Неалкохолна масна болест јетре (НМБЈ) један је од облика хроничне болести јетре, која обухвата спектар клиничкопатолошких ентитета, којих укључују акумулацију масти у паренхиму јетре.World Health Organization. Obesity: preventing and managing the global epidemic. Geneva, June 3–5, 1997: WHO, 1998. Све учесталија епидемије прекомерне телесне тежине и гојазности утиче на пораст преваленције неалкохолне масне болести јетре, која је све уочљивија и узрок пораста морбидитета јетре. С друге стране, поремећаји липида и појава шећерне болести типа 2 може повећати ризик од развоја неалкохолне масне болести јетре.Petrović, M. (2013) 'Nealkoholna masna bolest jetre - prevalenca, rizikofaktori i prevencija', Zdravstvena zaštita, 42(4), pp. 41-50.

Дијагноза неалкохолнe масне болести јетре захтева комбинацију неинвазивних и инвазивних метода, у оквиру којих је трансаминаза прихваћена као најбољи серумски маркер обољења у скрининг тестовима јетре и значајне су за неинвазивну дијагнозу обољења јетре уопште, а посебно неалкохолнe масне болести јетре. Ултрасoнографија јетре је најјефтинија и најбоља неинвазивна метода у дијагностици код сумње на неалкохолну масну болест јетре. После ултразвука, за дефинитивну дијагнозу потребно је урадити биопсију јетре (коју не треба радити код пацијената испод 40 година ако не постоје индикације за супротно).

Основна терапија неалкохолнe масне болести јетре је организација губитка тежине. Редукција телесне тежине од 10% и више коригује активност трансаминазе и смањује хепатомегалију. У исхрани се саветује смањење уноса масти и угљених хидрата, а препоручује се исхрана богата биљним влакнима..

Прогноза неалкохолнe масне болести јетре захтева процену стадијума болести (биопсија јетре и степена дисфункција јетре).

Појмови повезани са НМБЈ Неалкохолна масна болест јетре (НМБЈ)

Укључује спектар болести јетре код болесника без значајне потрошње алкохола, у распону од стеатозе јетре, стеатохепатитиса, фиброзе и, цирозе јетре и хепатоцелуларног карцинома.Shetty, Shrimati; Sharma, Nitika; Ghosh, Kanjaksha. .

Неалкохолна масна јетра (НМЈ)

Присуство стеатозе јетре без доказаног патохистолошко оштећење хепатоцита и без знакова фиброзе јетре

Неалкохолни стеатохепатитис (НСХ)

Присуство масне јетре и упале са оштећењем хепатоцити са или без присуства фиброза јетре, висок ризик за цирозу јетре и хепатоцелуларни карцином.

Цироза јетре као последица неалкохолног стеатохепатитиса

Присуство цирозе јетре са тренутним или претходно доказаним постојањем неалкохолног стеатохепатитиса - НАСХ цироза јетре.

Епидемиологија мини|Преваленција безалкохолне масне болести јетре у 2019. години. Инциденца неалкохолне масне болести јетре брзо расте, заједно са гојазношћу и шечерном болести, и постала је најчешћи узрок болести јетре у развијеним земљама, код одраслих, тинејџера и деце..

Проценат људи са неалкохолном масном болести јетре креће се од 9% до 36,9% у различитим деловима света.. Отприлике 20% становника у Сједињеним Америчким Државама и 25% становника азијско-пацифичке популације има безалкохолну масну јетру. Слична преваленција се може наћи у Европи, иако је доступно мање података. Неалкохолна масна болест јетре је најчешћи на Блиском истоку (32%) и Јужној Америци (30%), док Африка има најниже стопе (13%). У поређењу са 2000-им, неалкохолна масна јетра и неалкохолни стеатохепатитис су се повећали 2 и 2,5 пута током 2010-их у САД.

Неалкохолна масна болест јетре и неалкохолни стеатохепатитис су распрострањенији код Хиспаноамериканаца – што се може приписати високој стопи гојазности и дијабетеса типа 2 у Хиспано популацији, средњем код белаца, а најнижем код црнаца.

