Не плачи, дете () је књига кенијског књижевника Нгуги ва Тионга (), објављена 1964. године. На српском језику књига је први пут објављена 1979. године у издању Нолита из Београда, и преводу Ане и Драгана Матељак. Поновљено издање је објавила Чаробна књига 2018. године у преводу Владимира Д. Јанковића. О аутору
Нгуги ва Тионго је рођен 5. јануара 1938. године недалеко од Најробија као Џејмс Тионго Нгуги. У Уганди је започео студије које је потом завршио у Енглеској. Први роман Не плачи дете објавио је 1964. године. Уследили су даље наслови Пшенично зрно, Крваве латице, Распети ђаво, и други. Писање је започео на енглеском језику, али је од седамдесетих година из политичких и личних разлога почео да пише искључиво на матерњем језику. Пише романе, драме, приповетке, књиге за децу, есеје, академске студије.
О књизи Роман Не плачи, дете написан 1964. године и сматра се првим источноафричким романом на енглеском језику.
Роман Не плачи, дете је прича о томе као је устанак аутохтоног становништва против британске колонијалне власти, Мау-Мау, у Кенији, утицао на животе обичних мушкараца и жена, а посебно на једну породицу. Главни ликови су два брата, Нџороге и Камау, који стоје на ђубришту и гледају у своју будућност. Нџороге треба да иде у школу, док Камау планира да се обучава за столара. Али ово је Кенија, и времена су против њих. Мау Мау у шумама воде рат против беле владе, а два брата и њихова породица треба да одлуче где је њихова лојалност. За практичног Камауа, избор је једноставан, али за научника Нџорогеа, тешко је одустати од сна о напретку кроз учење.
Радња Иако живе у немаштини, младог Нџорогеа мајка подстиче да се школује и тако избори за своје место под сунцем. Он би био први из породице који би се школовао. Породица живи на имању чији је власник Џакобо, Африканац који се обогатио шурујући с белим досељеницима, посебно с господином Хауландсом, најмоћнијим земљопоседником у том делу Кеније. Његов млађи брат, Камау, ради као столарски шегрт, а други, старији, Боро, преживљава трауме по повратку из Другог светског рата, у који је одведен на силу и где му је на рукама умро рођени брат. Њихов отац, Нгото, је угледан човек у крају који одржава имање господина Хауландса, више из жеље да сачува и негује земљу својих предака, а не због новчане надокнаде или привилегија. Запослени црнци, јефтина радна снага, једног дана дижу се на штрајк тражећи веће плате. Нгото тада одлази на протестни скуп, и тамо ће одиграти улогу која ће изменити стварност како његове породице тако и ширег окружења. Заводи се ванредно стање, влада страх и терор. За то време, развија се веза између Нџорогеа, амбициозног сањара, и независне Мвихаки, кћерке омраженог Џакоба.
Нџороге не може да разуме зашто њихови очеви, иако су обојица припадници истог народа, следе различите планове за решавање неприлика у којима се нашла њихова домовина. Нџорогереов отац ишчекује одлазак белог човека, а отац девојке помаже белцу да се одржи на тој земљи, јер воли новац више од слободе.
Референце
Спољашње везе Ne plači, dete NOVI PREVODI Vladimir D. Janković: Afrika, to smo mi svi
Категорија:Књиге 1964. Категорија:Афричка књижевност Категорија:Кенија