мини|Вучица са Ромулом и Ремом Ромул () и Рем () су, по римској митологији браћа близанци, синови бога рата Марса и весталке Рее Силвије, оснивачи Рима, а Ромул је био и први римски краљ. Прича о Ромулу и Рему описује догађаје који су довели до оснивања града Рима и Римског краљевства од стране Ромула, након што је он убиo свог брата Рема. Слика вучице која доји близанце у њиховом детињству постала је симбол града Рима и старих Римљана најмање од III века пре нове ере. Иако се сама прича одвија пре оснивања Рима 753. године пре нове ере, најранији познати писани запис о миту потиче из касног III века пре нове ере. Могуће историјске основе ове приче и тумачења њених локалних варијанти предмет су сталних научних расправа.
Митологија мини|Ромул и Рем са вучицом у Сијени, коју су према легенди установили Ремови синови Сијенијус и Асчијус. Тројански јунак Енеја је после пада Троје дуго лутао по свету, и напокон је своје уточиште пронашао у Италији, у Лацију, где је основао град Албу Лонгу.
После смрти Енеја, Алба Лонгом су владали његови потомци, а када је на престо дошао Енејев потомак Нумитор, са престола га је свргнуо брат Амулије. По преузимању престола, Амулије је убио Нумиторовог сина, а његову кћерку Реу Силвију послао у храм богиње кућног огњишта Весте. Амулије је Реу Силвију поставио за „весталку“ - свештеницу Весте, јер је знао да се „весталке“ не смеју удавати, па ће Нумитор остати без потомака који би једном могли затражити право на престо Алба Лонге. мини|Жртвеник Марсу (божанском оцу Ромула и Рема) и Венери (њиховом божанском претку) који приказује елементе њихове легенде. Бог Тиберин („Отац Тибер“) и бебе близанци које сиса вучица у Луперкалу су испод. Лево су лешинар са такмичења у прорицању и Палатинско брдо. (Из Остије, сада у палати Масимо але Терме) И мада је Реа Силвија, позната и као Илија,Касијус, Дио; Ернест, Кери; Фостер, Херберт Болдвин била свештеница у њу се заљубио бог рата Марс, и она му је ускоро родила близанце - Ромула и Рема.Други извори изражавају сумњу у божанску природу њиховог порекла. Један наводи да су дечаци потомци Амулије, који је силовао своју нећаку док је носио оклоп како би прикрио свој идентитет. Када је краљ Амулије сазнао шта се догодило, бојећи се да ће му браћа, када одрасту, одузети власт, наредио је своме робу да близанце баци у реку Тибар. Спасио их је бог Тиберин, Отац реке, и преживели су уз помоћ других на месту где ће касније настати Рим. У познатијем миту Ромула и Рема је роб ставио у корпу и спустио у реку, али је вода корпу са браћом избацила на обалу реке, у подножју Палатина, једног од седам брежуљака. У близини обале је била вучица Мартиа - Марсова вучица која је данас симбол града Рима - и чувши плач деце дошла је и нахранила их је својим млеком, у пећини која је данас позната као Луперкал.За друге приказе, видети Ливија и Дионисија.
Након некога времена пастир Фаустул је, чувајући своја стада, пролазио поред пећине на брду Палатин изнад Тибра, и спазио где вучица доји два мала дечака. Причекао је да их вучица нахрани, и да се удаљи од пећине, а онда је ушао и однео дечаке у своју колибу. Ака Ларенција, жена Фаустула је одлучила да их усвоји јер они нису имали деце, и назва их Ромул и Рем. Фаустул их је, уз помоћ своје жене Аке Ларенције, одгојио, а да није ни знао да су то синови бога Марса и весталке Рее Силвије, дечаци којима је судбина одредила да буду оснивачи града Рима.На римском брежуљку Палатину, данас се налази „Фаустулова колиба“, у којој су „наводно“ одрасли Ромул и Рем. Одрасли су чувајући стада, не знајући своје право порекло. Како су расли, природно су постајали вође и привукли следбенике из заједнице.
