Односи Совјетског Савеза и Сједињених Држава су у потпуности успостављени 1933. године као наставак билатералних веза између Руског царства и Сједињених Америчких Држава, које су трајале од 1776. до 1917. године; биле су и претходница садашњих билатералних веза између Руске Федерације и САД које су започеле 1992. године након завршетка Хладног рата. Однос између Совјетског Савеза и Сједињених Држава у великој мери је био дефинисан неповерењем и напетим непријатељством. Инвазија на Совјетски Савез од стране Немачке, као и напад на америчку Пацифичку флоту у Перл Харбору од стране Империјалног Јапана обележили су совјетски и амерички улазак у Други светски рат на страни савезника у јуну и децембру 1941. године. Како је совјетско-амерички савез против Осовине дошао до краја након савезничке победе 1945. године, први знаци послератног неповерења и непријатељства почели су одмах да се појављују, пошто је Совјетски Савез војно окупирао земље источне Европе и претворио их у сателитске државе, формирајући Совјетски блок. Ове билатералне тензије су ескалирале у Хладни рат, вишедеценијски период напетих непријатељских односа са кратким фазама детанта који је окончан након распада Совјетског Савеза и настанка данашње Руске Федерације крајем 1991. Уобичајен називСовјетски СавезСједињене ДржавеЗванични називСавез Совјетских Социјалистичких РепубликаСједињене Америчке ДржавеАмблем/Печат155x155п150x150пЗаставаПовршинаСтановништво286,730,819 (1989)248,709,873 (1990)Густина насељености13.0/km2 34/km2 ПрестоницаМосква, РСФСРВашингтонНајвећи градовиЛењинград, Russian SFSR (8.024.000 становника, 1989. г.)
Кијев, Украјинска Совјетска Социјалистичка Република (5,587,945, 1989. г.)
Ташкент, Узбечка Совјетска Социјалистичка Република (2,538,952, 1989. г.)
Рига, Летонска Совјетска Социјалистичка Република(2,072,459, 1989. г.)
Баку, Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република (1,795,000, 1989. г.)Њујоркy (7,322,564, 1990 г.) Los Angeles (3,485,499, 1990. г.)
Чикаго (2,783,600, 1990. г.)
Хјустон (1,697,873, 1990. г.)
Филаделфија (1,585,577, 1990. г.)Властсавезна једнопартијска марксистичко-лењинистичка социјалистичка република федерална уставна председничка републикаПолитичке партијеКомунистичка партија Совјетског СавезаРепубликанска странка иДемократска странкаПрви политички лидер и период на властиВладимир Лењин (1917–1924)Џорџ Вашингтон (1789–1797)Последњи лидер (1991) и период на властиМихаил Горбачов (1985–1991)Џорџ Х. В. Буш (1989–1993)Установљење7. новембар 1917. (Октобарска револуција у Петрограду, Русија)30. децембар 1922. (споразум о оснивањy)31. октобар 1924. (усвојен устав)4. јул 1776. (Декларација о независности САД)3. септембар 1783. (Независност призната)21. јун 1788. (усвојен устав)Званични или најчешће коришћени језикРускиЕнглескиВалутаСовјетска рубља (руб)Амерички долар($)БДП (номинално)$2.659 трилиона (~$9,896 per capita)$5.79 трилиона (~$24,000 per capita)Обавештајне службеКомитет државне безбедности СССР (KGB)Main Intelligence Directorate (GRU)Спољна обавештајна служба (SVR)Централна обавештајна агенција (ЦИА)Федерални истражни биро (FBI)Национална обавештајна агенција (NSA)Војни трошкови$217.579 милијарди (1990)$624.852 милијарди (1990)АвијацијаСовјетско ратно ваздухопловство (1990):
435 бомбардера 5,665 ловачких авиона и ловачко-бомбардерских авиона 1,015 извиђача 84 авио танкера 620 транспортна ваздухопловаАмеричко ратно ваздухопловство (1990):
327 бомбардера 4,155 ловачких авиона и ловачко-бомбардерских авиона 533 извиђача 618 авио танкера 1295 транспортна ваздухопловаНуклеарно оружје (укупно) 32.980 (1990) 21.392 (1990)ЕкономијаКомунизам (конкретно Марксизам-лењинизам), планска економијаКапитализам, мешовита економијаЕкономски савезСавет за узајамну економску помоћОрганизација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД)Војни савезВаршавски пакт (ВП)Организација Сјеверноатлантског споразума (НАТО)
