Антенатална заштита

мини|Антенатална заштита не само да правовремено открива, већ и проучава, спречава и отклања узроке који могу угрозити здравље и живот мајке и детета Антенатална заштита облик је здравствене заштите коју жена прима од почетка трудноће до порођаја како би се обезбедио здрави исход трудноће како за породиљу тако и за новорођенче. Она се заснива на циљаним прегледима који су све време трудноће индивидуално прилагођени стању сваке труднице. Антенатална заштита не само да правовремено открива, већ и проучава, спречава и отклања узроке који могу угрозити здравље и живот мајке и детета. У већини земаља спроводи се кроз око 9 прегледа у интервалима од 2 до 4 недеље, који обухватају: 2 до 3 ултразвучна прегледа, редовног мерења крвног притиска, телесне тежине, одређивања протеина у мокраћи, одређивање крвне групе и Рх-фактора и обављање других лабораторијских анализа и тестова.

Према том њен главни циљ је да осигура нормалан ток трудноће, порођај и период након порођаја, кроз рано (правовремено) откривање и збрињавање компликација, откривање хроничних стања која могу утицати на мајку и дете, и омогући индивидуално саветовање и едукацију трудница. 7.2.1 Знање и здравствена понашања„ Клинички водич за антенаталну заштиту“ Министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, Бањалука, 2021 стр. 55 Приступљено 3.4.2023

Општа разматрања Трудноћа у великој мери утиче на организам жене и доводи до значајних промена како на физичком, тако и на психичком нивоу. Физиолошке промене током трудноће имају циљ да прилагоде организам труднице на новонастало стање, или да омогуће толерисање плода генетски различитог од саме мајке, обезбеде исхрану, раст и развој плода, припреме мајку на оптимално завршавање трудноће порођајем, као и да припреме дојке за дојење.

Трудноћа је нормалан, физиолошки процес а болести у трудноћи су ретке и у многим случајевима не утичу на раст и развој детета и ни најмање не нарушавају здравље мајке. Међутим, током динамичног периода трудноће настају бројне и брзе промене у телу труднице које се неминовно одражавају на њен живот, свакодневне активности и индиректно утичу на њу и њој блиске људе. Стога, трудница треба да прилагоди свој животни стил овим променама и да се за њих припреми како би правилно прихватила долазак на свет свог детета. Све што трудница ради током трудноће она то чини не само у корист сопственог здравља, већ и у циљу здравља свог будућег детета.Mojsović Z. Sestrinstvo u zajednici. 2. Dio. Korisnici u zajednici. Zdravstveno veleučilište, Zagreb, 2006.

Фактори ризика У средини у којој трудница и будућа мајка живи, значајно могу утицати на развој и ток трудноће будућег детета у развоју различити фактори ризика. Фактори ризика су карактеристике или догађаји чија присутност у антинаталном периоду статистичкуи указују на вероватноћу да може доћи до развоја поремећај у расту и развоју детета, односно да ће настати неповољни исход по здравље мајке и детета.

У медицинској литератури наводе се бројни фактори ризика везани за перинатални период, који почиње са навршене 22 недеље трудноће и завршава се са навршених седам дана живота новорођенчета. Ту спадају:

интраутерусне инфекције плода,

вишеплодна трудноћа,

интраутерусни застој у расту,

хронична или акутно настала патња плода,

патолошки поремећаји у плаценти и/или пупчаној врпци,

хромозомске аберације,

конгениталне аномалије у развоју централног нервног истема (али и других органа и система које могу да проузрокују и оштећење ЦНС-а),

значајни поремећаји метаболизма, исхране и друго,

превремен порођај (пре 37. недеље гестације),

пренесеност (после 42. недеље гестације),

мала телесна маса детета на рођењу,

развојне аномалије централног нервног истема,

интраутерина или интрапартална асфиксија,

интракранијална крварења и едем,

хипоксично-исхемична енцефалопатија,

ниска вредност Апгар скора (мање од 5),

хипогликемија,

хипербилирубинемија (преко 300 микромол/л),

конгениталне малформације,

генетски поремећаји и тешки поремећаји метаболизма,

неонаталне инфекције (сепса, менингоенцефалитис),

неонаталне конвулзије, апноичне и цијанотичне кризе,

постнатална хипоксија.

Циљ Главни циљ антинаталне заштите је да осигура нормалан ток трудноће, порођај и период након порођаја, кроз рано (правовремено) откривање и збрињавање компликација, откривање хроничних стања која могу утицати на мајку и дете, и омогући индивидуално саветовање и едукација трудница. Раним откривањем и правилном селекцијом угрожених трудноћа те интензивним надзором труднице и плода доприноси се да се сваки плод развија према свом максималном генетском потенцијалу.

Задаци Главни задаци здравствених радника и других субјекта друштва у заштите здравља у трудноћи су:

праћење здравственог стања трудне жене и плода, правовремено идентификовње трудноће са високим ризиком (која захтева посебну бригу за мајку и плод), свим трудним женама пружити подршку, дати одговарајуће савете и информације о променама у трудноћи.