Када су одрасли, укључили су се у спор између присталица Нумитора и Амулија. Као последица тога, Рем је заробљен и доведен у Алба Лонгу, а и његов деда и краљ сумњали су у његов прави идентитет. Ромул је, у међувремену, организовао акцију ослобађања брата и кренуо да му пружи помоћ. Током ових догађаја, сазнали су за своју прошлост и удружили снаге са дедом како би га вратили на престо. Амулије је убијен, а Нумитор је враћен на место краља Албе.
После неког времена Ромулу и Рему се учинило да је Алба Лонга мали град и одлучили су да оснују нови, већи град. Када је требало да се одлуче ко је тај који ће бити оснивач града, договорили су се да онај који угледа више птица, буде оснивач новог града, и тиме су одлуку препустили боговима.
Ромул се попео на брежуљак Палатин, а Рем на Авентин, и богови тада одлучише да Ромул угледа дванаест, а Рем шест птица, па је тако Ромулу припала част да оснује нови град. Он се тада прихвати плуга и заора бразду око брежуљка Палатина да би избаченом земљом из бразде одредио зидине будућег града. Рем, видевши малени земљани зид, а завидан на брата, прескочио је „зид“, а Ромул, који није могао поднети понижење да било ко, па и рођени брат непозван уђе у још несаграђен град, потегну оружје и убије Рема, говорећи му: „Нека свако овако прође ко пређе моје зидове.“
Ромул је, 21. априла 753. п. н. е.Од те, 753. године п. н. е. Римљани рачунају време., сам завршио град и дао му име Рома - Рим. Ромул је постао први краљ града Роме и у то ново насеље примао је све пастире из околине, луталице, као и избеглице из Лација, успоставио његове институције, владу, војску и верске традиције, и владао као његов први краљ током многих година.
Примарни извори мини|Пастир Фаустул доноси Ромула и Рема својој жени, Николас Минјар (1654). Порекло појединих елемената мита о оснивању Рима предмет је дуготрајне научне расправе. Могуће је да они потичу из аутохтоног италског наслеђа Римљана, али и да су резултат хеленских утицаја који су накнадно интегрисани у предање. Прецизно идентификовање изворних слојева мита до данас је измакло класицистима. Римски историчари смештају оснивање Рима око 753. године пре нове ере, мада најранији сачувани писани извештај о овом миту потиче тек из касног III века пре нове ере.Дионисије, . Стога се и даље води расправа о томе када и на који начин је настала „потпуна“ верзија ове легенде.
Неки елементи мита потврђени су раније од других, а на развој радње и њен тон различито су утицали околности и естетски укуси појединих извора, као и савремена римска политика и схватања пристојности.Вајзмен, Рем Питање да ли је мит о близанцима представљао изворни део римске традиције или је реч о каснијем развоју остаје предмет трајне научне расправе. Извори се често међусобно разилазе и укључују историјска дела Ливија, Плутарха, Дионисија из Халикарнаса и Тацита, као и књижевна остварења Вергилија и Овидија.Дионисије, .Плутарх, Животи Дело Квинта Фабија Пиктора сматрало се меродавним за ране књиге Ливијеве Историје Рима, Дионисијеве Римске старине и Плутархов Живот Ромула.. I. Лајден: BRILL, . Преузето 20. новембра 2016.
Ова три дела спадају међу најчитаније верзије мита. У сваком од њих, приче о Луперкалу и братоубиству бледе у сенци наративa о пореклу близанаца и њиховој вези с Енејом, као и о свргавању Амулија. Потоњем се посвећује највише пажње у извештајима, при чему Плутарх у свом делу скоро половину текста посвећује свргавању њиховог деда - стрица.
Римске старине (Дионисије из Халикарнаса) Дионисије наводи, између осталих, историје Квинта Фабија Пиктора, Луција Калпурнија Пизона, Катона Старијег и Луција Цинција Алимента.
Прва књига Дионисијеве двадесеттомне историје Рима не помиње Рема све до 71. поглавља. Након што проведе још осам поглавља расправљајући о позадини њиховог рођења у Алби, Дионисије укупно девет поглавља (79–87) посвећује само овој причи. Већи део тог времена посвећен је расправи о сукобу са Амулијем.