Лидери Совјетске Русије/Совјетског Савеза и САД од 1917. до 1991. године
Историја
Односи пред Други светски рат (1917–1939)
Привремена влада Након Фебруарске револуције и абдикације цара Николаја II, Вашингтон је још увек био у великој мери неупућен о основне проблеме у новој руској привременој влади и веровао је да ће Русија брзо еволуирати у стабилну демократију ентузијастичну да се придружи западној коалицији у рату против Немачке. Успостављањем Привремене владе, амбасадор Сједињених Држава у Петрограду Дејвид Р. Френсис је одмах затражио од Вашингтона овлашћења да призна нову владу тврдећи да је револуција „практична реализација тог принципа владавине који смо заступали и заговарали. Мислим на владу уз сагласност оних који владају. Наше признање ће имати задивљујући морални ефекат, посебно ако први извршимо признање." Одобрење је дато 22. марта 1917. чиме су САД постала прва страна влада која је формално признала нову владу. Недељу и по касније, када се председник Вудро Вилсон обратио Конгресу да затражи објаву рата Немачкој, Вилсон је приметио: „Зар сваки Американац не осећа да је сигурност додата нашој нади у будући мир у свету дивним и охрабрујућим стварима који се дешавају у последњих неколико недеља у Русији? Русију су познавали они који су најбоље знали да је увек била демократска у души… Ево правог партнера за Лигу части.“
Надајући се да ће нова парламентарна демократија да појача руско учешће у рату, председник Вилсон је предузео значајне кораке да изгради однос са Привременом владом. Дан након његовог захтева за објавом рата Немачкој, Вилсон је почео да нуди америчке владине кредите новој руској влади у укупном износу од 325 милиона долара - од чега је отприлике половина заправо искоришћена. Вилсон је такође послао делегацију Рут Мишн у Петроград да преговара о средствима помоћу којих би САД могле да подстакну даљу посвећеност Русије рату. Као резултат лоше изабраних делегата, незаинтересованости тих делегата и значајне непажње на улогу и утицај Петроградског Совјета (чији су се неки чланови противили континуираним руским ратним напорима), мисија је донела мало користи било којој страни. Упркос задовољавајућим извештајима који су се враћали из Петрограда, чији је утисак о стању нације долазио директно од Привремене владе, амерички конзуларни и војни званичници у ближем контакту са становништвом и војском повремено су упозоравали Вашингтон да буде скептичнији у својим претпоставкама о новој влади. Без обзира на то, америчка влада и јавност били су затечени и збуњени падом Привремене владе у Октобарској револуцији.
Совјетска Русија мини| Америчке трупе марширају у Владивостоку након савезничке интервенције у Руском грађанском рату, август 1918. Након бољшевичког преузимања Русије у Октобарској револуцији, Владимир Лењин је повукао Русију из Првог светског рата, дозвољавајући Немачкој да прераспореди трупе како би се суочила са савезничким снагама на Западном фронту. Ово је довело до тога да савезничке силе сматрају нову руску владу издајничком због кршења услова Тројне Антанте односно сепаратног мира. Истовремено, председник Вилсон је постајао све више свестан кршења људских права које је наставила нова Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република и супротставио се милитантном атеизму новог режима и залагању за командну економију . Такође је био забринут да ће се марксизам-лењинизам проширити на остатак западног света, и намеравао је да кроз своје карактеристичне четрнаест тачака делимично обезбеди либералну демократију као алтернативну светској идеологији комунизма.
