово вам је за оно. 1993 — Радован Караџић, за књигу Словенски гост. 1994 — Илија Лакушић, за књигу Немам другог избора. 1995 — Бећир Вуковић, за књигу Црна уметност. 1996 — Благоје Баковић, за књигу Грудва у снегу. 1996 — Драган Копривица, за књигу Ми и Они. 1997 — Ђорђо Сладоје, за књигу Дани Лијевљани. 1998 — Павле Поповић, за књигу Раселице. 1999 — Тодор Живаљевић Велички, за књигу Душо моја сањива. 1999 — Милован Витезовић, за књигу Сећање на нас. 2000 — Тиодор Росић, за књигу Балада о грађанину.
Од 2000. до 2010.
2001 — Ђорђе Николић, за књигу Допис. 2002 — Александар Бечановић, за књигу Мјеста у писму. 2003 — Богић Ракочевић, за књигу Особине. 2003 — Драган Јовановић Данилов, за књигу Хомер предграђа. 2004 — Младен Ломпар, за књигу Сјена на сцени. 2005 — Душко Новаковић, за књигу Достављено музама. 2005 — Милорад Поповић, за књигу Несигурна земља. 2006 — Борислав Јовановић, за књигу Кенотаф. 2007 — Владимир Ђуришић, за књигу Ништа убрзо неће експлодирати. 2008 — Марко Вешовић, за књигу Растанак с Аренцаном – одбио да прими награду 2009 — Павле Горановић, за књигу Цинобер. 2010 — Ивица Пртењача, за књигу Окрутност.
Од 2011. до 2020.
2011 — Љубета Лабовић, за књигу Нећу да се будим. 2012 — Миле Стојић, за књигу Дуниа. 2013 — Ален Бешић, за књигу Голо срце. 2014 — Фарук Шехић, за књигу Моје ријеке. 2014 — Дејан Алексић, за књигу Бити. 2015 — Ибрахим Хаџић, за књигу Дуге сенке кратких песама. 2016 — Лана Деркач, за књигу Посвајање неба. 2016 — Татјана Бијелић, за књигу Карта више за пикарски транс. 2017 — Тања Крагујевић, за књигу Ефекат лептира. 2017 — Балша Брковић, за књигу Црно игралиште. 2018 — Марко Погачар, за књигу Земља, земља. 2019 — Тања Ступар Трифуновић, за књигу Размножавање домаћих животиња. 2020 — Оља Савићевић, за књигу Дивље и твоје. 2020 — Саладин Бурџовић, за књигу Рифат.
Од 2021.
2021 — Неџад Ибрахимовић, за књигу Обитељске и друге страшне пјесме.„РИСТО РАТКОВИЋ“ ИБРАХИМОВИЋУ: Одлука жирија „Ратковићевих вечери поезије“, традиционалне светковине писане речи у Бијелом Пољу („Вечерње новости”, 23. август 2021) 2022 — Велибор Чолић, за књигу Емигрантска мантра. 2023 — Маја Солар, за књигу А хтела сам.
Референце
Ристо Ратковић Категорија:Култура у Црној Гори