Он даље разматра различите извештаје о оснивању града и пореклу близанаца током додатних осам поглавља, све до приче о њиховом напуштању поред реке Тибар. Већи део 79. поглавља посвећен је расправи о преживљавању у дивљини. Крај 79 поглавља, као и поглавља од 80. до 84., фокусирају се на извештај о њиховој борби са Амулијем. Поглавље 84. представља алтернативан, нефантастичан извештај о њиховом преживљавању, док се прорицање и братоубиство разматрају у поглављима од 85. до 88.
Од оснивања града (Ливије) Ливије разматра мит у првој књизи свог дела, у поглављима 4, 5 и 6. У поглављу 4 () бави се пореклом близанаца; поглавље 5 () посвећено је преживљавању и младости; у поглављу 5 () описана је борба са Амулијем. Поглавље 6 (, само почетак) посвећено је прорицању и братоубиству.
Живот Ромула (Плутарх) мини|Ромул и Рем у кући вучице на Гран-пласу у Бриселу Плутарх препричава легенду у поглављима 2–10 дела Живот Ромула. Највише пажње, готово половину целог извештаја, посвећује сукобу са Амулијем.
Фасти (Овидије) Фасти, епска латинска песма Овидија из раног I века нове ере, садржи потпун приказ приче о близанцима. Посебно је приметно да се у њој наводи прича у којој се дух Рема јавља Фаустулу и његовој жени, коју песник именује „Ака“. У овој причи Рем им се јавља док су у кревету, изражава свој бес на Ромуловог слугу Целера, који га је лично убио, и потврђује Ромулову братску љубав.
Диoн, Римска историја Римска историја Касија Диона сачувана је у фрагментима из разних коментара, који пружају више или мање потпун приказ мита. У њима Дион помиње пророчиште које је предвидело Амулијеву смрт од стране Нумиторовог сина, као разлог због којег је албански краљ протерао дечаке. Такође се наводи постојање „још једног Ромула и Рема“ и другог Рима, који су, према овим изворима, били основани много раније на истом месту.. Преузето 24. новембра 2016. – преко Digital Loeb Classical Library.}}
Origo Gentis Romanae (Порекло римског народа) мини|Детаљ Ромула и Рема на алегорији реке Тибар Ово дело садржи различите верзије приче. У једној се помиње детлић који је доносио храну дечацима док су били напуштени у дивљини. У извештају о сукобу са Амулијем, хватање Рема није забележено. Уместо тога, Ромул, након што је сазнао свој прави идентитет и злочине које је он и његова породица претрпела од руке албанског краља, једноставно одлучује да их освети. Он је одвео своје присталице директно у град, убио Амулија и потом вратио свог деду на престо.Порекло римског народа, поглавље XXI
Фрагменти и други извори
Енијеви Анали су изгубљени, али су фрагменти сачувани у каснијим историјама.
Римска историја Апијана, у првој књизи О краљевима, садржи извештај о пореклу и родитељству близанаца.
У Божјем граду Светог Августина наводи се, успут, да је Рем био жив након оснивања града. Он и Ромул су основали Римски азил, супротно тврдњама традиционалних извора да је Рем умро.
Bibliotheca historica Диодора са Сицилије је универзална историја, углавном сачувана у фрагментима, и садржи потпун приказ порекла близанаца, њихове младости у пастирској заједници, као и такмичења у прорицању и братоубиству. У овој верзији, Рем уопште не види птице, а касније га убија Целер, Ромулов слуга.
Origines Катона Старијег, чији су фрагменти сачувани у делима каснијих историчара, наводи Дионисије.
Римски песник Јувенал назива их близанцима Квирин, што је алузија на Квирина.
Изгубљени извори
Квинт Фабије Пиктор је писао у III веку пре нове ере. Његова Историја, написана на грчком, најранија је позната историја Рима и цитирају је сва три канонска дела.
Диокле из Пепарете написао је историју Рима коју цитира Плутарх.
Луције Калпурније Пизон написао је историју коју цитира Дионисије.
Квинт Елије Туберон написао је историју коју цитира Дионисије.
Марко Октавије (иначе непознат) написао је извештај који се цитира у Origo Gentis.
Лициније Мацер (умро 66. п. н. е.) написао је извештај цитиран у Origo Gentis.
Веноније написао је извештај који се цитира у Origo Gentis.
Јуба II написао је историју коју цитира Плутарх.
Савремена наука