300px|мини|десно|„Умјеће ратовања” је један од најранијих приручника о најефикаснијим облицима и способностима употребе војне силе.
Војна сила је скуп средстава оружане принуде које су доступне државама и другим субјектима међународне политике за постизање спољнополитичких и унутарполитичких циљева.
У ширем смислу, војна сила је способност субјекта међународних односа да утиче на друге субјекте и међународну ситуацију кроз демонстрација својих војних способности (посредно) или коришћењем сопственог арсенала средстава оружане принуде (непосредно). Може се користити и за заштиту друштва (народа, државе) и за пројектовање своје политичке воље споља; како у виду непосредног учешћа, тако и у виду потенцијалне пријетње.
Војна сила обједињује оружане снаге, државне органе и војне организације, које образује држава или политичке странке и друштвени покрети. Акумулирајући цјелокупни политички, економски, технички, социјални и духовни потенцијал земље, она је сложен структуиран систем у коме војне организације и државне институције играју улогу везујућих карика.
Током развоја људске цивилизације, војна сила се сматрала најважнијим историјским фактором и концентрисаним изразом моћи појединих политичких субјеката. Она је била та која је оцртала природу њиховог односа и њихове правне позиције у свјетској политици.
У данашњем времену Повеља Уједињених нација признаје употребу војне силе као оправдану и закониту у самоодбрани и спровођењу одлука Савјета безбједности УН у случају акта агресије и пријетње миру.
Референце
Литература
Додатна литература
Категорија:Војна политика Категорија:Војна терминологија