Примећено је да је неалкохолна масна болест јетре двоструко чешћа код мушкараца него код жена. За тешко гојазне особе, преваленција неалкохолне масне болести јетре расте преко 90%, а за оне са дијабетесом преко 60%, а до 20% код људи нормалне тежине.

Неалкохолна масна болест јетре је присутан код 65% до 90% људи који су имали баријатријску операцију, а до 75% њих има неалкохолни стеатохепатитис.. Студије ултразвука и протонске НМР спектроскопије сугеришу да је око 25% популације захваћено неалкохолном масном болести јетре или неалкохолним стеатохепатитисом.

Иако је болест обично повезана са гојазношћу, значајан проценат оболелих је нормалне тежине или мршав. Мршаве особе неалкохолна масна болест јетре погађа - између 10 и 20% Американаца и Европљана и приближно 25% Азијата, иако неке земље имају већу инциденцу (нпр Индија има веома висок удео мршавих у неалкохолној масној болест јетри а скоро да нема гојазних са неалкохолном масном болести јетре). Дакле, људи са неалкохолном масном болести јетре заслужују разматрање за лечење без обзира на присуство или одсуство гојазности.

Код деце узраста од 1 до 19 година, утврђено је да је преваленца неалкохолне масне болести јетре приближно 8% у општој популацији до 34% у студијама са подацима из клиника за гојазност деце.

Верује се да је већина криптогене цирозе последица неалкохолног стеатохепатитиса. Очекује се да ће се преваленција неалкохолне масне болести јетре стално повећавати, са 25% у 2018. на пројектованих 33,5% људи са неалкохолна масна болест јетре на глобалном нивоу у 2030. години, а са 20% на пројектованих 27% оних са неалкохолном масном болест јетре ће напредовати до неалкохолног стеатохепатитиса.

Етиопатогенеза мини|Стадијуми у развоју болести

Ентитети Неалкохолна масна болести јетре укључује два главна ентитета:

Неалкохолна масна јетра - НАМЈ), која је до недавно сматрана се безначајним налазом и бенигном променом паренхима јетре са занемарљивим ризиком за узнапредовал и брозу инсуфицијенцију јетре,

Неалкохолни стеатохепатитис – НАСХ, који за разлику од НАМЈ показује тенденцију према прогресији фиброзе са високом стопом ризика за прогресивну фиброзу и цироза јетре.

Недавне студије и мета-анализе указују на то да пацијенти са безалкохолном масном јетром (НАМЈ) имају повећан ризик за прогресије ка цирози јетре и развоју хепатоцелуларног карцинома (ХЦК).

Етиологија неалкохолнe масне болести јетре је још увек непозната. Постоје добро познати фактори ризика као што су: централна гојазност, шећернa болести тип 2, односно инсулинска резистенција, старост преко 45 година, нагли губитак телесне тежине. оксидативни стрес - који може да изазове прогресију болести стимулацијом Купферових ћелија, звездастих ћелија јетре и хепатоцита. Патофизиологија још није у потпуности разјашњена, али најшире прихваћена „теорија два ударца“:

„Први ударац” - подразумева накупљање масти, пре свега триглицерида и масних киселина, које настаје као последица инсулинске резистенције.

„Други ударац“ - подразумева β оксидацију масних киселина са експресијом проинфламаторних цитокина која доводи до апоптозе или некрозе хепатоцита праћене инфламацијом и последичном фиброзом.

Митохондрије, оксидативни стрес и неалкохолна масна болест јетре Према хипотези о „вишеструким ударцима“, неколико фактора може истовремено деловати у прогресији неалкохолне масне болести јетре (НАФЛД). Повећани нитрооксидативни (нитрозо-оксидативни) стрес може се сматрати једним од главних фактора који доприносе развоју и ризику од прогресије неалкохолне масне болести јетре до неалкохолног стеатохепатитиса (НАСХ) који карактерише упала и фиброза. Штавише, више пута се постулирало да су митохондријалне абнормалности уско повезане са развојем и напредовањем стеатозе јетре и патогенезом неалкохолне масне болести јетре. Међутим, тешко је са сигурношћу утврдити да ли су митохондријска дисфункција или оксидативни стрес примарни догађаји или једноставна последица развоја неалкохолне масне болести јетре. У једну руку, повећање акумулације липида у хепатоцитима могло би изазвати широк спектар ефеката од благог до озбиљног оштећења митохондрија са негативним утицајем на судбину ћелије. Ово може покренути каскаду догађаја, укључујући повећање производње ћелијских реактивних азотних врста (РНС) и реактивних врста кисеоника (РОС) које промовишу прогресију болести од једноставне стеатозе до тежих фаза неалкохолне масне болести јетре.

