мини|десно|250п|НајадаВ. Вотрхаус, 1872. Најаде () () у грчкој митологији су биле су водене нимфе које су господариле потоцима, изворима, рекама и фонтанама. Име Најада је изведено од речи () што значи „протицати“ или „тећи“, а називају их и Хидријадама или текућим дамама — „Hydriades“.
Митологија мини|лево|200п|Најаде и ХилВ. Вотрхаус, 1893. Међу Најадама, у најширем смислу су се убрајале и Океаниде, кћерке Титана Океана, којих је било преко три хиљаде, и Нереиде, кћерке морског бога Нереја, којих је било око сто. Најаде су, као што су Океаниде повезиване са сланом водом, а Нереиде са Средоземљем, биле повезиване са свежом, копненом водом — нимфе копнених вода — од које су у потпуности зависиле и када би се, Најадино водено тело осушило, она би умрла.
Нијаде су се, према месту обитовања, делиле на речне, језерске и изворска нимфе, а живот су већином проводиле у песми и игри.
Међу најомиљенијим пратиоцима Најада су били силени, сатири и панови, а од богова Аполон и Хермес као и богиња Артемида.
Најаде се деле на: Кринеје — Фонтане, Лимнатиде или Лимнаде — Језера, Пегеје — Извори, Потамиде — Реке, и Елиономе — Мочваре. Најаде су биле склоне људима, пружајући влагу њиховим пољима и плодност ораницама, а неке Најаде, које су биле заштитнице минералних извора знале су и лечити људе. Нијаде су имале различите судбине. Неке од Најада су живеле на Олимпу, а оне које су живеле са смртним мужевима, најчешће су имале несретну судбину.
Култ Најада Најаде су биле поштоване као богиње, а млади су им посвећивали увојке своје косе, и, ритуално, утапањем у воду, жртвовали животиње. Поред извора и речних токова, баш због Нијада, често су пребивале и пророчице.
Грци, а после њих су то наставили и Римљани, су поштовали нимфе Најаде приносећи им жртве и градећи им светилишта и храмове у природи, а и у градовима.
Сачуван је велик број уметничких предмета са ликовима Нијада, као што су осликане вазе, рељефи, кипови и мозаици. Њихови скулптуре су и данас омиљен украс фонтана, а посебно се истиче Рутелијева „Фонтана Најада“ на римскоме тргу Еседри. Имена Најада могу се уочити и на прамцима бродова у средоземљу.
Идеја У грчкој митологији, Идеја или Идаја (старогрчки: Ἰδαία значи „она која долази са Иде“ или „она која живи на Иди“)Grimal, s.v. Idaea. била је нимфа, вероватно са планине Ида у древном региону Троаде у западној Анадолији (у данашњој Турској). Била је супруга речног бога Скамандра и главни предак краљевске куће Троје.Zingg, s.v. Idaea 2; Grimal, s.v. Idaea; Tripp, s.v. Idaea 2; Parada Idaea 1.
Према Диодору Сицилијском и митографу Аполодору, она је била мајка, са Скамандром, Теукра, који је био први који је владао као краљ над регионом познатим касније као Троја.Zingg, s.v. Idaea 2; Grimal, s.v. Idaea; Tripp, s.v. Idaea 2; Apollodorus, 3.12.1; Diodorus Siculus, 4.75.1 Поред сина, Аполодор даље помиње две Скамандрове ћерке, вероватно такође са Идејом, Калироју и Стримону. Калироја је постала жена Троса, истоименог јунака Троје и Тројанаца, и Стримона, жена Лаомедонта, краља Троје, и оца Пријама, краља Троје, током Тројанског рата.Parada, s.vv. Callirhoe 3, Idaea 1, Scamander, Strymo; Apollodorus, 3.12.2–3. For Callirhoe as the daughter of Scamander see also Frazer's note 3 to Apollodorus 3.12.2; Hellanicus fr. 138 Fowler [= Scholia (T) on Homer's Iliad 20.231]; Tzetzes, On Lycophron 29 ().
Референце
Литература
. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, London, William Heinemann Ltd. 1921. . Online version at the Perseus Digital Library. . translated by C. H; London: William Heinemann, Ltd. 1989. Online version by Bill Thayer. . 2000. . Google Books. . Wiley-Blackwell, 1996. . Internet Archive. . Jonsered, Paul Åströms Förlag, 1993. . . Thomas Y. Crowell Co; First edition . . . Edited by Christian Gottfried Müller, Sumtibus F.C.G. Vogelii, 1811. Internet Archive Zingg, Reto, s.v. Idaea 2 in : Christine F. Salazar, Classical Tradition volumes edited by: Manfred Landfester, English Edition by: Francis G. Gentry, published online: 2006.
Спољашње везе
Најаде у класичној литератури и уметности
Категорија:Нимфе