мини|Изложба представљена на конференцији у Ванзеу 20. јануара 1942. која приказује само 3.500 Јевреја који су остали живи у Летонији од око 60.000 у земљи у време нацистичке инвазије. Холокауст у Летонији се односи на злочине против човечности које су починили нацистичка Немачка и колаборационисти који су виктимизирали Јевреје током окупације Летоније. Од 1941. до 1944. убијено је око 70.000 Јевреја, око три четвртине од предратних 93.000. Поред тога, хиљаде немачких и аустријских Јевреја депортовано је у гето у Риги.

Немачка окупација десно|мини|300x300пиксел| Мапа: Холокауст у Рајхскомесаријату Остланд (који је укључивао Летонију) Немачка војска је рано ујутро у недељу, 22. јуна 1941. прешла совјетску границу на широком фронту од Балтичког мора до Мађарске. Немци су напредовали преко Литваније према Даугавпилсу и другим стратешким тачкама у Летонији. Нацистичка полицијска држава укључивала је организацију под називом Служба безбедности - Зихерхајтсдинст (СД), а њено седиште у Берлину је било познато као Главни уред безбедности Рајха (РСХА) (Рајхсзихерхајтсхауптамт).

Зихерхајтсдинст у Летонији Уочи инвазије, СД је организовао четири ајнзацгрупе, мобилне убилачке одреде. Назив Einsatzgruppen („јединице за специјалне задатке“) је био еуфемизам, јер је њихова права сврха била да убију велики број људи које су нацисти сматрали „непожељним“. Међу њима су били комунисти, Роми, психички болесници, хомосексуалци и, посебно, Јевреји. Ајнзацгрупе су помно пратиле немачке инвазионе снаге и успоставиле присуство у Летонији у року од неколико дана, а понекад и сати, након што је немачки Вермахт окупирао одређено подручје земље.

СД у Летонији се на фотографијама и према описима може разликовати по униформама. Црна боја нацистичког СС-а се ретко носила; уместо тога, уобичајена одећа била је сива униформа Вермахта са црним симболима. Носили су налепницу СД на левом рукаву, жућкасту кошуљу и симбол мртвачке главе на капама. Чинови СД-а били су идентични СС-у. СД није носио симбол СС на својим десним језичцима крагне, већ су га заменили или мртвачком главом или словима "СД".

СД је прво успоставио своју власт у Летонији преко ајнзацгрупе А, која је била подељена на јединице зване ајнзацкоманде 1а, 1б, 2 и 3. Како се линија фронта померала даље на исток, ајнзацгрупа А се иселила из Летоније, остајући у земљи само неколико недеља, након чега је њене функције преузео „резидентни“ СД, под надлежношћу Kommandant der Sicherheitspolizei und SD, на који се односе немачки иницијали КдС. КдС је примао наређења и од РСХА у Берлину и од другог званичника по имену Befehlshaber (командант) der Sicherheitspolizei und des SD, или БдС. И КдС и БдС били су подређени другом званичнику који се звао виши СС и полицијски командант (Höherer SS-und Polizeiführer), или ХПССФ. Линије власти су се преклапале. Источни део Летоније, укључујући Даугавпилс и регион Латгале, додељен је ајнзацкоманди 1б (ЕК 1б) и 3 (ЕК 3). ЕК 1б је имао око 50 до 60 људи и њиме је командовао Ерих Ерлингер.

Убиства почињу инвазијом нациста мини| Припадници летонске јединице за самоодбрану окупљају групу јеврејки за погубљење на плажи у близини Лијепаје, 15. децембра 1941. У Летонији је холокауст почео у ноћи 23. на 24. јун 1941. године, када је на гробљу Гробина један одред СД убио шест локалних Јевреја, међу којима је био и градски апотекар. Следећих дана 35 Јевреја је истребљено у Дурбеу, Приекулеу и Аситеу. Нацистички освајачи су 29. јуна почели да формирају прву помоћну јединицу летонског СД у Јелгави. Мартинш Вагуланс, члан ултранационалистичке организације Перконкрустс, изабран је да га води. У лето 1941. године 300 људи из јединице учествовало је у убиству око 2000 Јевреја у Јелгави и другим местима Земгале. Убиство су надгледали официри немачког СД Рудолф Бац и Алфред Беку, који су у акцију укључили СС људе из ајнзацгрупе. Њиховим заједничким радом спаљена је главна јелгавска синагога. Након инвазије на Ригу, Валтер Шталекер, уз помоћ припадника Перконкруста и других локалних колаборациониста, организовао је погром Јевреја у главном граду Летоније. Викторс Арајс, који је тада имао 31 годину, могући бивши члан Перконкрустса и члан студентског братства, именован је за директног извршиоца акције. Био је беспослени вечити студент којег је издржавала његова жена, богата власница радње, десет година старија од њега. Арајс је неко време радио у летонској полицији. Истицао се својим моћним и екстремним размишљањем. Човек је био добро ухрањен, лепо обучен и „са поносно навученом студентском капом на једно уво“.

Формирање Арајс команде мини| „Два света“: антикомунистички и антисемитски пропагандни постер, Летонија, лето, 1941. мини| Припадници помоћне полиције Летоније окупљају групу Јевреја, Лијепаја, јул 1941. Викторс Арајс је 2. јула почео да формира своју оружану јединицу од људи који су одговарали на апел Перконкрустса да узму оружје и да ослободе Летонију од Јевреја и комуниста. У почетку је јединица углавном обухватала чланове различитих студентских братстава. 1941. пријавило се укупно око 300 људи. Најближи помоћници Викторса Арајса били су Константинс Какис, Алфредс Дикманис, Борис Кинслер и Хербертс Цукурс. У ноћи 3. јула, Арајс команда је почела да хапси, туче и пљачка Јевреје из Риге. 4. јула спаљена је хорска синагога у улици Гогола, а потом и синагоге у улицама Маскавас и Стабу. Многи Јевреји су убијени тих дана, укључујући и избеглице из Литваније. У запрежним колима и плавим аутобусима, људи из Арајс команде ишли су на различита места у Курландији, Земгалеу и Видземеу, убивши тамо хиљаде Јевреја.