С друге стране, напредујућа митохондријална биоенергетска катастрофа и манифестација оксидативног стреса могу се сматрати пратећим догађајима у широком спектру абнормалности уочених током преласка са НАФЛ на НАСХ и цирозе. Тренутно разумевање патогенезе неалкохолне масне болести јетре и појашњава да ли су митохондријална дисфункција и РОС/РНС кривци или посматрачи прогресије неалкохолне масне болести јетре. укључују повећање производње ћелијских реактивних азотних врста (РНС) и реактивних врста кисеоника (РОС) које промовишу прогресију болести од једноставне стеатозе до тежих стадијума неалкохолне масне болести јетре.

Клиничка слика Већина пацијената је клинички асимптоматска. Такви пацијенти се откривају случајно током рутинских прегледа или посета лекару из неког другог разлога.

Код мањег броја пацијената јављају се неспецифични симптоми као што су: умор, слабост, бол испод десног ребарног лука. Хепатомегалија се код пацијената може уочити током физикалног прегледа, а појава спленомегалије је често први знак порталне хипертензије и узнапредовале болести јетре..

Дијагноза Детаљна медицинска историја болести и добар физички преглед могу пружити корисне информације на основу којих откривање неки од алтернативних узрока неалкохолне масне болести јетре, омогућава да се избегну додатне непотребне претраге, а самим тим рационално планирати даље процедуре за потврђивање дијагнозе. + Критеријуми за постављање дијагнозе НМБЈ Критеријум Опис Одсуство потрошње значајне количине алкохола мање од 40 грама недељно Искључујући друге узроке стеатозе јетре и хроничне болести јетре лекови, ХБВ, ХЦВ (искључено серолошким путем), аутоимуне болести (аутоимуни хепатитис,примарна билијарна цироза, примарна склерозирајући холангитис), метаболичке болести (Вилсонова болест, хемохроматоза, недостатак алфа 1-антитрипсина) Искључивање других могућих узрока стеатозе јетре трудноћа, гладовање, потпуна парентерална исхрана. Доказ имиџинг методама ултрасонографија, компјутеризована томографија, магнетна резонантна томографија. мини|Као сликовна дијагностичка метода у диференцијалној дијагностици НМБЈ користи се МРТ томографија Дијагноза неалкохолне масне болести јетре се заснива на принципу искључења. Након искључивања алкохола и лекова као могућег узрока стеатозе јетре, серологија мора се искључити хронично оштећење јетре изазвано ХБВ и ХЦВ. У случају негативних резултата треба мислити на ређе и необичније узроке обољења јетре оштећења као што су: аутоимуне болести јетре (аутоимуни хепатитис, примарна билијарна цироза, примарни склерозирајући холангитис) и метаболичке болести (Вилсонова болест болест, хемохроматоза, недостатак алфа 1-антитрипсина); као и могућност појаве неалкохолне масне болести јетре у трудноћи, изглед храњење и комплетна парентерална исхрана. Као сликовне дијагностичке методе користе се ултрасонографија, компјутеризована томографија и магнетна резонантна томографија али треба напоменути да ниједна од наведених дијагностика није довољно осетљива или специфична, због чега се дијагноза потврђује искључиво биопсијом јетре.

Биопсија јетре мини|Мала количина ткива која се узима из јетре приликом биопсије, испитује се под микроскопом мини|Микрофотографија неалкохолне масне болести јетре, која показује изражену стеатозу (маст у ћелијама јетре изгледа бело; везивно ткиво, плаво). Трихромска мрља.