Српски рок је рок сцена Србије. Током 1960-их, 1970-их и 1980-их, док је Србија била конститутивна република СФРЈ, српска рок сцена је била део југословенске рок сцене.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија није била држава источног блока, већ чланица Покрета несврстаних и као таква је била далеко отворенија за западну културу у односу на друге социјалистичке земље. Рокенрол је у Југославију стигао преко страних радио станица, међу којима се издваја Radio Luxemburg, и рокенрол плоча, донетих са Запада. Утицаји рокенрола допрли су до шлагерских певача, међу којима се издвајао Ђорђе Марјановић, који је 1959. године објавио први соло албум популарне музике у Србији."Istorijat PGP RTS", rts.rs Крајем 1950-их појавили су се први рокенрол бендови, а 1960-их су се појавили многи бит бендови, као што су Силуете и Елипсе, који су постали енормно популарни међу млађим генерацијама. Рок бендови су скренули пажњу јавности на себе, што је праћено појавом првих рок музичких часописа, радио и ТВ емисија."Za sve je kriv rokenrol", slobodnaevropa.org
До почетка 1970-их, српски рок бендови су издавали само сингл и ЕП плоче. Корни група је била прва српска рок група која је објавила ЛП албум 1971. године, и један од првих бендова који је кренуо ка прогресивном року. Прогресивни рок је доминирао српском рок сценом током 1970-их, а део бендова је у свој звук унео елементе традиционалне музике. У овом периоду, бендови као што су -{YU}- група, Поп машина и Смак су остварили велику мејнстрим популарност и велику продају албума. Крајем 1970-их појавио се истакнути хард рок бенд Рибља чорба и појавиле су се блиско повезани панк рок и нови талас. Пекиншка патка је била прва српска панк рок група која је објавила албум 1980. Новоталасне групе Шарло акробата, Електрични оргазам и Идоли, које су се појавиле на утицајном компилацијском албуму Пакет аранжман 1981. године, пратиле су многе новоталасне групе. Око 1982. године, сцена новог таласа је опала и многе групе су се помериле ка комерцијалнијем звуку. Током 1980-их, поп рок музичари, попут Ђорђа Балашевића и Бајаге и инструктора, доминирали су сценом популарне музике, али су се појавили и разни други жанрови, као и алтернативна рок сцена, са групама као што су ЕКВ, Дисциплина кичме, и Рамбо Амадеус, је почео да се развија и стиче мејнстрим популарност. мини|Лого Џубокса Избијањем ратова почетком 1990-их, бивша југословенска рок сцена је престала да постоји. Током 1990-их, већина, како мејнстрим, тако и андерграунд, рок група изражавала је своје противљење влади Слободана Милошевића, што је довело до њиховог одсуства из већине медија под контролом владе. Иако је неколико великих мејнстрим бендова успело да одржи своју популарност (неки од њих, попут Партибрејкерса и Ван Гога), развила се велика андерграунд и инди музичка сцена. Након НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године и доласка политичких промена током 2000-их, почела је да се развија нова независна сцена. Током 2000-их година дошло је и до успостављања нових веза између сцена бивших југословенских република.
Историја
Рок пионири (крај 1950-тих – крај 1960-тих) Први рок наступи су се појавили касних 1950-их. Под утицајем рокенрола и рокабилија, многи млади људи почели су да изводе такозвану „електричну музику“, називајући се „електричари“. Један од првих српских рокенрол музичара који се прославио био је гитариста Миле Лојпур из Београда, често сматран првим српским или чак југословенским рокенрол музичарем. Прославио се на играма које су он и његов бенд Септет М организовали на кошаркашким теренима Црвене звезде на Калемегдану. Иако Лојпур није направио никакве снимке, имао је велики утицај на каснији развој сцене. Други запажени рокенрол уметник био је Перица Стојанчић из Ниша, чији је дебитантски сингл објављен 1961. године.
Певач Ђорђе Марјановић постао је прва југословенска суперзвезда. Иако је у суштини шлагер певач, Марјановић је изводио и рокенрол песме. Запажен је и као први југословенски певач популарне музике који је енергично наступао на сцени. Био је први поп певач који је изашао са бине у публику и изводио песме у театралном маниру. Његова популарност довела је до објављивања његовог албума Музика за игру 1959. године, први соло албум популарне музике у издању ПГП-РТБ, највеће српске издавачке куће. Године 1963. Марјановић је отишао на своју прву турнеју по СССР-у, где је убрзо постао веома популаран, и од тада је био на више од тридесет турнеја. Наставио је да наступа до 1990. године, када је на концерту у Мелбурну доживео мождани удар, након чега је одлучио да се повуче.
Почетком 1960-их појавили су се бројни бит и ритам и блуз бендови, од којих је већина првобитно била инспирисана тада популарним Клифом Ричардом: Искре и Силуете, оба основана 1961; Златни дечаци и Беле вишње, оба основана 1962. године; Црни бисери, Далтони, Елипсе и Самоникли, сви формирани 1963. године; Томи Совиљ и његове слуге и Сањалице, оба основана 1964. године; Пламених 5, формиран 1965. године, Џентлмени, формиран 1966. године. Силуете су биле познате по шокантном изгледу и наступу, а фронтмен бенда Зоран Мишчевић постао је једна од првих југословенских рок звезда и секс симбол.Živko Ivković, "Zvezda koja će večno sjati" Медији су често промовисали ривалство између Силуете и Елипсе. Првобитно формиран као бит бенд, Елипсе је прешао на соул музику и додао дувачку секцију када им се придружио вокал Еди Декенг, афрички студент из Конга, 1967. У Црним бисерима је наступио истакнути музичар Влада Јанковић "Џет", који је касније основао бенд Тунел и постао познати водитељ Радио Београда. Сањалице су биле једна од првих бивших југословенских женских рок бендова. Чланови Џентлмена, браћа Жика и Драги Јелић, касније су формирали веома успешан прогресивни/хард рок бенд ЈУ групу. Иако су сви ови бендови објавили само сингл и ЕП плоче – са изузетком Црних бисера, који је снимио једини студијски албум Моторок 1976. године, и Беле вишње, који је су снимиле своје старе песме и објавио их на албуму Песме наше младости 1994. – имали су велики утицај на даљи развој сцене.