Ова убиства су требало да служе као пример другим антисемитским присталицама нацистичких освајача. Поједине летонске јединице Selbstschutz (самозаштита) такође су биле укључене у масовна убиства Јевреја. У округу Илуксте, Јевреје је убила 20-члана јединица смрти Selbstschutz команданта Оскарса Балтманиса. Сва убиства су надгледали официри немачких СС и СД. У јулу 1941. године, око 4.000 Јевреја из Риге је убијено у шуми Бикерниеку. Убиствима су руководили штурмбанфирери (мајори) Х. Бартх, Р. Бац и новоименовани начелник Ришке СД Рудолф Ланге.

Масакри Како је навео летонски историчар Андријевс Езергаилис, ово је био почетак „највећег злочиначког чина у историји Летоније“. Од јула 1941. Јевреји Летоније су такође понижавани на различите начине и лишени права која су уживали остали грађани Летоније. Јеврејима је било строго забрањено да напуштају своје домове увече, ноћу и ујутру. Добијали су мање оброке хране, могли су да купују само у неким специјалним продавницама и морали су да носе знак жуте Давидове звезде на њиховој одећи. Било им је забрањено да присуствују местима где су се одржавали јавни догађаји, укључујући биоскопе, атлетске терене и паркове. Није им било дозвољено да користе возове и трамваје, да иду у купатила, да користе тротоаре, да посећују библиотеке и музеје или да иду у школе, а морали су да предају бицикле и радио-апарате. Јеврејским лекарима је било дозвољено само да саветују и лече Јевреје, и било им је забрањено да воде апотеке. Убрзо су за Јевреје уведене и максималне норме за намештај, одећу и постељину. Сви артикли изнад норме били су предмет конфискације за потребе Рајха. Сав накит, хартије од вредности, златне и сребрне новчиће морали су да предају на захтев. Антисемитизам је тако постао извор богаћења нацистичких званичника и њихових локалних сарадника који су конфисковали јеврејску имовину. Истребљење Јевреја им је одговарало да нико не би остао жив да захтева враћање украдених ствари.

Лијепаја У Лијепаји се прво масовно убијање Јевреја догодило 3. и 4. јула, када је стрељано око 400 људи, и 8. јула када је убијено 300 Јевреја. Пуцњаву је извршила немачка група СД-а и полицајаца, док су припадници летонског Selbstschutz-а довозили жртве на место убиства. 13. јула почело је уништавање велике хорске синагоге у Лијепаји. Свитци Светих списа били су побацани на тргу Угунсдзесеју, а Јевреји су били приморани да марширају преко својих светих ствари, а посматрачи су се весело смејали забавној сцени. Горе наведене операције су се одвијале под директним руководством Ерхарда Грауела, команданта Sonderkommando Ајнзацгрупе.

Вентспилс Након тога, Грауел је отишао у Вентспилс. Убиства су заједнички извршили немачки Орднунгсполицај и људи из локалног Selbstschutz-а. Од 16. до 18. јула, 300 људи је убијено у шуми Казину. У јулу-августу, преосталих 700 Јевреја из града је стрељано, док су Јевреји у региону убијени у јесен. Пуцњаву су извели немачки, летонски и естонски припадници СД који су стигли бродом. Убрзо се на аутопуту Кулдига -Вентспилс појавио постер на којем је писало да је Вентспилс Јуденфрај (без Јевреја).

Даугавпилс У Даугавпилсу је убиством Јевреја у почетку командовао Ерих Ерлингер, шеф ајнзацкоманде 1б. До 11. јула убили су око 1.150 људи. Ерлингеров рад је наставио Јоаким Хаман, који је био одговоран за убиство 9012 Јевреја у граду и јужној Латгалији. Шеф локалне помоћне полиције Робертс Блузманис је пружио активну помоћ тако што је обезбедио пресељење Јевреја у гето Грива и транспортовање на места убијања.

Резекне У Резекнеу је убиства извршила немачка група СД, којој су помагали људи Selbstschutz-а и Арајс команда. Убијено је око 2.500 људи. До октобра 1941. убијено је укупно око 35.000 летонских Јевреја.

Позната су два случаја спашавања Јевреја у Резекнеу – староверка Улита Варушкина која је на молбу родитеља узела њиховог двогодишњег сина Мордехаја Тагера којег је касније усвојила, и пољска породица Матусевич која је сакрила Хаима Израелита и његовог синовца Јакова од три године. И Варушкина и породица Матусевич су за своје поступке добили су титулу Праведних међу народима.

Вараклани Вараклани, релативно мали град, имао је око 540 преосталих Јевреја када су Немци преузели контролу. Стрељани су у гробове које су били приморани да копају 4. августа 1941. године. Судбина овог малог града је слична многим другим градовима, документовано од стране JewishGen-а и других.

Концентрациони логор Јунгфернхоф

Затвор

Ришки гето мини| Хинрих Лосе на Централној железничкој станици у Риги мини| Јевреји са жутим значкама, Рига, 1942. мини|Ришки гето, 1942 мини|Јеврејски затвореници у концентрационом логору Саласпилс