Драган Михајло Сотировић (, псеудоними Дража, -{X}-, Михал; Врање, 5. мај 1913 — Солун, 6. јун 1987) био је капетан Југословенске војске, припадник покрета Драгољуба Михаиловића, командант пољског одреда Армије Крајове, носилац пољског ордена -{Virtuti Militari}- -{V}- класе.

Биографија Рођен је у породици Сотирци 1913. године у Врању. Завршио је Војну академију у Београду и после Априлског рата одбија да се преда.Врањски Џејмс Бонд Драган Сотировић дошао је на Равну Гору око 20. маја 1941. године и ставио се на расположење генералштабном пуковнику Драгољубу Михаиловићу. Поручник Сотировић је 27. маја 1941. године постављен за организационог официра Шумадије. Са „пуномоћјем и инструкцијама за рад“, истог дана је преко Београда, илегално, стигао у Крагујевац. Ту је ступио у везу с свештеником Јованом Кнежевићем (братом Радоја и мајора Живана Кнежевића, истакнутих учесника пуча од 27. марта 1941), а сутрадан и са капетаном Милутином Братковићем. Са Братковићем је отишао у његов родни Бадњевац, где се упознао са свештеником Андром Божићем. Били су то први герилци у овом делу Шумадије. Они су најпре одштампали један летак са оштром критиком прославе 1. маја под окупацијом, коју су локални комунисти организовали. После слома устанка у Србији одведен је у заробљеништво, заједно са осталим југословенским официрима, у концентрациони логор бр. 325 у Рави Руској (), у Пољској (данашња Украјина). Потом је пребачен у Стриј (). Пошто је симулирао болест, пребачен је у болницу одакле је побегао 13. јануара 1944. године. Тада је контактирао пољски покрет отпора који га је пребацио у околину Лавова()J-{erzy Węgierski - "W lwowskiej Armii Krajowej"}-, Варшава (1989). стр. 161-162

Када је потврђен његов идентитет, крајем марта, послат је у тек настале шумске одреде Округа Лавов. Ту је постао заменик команданта 14 пука улана (врста лаке коњице).

Учествовао је у пацификацији украјинског села Шоломија, као и у ликвидацији штаба Украјинске устаничке армије.Opet А Командовао је јединицама 14. пука за време ослобађања Лавова у акцији Бура (). Због заслуга у току акције пољски генерал Владислав Филипковски (-{Władysław Filipkowski}-) га је 27. јула одликовао орденом Виртуи Милитари (-{Virtuti Militari}-).

Већ 31. јула 1944. године ухапсио га је НКВД, међутим успео је да побегне. Јединице које је предводио у августу 1944. су се повукле на леву обалу реке Сан и ушле у састав Групације Варта (). Тада је Драган постао командант јединице Д-14 у батаљону Д. Године 1945. је поново ухапшен од стране НКВД-а. При бекству је сломио стопало, пошто је искочио кроз прозор са другог спрата. Одведен је у болницу у Жешов где га је ослободила организација ЊЕ () која се борила за независност Пољске и после доласка Црвене армије. Између априла и маја 1945 се поново прикључио војсци.

После рате је добио чин мајора у Армији Крајовој.

Последња његова акција је био напад на совјетску базу 25. јуна код села Домарадз (). Када је групација Варта расформирана прешао је у Француску, потом се настанио у Монаку, где је живео у емиграцији под именом Жак Роман (). У Југославију, где су му живели жена и син, није могао да се врати јер су на власти били комунисти. Преминуо је нагло на ходочашћу у Свету гору, на које је ишао сваке године.

Библиографија Драган М. Сотировић - Европа на лицитацији. Париз 1945, Драган Сотировић и Бранко Јовановић, Србија и Равна Гора (историјски развој, Равногорски покрет, Шумадија, 1941), Минхен 1991.

Референце

Литература

Jerzy Węgierski - , Варшава. -{Jerzy Węgierski - "Oddziały leśne Warta"}- Историјске свеске WiN-u бр. 9 , Sanok.

Спољашње везе Интервју Бронислава Шермете у новинама „-{Myśl Polska}-“ где прича о свом познанству са Драганом Сотировићем

Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 1987. Категорија:Врањанци Категорија:Официри Југословенске војске Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини Категорија:Пољска у Другом светском рату