Међутим, председник Вилсон је такође веровао да ће нова земља на крају прећи на економију слободног тржишта након завршетка хаоса у руском грађанском рату, и да би интервенција против Совјетске Русије само окренула земљу против Сједињених Држава. Он је такође заговарао политику немешања у рат у Четрнаест тачака, иако је тврдио да пољска територија бившег Руског царства треба да буде уступљена новој независној Другој Пољској Републици. Поред тога, многи Вилсонови политички противници у САД, укључујући председника Сенатског одбора за спољне послове Хенрија Кабота Лоџа, веровали су да треба успоставити независну Украјину. Упркос томе, САД су, као резултат страха од јапанске експанзије на територију под руском контролом, и њихове подршке Чешкој легији коју су повезивали савезници, послале мали број трупа у северну Русију и Сибир. САД су такође пружале индиректну помоћ Белој армији кроз храну и залихе.
На Париској мировној конференцији 1919. председник Вилсон и британски премијер Дејвид Лојд Џорџ, упркос приговорима француског председника Жоржа Клемансоа и италијанског министра спољних послова Сиднеја Сонина, изнели су идеју да се сазове самит на Принкипу између бољшевика и белог покрета како би формирали заједничку руску делегацију на Конференцији. Совјетски Комесаријат за спољне послове, под вођством Лава Троцког и Георгија Чичерина, примио је британске и америчке изасланике с поштовањем, али није имао намеру да пристане на споразум због њиховог уверења да је Конференција састављена од старог капиталистичког поретка који ће бити збрисан. далеко у светској револуцији. До 1921. године, након што су бољшевици преузели превагу у руском грађанском рату, убили царску породицу Романов, организовали насилни црвени терор против „народних непријатеља“ (што је укључивало свакога ко је био против совјетског тоталитаризма, са левог или десног политичког спетра), одбацио царски дуг и позвао на светску револуцију, већи део света га је сматрао отпадничким режимом. Инвазија руске СФСР на Пољску била је неуспешна, што је довело до тога да су бољшевици схватили да њихове идеје нису популарне ван Русије. Осим грађанског рата у Русији, односе су такође пратили захтеви америчких компанија за компензацију за национализоване индустрије у које су инвестирали.
Америчка помоћ и руска глад 1921. десно|мини| Операције америчке помоћи у Русији, 1922 Под влашћу Херберта Хувера, веома велика помоћ у храни је дистрибуирана Европи након рата преко Америчке администрације за помоћ. Године 1921, да би ублажио разорну глад у руској СФСР коју је изазвала политика ратног комунизма совјетске владе, директор АРА у Европи, Волтер Лајман Браун, започео је преговоре са руским народним комесаром за спољне послове Максимом Литвиновим у Риги, Летонија (у то време још није припојена СССР-у). Споразум је постигнут 21. августа 1921, а додатни споразум о спровођењу потписали су Браун и народни комесар за спољну трговину Леонид Красин 30. децембра 1921. године. Амерички Конгрес је одвојио 20.000.000 долара за помоћ у складу са Законом о помоћи гладнима у Русији од краја 1921. Хувер је изразито мрзео бољшевизам и сматрао је да ће америчка помоћ показати супериорност западног капитализма и тиме помоћи у обуздавању ширења комунизма..
На свом врхунцу, АРА је запошљавала 300 Американаца, више од 120.000 Руса и хранила 10,5 милиона људи дневно. Њене руске операције предводио је пуковник. Вилијам Н. Хаскел. Медицинско одељење АРА функционисало је од новембра 1921. до јуна 1923. и помогло је у превазилажењу епидемије тифуса која је тада пустошила Русију. Операције АРА за ублажавање глади текле су паралелно са много мањим менонитским, јеврејским и квекерским операцијама помоћи гладнима у Русији.See Lance Yoder's "Historical Sketch" in the online лево|мини| Постер АРА из 1921. са натписом „Дар америчког народа“ на руском Операције АРА у Русији обустављене су 15. јуна 1923. године, након што је откривено да је Русија под Лењином обновила извоз жита.
Рана трговина