Мејнстрим и поп рок (крај 1960-их – данас) Корни група је била један од првих српских рок бендова који је постигао велику мејнстрим популарност. Основан 1968. године од стране бившег клавијатуристе Индекса Корнелија Ковача, бенд је снимио многе комерцијалне поп песме објављене на сингл плочама, са којима су постигли огромну популарност и појављивали се на фестивалима поп музике широм Југославије. Већ под утицајем прогресивног рока, бенд је кренуо ка прогресивном звуку доласком вокала Даде Топића, настављајући, међутим, да објављује комерцијалне синглове. Деби албум Корни група из 1971. године био је први ЛП албум једне рок групе из Србије и четврти ЛП албум југословенске рок групе. Други, симфонијски рок оријентисан албум групе, Not an Ordinary Life, објављен 1974. године, био је један од првих југословенских албума објављених преко стране издавачке куће. Упркос успеху са сингловима које су објавили у Југославији, бенд се распао због малог успеха Not an Ordinary Life и песме „Моја генерација”, са којом је бенд представљао Југославију на Песми Евровизије 1974. године.
У време када се Корни група распала, други српски прогресивни рок бендови, попут ЈУ групе и Смака, већ су постигли огромну мејнстрим популарност. Ју група, коју су 1970. године основали бивши чланови Џентлмена, браћа Драги и Жика Јелић, често се сматра најдуговечнијим српским рок бендом. Након неколико успешних синглова који су представљали фузију прогресивног/хард рока и балканске традиционалне музике, група је објавила свој први албум, ЈУ група (1973), који је постао један од најпродаванијих југословенских рок албума 1970-их. Бенд је наставио да издаје успешне албуме, али са популарношћу новог таласа, бенд се распао 1981. Међутим, бенд се поново окупио 1987. године и од тада је издао низ добро прихваћених хард рок албума. Смак из Крагујевца, који је 1971. године основао виртуоз на гитари Радомир Михаиловић Точак, у другој половини 1970-их био је конкурентан бенду Бијело дугме из Сарајева. Смак је објавио неколико хит синглова пре него што је објавио свој истоимени деби 1975. године, који се сматра једним од најуспешнијих деби албума у бившој Југославији. Каснија издања бенда, Сателит (1976), Црна дама (1977) и Странице нашег времена (1978), доживела су сличан успех, али се бенд 1981. распао из сличних разлога као и ЈУ група. Бенд се поново окупљао и распуштао још неколико пута током 1980-их и 1990-их, објављујући албуме који су имали мало комерцијалног успеха, иако је поновно окупљање бенда 2012. изазвало велико интересовање публике и медијско покривање. мини|Бора Ђорђевић 2009. године Крајем 1970-их појавио се поп рок бенд Рани мраз. Рани мраз је 1978. године формирао Ђорђе Балашевић, а током почетног периода прошао је кроз неколико промена састава. У најпознатијој постави су били Балашевић, Верица Тодоровић, Бора Ђорђевић и Биљана Крстић, а ове последње су се придружиле Рани мраз након што су напустили акустични рок бенд Сунцокрет. Ова постава бенда објавила је веома популаран сингл „Рачунајте на нас“, песму која је хвалила наслеђе југословенских партизана из мало другачије перспективе од уобичајеног социјалистичког реализма, а убрзо је постала и химна југословенске омладине. Ђорђевић је, међутим, убрзо напустио бенд и основао Рибљу чорбу. Рани мраз је објавио два добро прихваћена албума Мојој мами уместо матурске слике у излогу (1979) и Одлази циркус (1980), пре него што се распао 1981. Издавањем албума Пуб (1982), Балашевић је започео веома успешну соло каријеру, као најпопуларнији српски кантаутор.
Хард рок бенд Рибља чорба, основан 1978. године, постигао је велики успех дебитантским синглом Лутка са насловне стране (1978) и деби албумом Кост у грлу (1979). Њихови следећи албуми, Покварена машта и прљаве страсти и Мртва природа, оба објављени 1981. године, лансирали су их на врх српске и бивше југословенске рок сцене упркос њиховом хард рок звуку са елементима блуза и хеви метала и захваљујући њиховом провокативни друштвени и, од објављивања Мртва природа, политички текстови које је написао вођа бенда Бора Ђорђевић. Након албума Истина (1985) бенд, иако се још увек углавном уклапа у хард рок, почиње постепено да се окреће мекшем звуку, успевајући да одржи своју популарност током читаве деценије. Међутим, деведесетих година 20. века популарност Рибље чорбе у Хрватској и Босни и Херцеговини нагло опада током југословенских ратова, када је Ђорђевић постао активни присталица српских трупа у Републици Српској и Републици Српској Крајини, што је демонстрирао снимањем контроверзних песама „Е мој друже загребачки” (који је снимљен као одговор на песму Јуре Стублића „Е мој друже београдски”) и „Љетовање” са групом Минђушари из Книна. Међутим, Ђорђевић је био и оштро против председника Слободана Милошевића и свој став је показао писањем низа антивладиних песама објављених на албумима Збогом, Србијо (1993), Остало је ћутање (1996) и Нојева барка (1999), и на његовом соло албуму Њихови дани (1996).