Значај Планирана и систематична примена мера превенције у антенаталном животном раздобљу жене у великом проценту смањује инциденцу морбидитета у трудноћи и значајно повећава број успешно завршених трудноћа. Инмајући ово у виду значај антенатална заштите огледа се у томе што омогућава: рано откривање нежељених стања у трудноћи, правилну селекцији угрожених трудноћа, интензивнији надзоро над труднице и плодом, да се сваки плод развија према свом максималном генетичком потенцијалу. Улога система здравствене заштите у антенаталној заштити је да обезбеди доступну и квалитетну заштиту сексуалног и репродуктивног здравља жена, која је заснована на доказима, било да се ради о обезбеђивању доступне и квалитетне здравствене заштите за труднице и породиље, превенцији полно преносивих инфекција и слично.Habek D. Ginekologija i porodništvo. Medicinska naklada, Zagreb 2013.

Нивои превенције настанка поремећаја здравља у трудноћи Превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи спроводи се на сва три нивоа превенције: примарном, секундарном и терцијарном.

Примарна превенција настанка поремећаја у трудноћи Мере примарне превенције настанка поремећаја у трудноћи највећим делом чине активности које се спроводе у оквиру система примарне здравствене заштите. Примарна превенција у трудноћи подразумева примену мера за унапређење и очување здравља труднице које се спроводе путем здравствено васпитног рада у оквиру саветовалишта за труднице надлежног дома здравља. Здравствено васпитни рад спроводи струковна медицинска сестра са циљем превенције настанка патолошке трудноће, користећи очигледна васпитна средства у малој групи.

Организована примена здравствено васпитних интервенција са трудницом има следеће циљеве:

усвајање позитивних и сузбијање негативних навика и понашања, упознавање са значајем правилне исхране и хигијене, упознавање са специфичностима живота и рада у трудноћи, припрему за здраво родитељство, указивање на значај контроле здравственог стања.

узимања детаљне личне и породичне анамнезе, нарочито код старијих прворотки, процене фактора ризика, редовних гинеколошких прегледа, лабораторијске дијагностике, ултразвучне дијагностике.

Примена мера ране детекције (секундарне превенције) и предузимање адекватног приступа у решавању насталих проблема, у већини случајева доводи до нормализације здравственог стања труднице или свођења проблема на минимум, и стварања услова за повољан исход трудноће (за мајку и за дете).

Терцијарна превенција настанка поремећаја у трудноћи Мере терцијарне превенције у популацији трудница имају за циљ лечење и рехабилитацију насталих поремећаја у трудноћи, које се једним именом називају гестозе. Како већина насталих поремећаја може у знатној мери негативно утицати на развој и исход трудноће, искуство и препоруке налажу да се мере терцијарне превенције поремећаја у трудноћи збрињавају од стране болничког здравственог тима референтне установе, јер су истраживања показала да укључивање болничког тима у овим случајевима знатно доприноси повољном исходу ризичне трудноће.

Субјекти укључени у антенаталну заштиту Здравствена заштита сексуалног и репродуктивног здравља у у многим земљама организована је кроз три нивоа здравствене заштите:Министарство здравља Републике Србије: Водич за бабице и лекаре „Општи принципи комуникације са трудницама, породиљама и њиховим породицама“, Београд, 2009.

Примарна - на нивоу примарне здравствене заштите,

Секундарна - у оквиру тимова породичне медицине и специјалистичких амбуланти гинекологије и акушерства,

Терцијарна - у виду специјалистичких амбуланти гинекологије и акушерства, болничких одељења или клиника за гинекологију и акушерство

У оквиру сва три нивоа здравствена заштита сексуалног и репродуктивног здравља жена укљућени су: здравствени радници,Водич добре праксе за рад поливалентне патронажне сестре у породици. Министарство здравља РС: Градски завод за заштиту здравља Београд, Канадска асоцијација јавног здравља,Уницеф. Београд. 2004. повереници служби пренаталне неге, жене које користе антенталне услуге, партнери жена и њихове породице, онако како је трудница идентификовала. јавност.

Нивои превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи Превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи спроводи се на сва три нивоа превенције: примарном, секундарном и терцијарном.Министарство здравља Републике Србије: Водич за бабице и лекаре „Физиолошки порођај“, Београд, 2009.Министарство здравља Републике Србије: Водич за бабице и лекаре „Општи принципи неге и лечења у породилишту“, Београд, 2009.

Организована примена здравствено васпитних интервенција са трудницом има следеће циљеве:

Секундарна превенција настанка поремећаја у трудноћи Мере секундарне превенције настанка поремећаја у трудноћи имају за циљ рану детекцију ризика и поремећаја који могу угрозити здравље жене и плода, и упућивање труднице са ризичном трудноћом на виши ниво здравствене заштите. Рана детекција поремећаја здравља у трудноћи се врши на основу:Милош Банићевић, Миодраг Игњатовић, Оливер Петровић (уредници): Примарна здравствена заштита мајке и детета. УНИЦЕФ, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Центар за континуирану медицинску едукацију Медицинског факултета; 2004

Антенатална заштита

Źródło i licencja