Од оснивања УНМИК-а 1999. године, међународној заједници је познато да је Косово и Метохија главна дестинација за трговину људима, женама и младим девојкама које се тргују ради присилне проституције. Према -{Amnesty International}-, већина жена се тргује из Молдавије, Румуније, Бугарске и Украјине."Amnesty International - Kosovo: Facts and figures on trafficking of women and girls for forced prostitution in Kosovo "
У Извештају о трговини људима из 2010. године, Косово и Метохија су препознати као територија транзита и одредишта за жене и децу, жртве трговине људима, посебно принудне проституције.
Порекло потражње Трговина људима на Косову и Метохији је доживела „нагли пораст” откако су трупе НАТО-а и особље УН-а преузели Косово и Метохију. Према -{Amnesty International}-, војници НАТО-а и особље УН-а „остварују 80% прихода” за макрое и трговце људима. Одељење за очување мира УН-а је тврдило да су „на мировњаке више гледа као на део проблема трговине људима него као решење”. -{Amnesty}- није пронашао доказе о кривичном поступку против војног особља НАТО-а у њиховим матичним земљама.Kosovo (Serbia and Montenegro): "So does it mean that we have the rights?" Protecting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo (Amnesty International, 2004)
Изворне земље -{Amnesty International}- извештава да је „МОМ на КиМ помогао око 406 страних жена између децембра 2000. и децембра 2003. године. Према МОМ-у, 48 процената жена које су ушле у његов програм репатријације, који им омогућава да се врате у своју домовину, потиче из Молдавије. Од остатка, 21 проценат долази из Румуније, 14 процената из Украјине, шест процената из Бугарске, три процента из Албаније, а остатак из Русије и уже Србије.”
Нерад косовске администрације Извештај о трговини људима за 2010. године каже да „Влада Косова није следила минималне мере за елиминисање трговине људима”. Ово се односи и на присилну проституцију и на присилно просјачење.
Остало Карла дел Понте, бивша главна тужитељка УН-а за ратне злочине, тврдила је у својим мемоарима да је најмање 300 етничких Срба убијено, а њихови органи украдени од стране Ослободилачке војске Косова (ОВК) током и након рата на Косову и Метохији 1999. године. Ове тврдње су наишле на критике у Албанији и иностранству.Serbs' Claim of Kosovo Organ Ring Is Investigated
Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је 2009. године тврдио да је постигнут значајан напредак у истрази случаја жуте куће, која се налази у северној Албанији, где су вађени органи од киднапованих Срба и неалбанаца са КиМ, као и чешких и руских држављана. Органи су касније продавани на црном тржишту. Албанска администрација Косова одбила је да сарађује са српским и међународним истражитељима на овом случају, али је на територији Косова и Метохије извршено неколико хапшења лекара који се баве илегалном хирургијом, у вези са тим случајем.
У фебруару 2011. новински сајт -{France 24}- је добио поверљиве документе, који показују да су УН чуле оптужбе 2003. у вези са трговином људским органима, са неким именованим жртвама и сведочењима умешаних Албанаца. Извештај о овом питању из 2003. године описује криминалну умешаност виших команданата ОВК.
Види још Трговина људима у Европи Трговина људима
Референце
Спољашње везе „Косово: Жене и девојке жртве трговине људима имају људска права – Амнести Интернатионал Амнести Интернатионал - Косово: Чињенице и бројке о трговини женама и девојкама ради присилне проституције на Косову „Сила НАТО-а „храни трговину сексом на Косову“ – Тхе Гуардиан „Балкан позван да обузда трговину људима – ББЦ Косово легло проституције
Категорија:Кршење људских права у Србији Косово и Метохија Категорија:Људска права на Косову и Метохији