Димитрије Николић (1849-1854 — 29. маја/11. јуна 1903), српски официр, убијен од завереника током Мајског преврата.
Војна служба
Српско-турски ратови (1876-1878) Димитрије Николић учествовао је у Првом српско-турском рату као артиљеријски потпоручник. У краткотрајној офанзиви српске војске према Новом Пазару командовао је једном брдском полубатеријом од два топа, која је 24. јуна 1876. учествовала у заузимању турске карауле Змијака код села Борје, на прилазима Новом Пазару.
Мајски преврат Почетком 1903. пуковник Димитрије Николић постављен је од краља Александра Обреновића за команданта (дивизијара) Дунавске дивизије, чије је седиште било у Београду. Завереници који су 26.маја 1903. испланирали Мајски преврат и збацивање династије Обреновић, одлучили су се да истовремено предупреде сваки отпор краљевих присталица: тако су у ноћи преврата (29. маја 1903) поједина одељења завереника, истовремено са нападом на двор (око 2 часа ујутро), упућена да заузму пошту, телеграф, управу града и опколе станове министра председника, министра војног, министра унутрашњих послова и команданта Дунавске дивизије. Пошто је пуковник Николић био познат међу српским официрима као лично храбар и одан краљу Александру, и уз то заповедник највеће војне јединице стациониране у Београду, завереници, које су већином чинили официри без трупа, сматрали су га нарочито опасним.Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, друга књига, Београд (1931), стр. 353.
Док је двор заузет по плану, а министри Димитрије Цинцар Марковић и Милован Павловић убијени без отпора, док је Велимир Тодоровић тешко рањен, пуковник Николић успео је да побегне из своје опкољене куће и одјури на Бањицу, где је подигао на оружје осми пук. Ту му се телефоном јавио нови дивизијар, постављен од завереника, и наредио му да положи оружје, пошто су краљ и краљица већ мртви. Николић је одбио да се покори, па су завереници упутили на Бањицу потпуковника Љубомира Милића, једног од бригадира Дунавске дивизије, са још двојицом млађих официра. Стигавши у касарну на Бањици, завереници су затекли пуковника Николића и цео пук постројен под оружјем: Николић је наредио потпуковнику Милићу да приђе сам, али су завереници отворили ватру из револвера, нашта су Николић и четворица његових подофицира одговорили ватром. У размени ватре погођени су двојица завереника и пуковник Николић, али је потпуковник Милић, који је био командант једне од бригада у Дунавској дивизији и од раније познат војницима, успео да их умири и убеди да се покоре новим властима, пошто је краљ већ мртав. Тако је са малим губицима савладан једини оружани отпор Мајском преврату, а пуковник Димитрије Николић пао је као последњи верни официр династије Обреновић.Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, друга књига, Београд (1931), стр. 358.
Смртно рањени пуковник Николић умро је сутрадан у Војној болници у Београду. Од двојице погођених завереника, један је умро на месту, а други сутрадан у војној болници.
Наслеђе У серији Крај династије Обреновић из 1995, улогу Димитрија Николића веома упечатљиво је одиграо Данило Лазовић.
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Српски војници Категорија:Умрли 1903.