Етика брижности (алтернативно етика бриге) је нормативна етичка теорија која сматра да се морално деловање усредсређује на међуљудске односе и брижност или добронамерност као врлину. Етика брижности је једна од групација нормативних етичких теорија које су развиле одређене феминисткиње 1980-их година. Док консеквенцијалистичке и деонтолошке етичке теорије наглашавају свеопште стандарде и непристрасност, етика брижности наглашава важност одговора према појединцу. Разлика између општег и појединачног огледа се у њиховим различитим моралним питањима: „Шта је праведно?” наспрам „Како одговорити?”. Керол Гилиган, која се сматра зачетником етике брижности, критиковала је примену свеопштих стандарда као „морално проблематичним, јер рађају морално слепило или равнодушност”.
Џоан Тронто тврди да дефиниција „етике брижности“ двосмислена делимично због тога што не игра средишњу улогу у теорији морала. Она тврди да с обзиром на то да се морална филозофија бави људском добротом, онда би изгледало да брига преузима значајну улогу у овој врсти филозофије. Међутим, то није случај и Тронто даље наглашава везу између брижности и „природности“. Последњи појам се односи на друштвено и културно конструисане родне улоге где се брижност углавном претпоставља као улога жене. Као таква, брига губи моћ да преузме средишњу улогу у моралној теорији.
Тронто наводи да постоје четири етичка квалитета брижности:
Пажња: Пажња је кључна за етику брижности јер брижност захтева препознавање потреба других да би се одговорило на њих. Питање које се поставља је разлика између незнања и непажње. Тронто поставља следеће питање: „Али када је незнање једноставно незнање, а када непажња“? Одговорност: Да бисмо бринули, морамо брижности преузети на себе, а тиме и одговорност. Проблем повезан са овим другим етичким елементом одговорности је питање обавезе. Обавеза је често, ако већ није, везана за унапред утврђене друштвене и културне норме и улоге. Тронто се труди да разликује појмове „одговорност” и „обавеза” у погледу етике брижности. Одговорност је двосмислена, док се обавеза односи на ситуације у којима је потребна акција или реакција, као што је случај код правног уговора. Ова двосмисленост дозвољава плиме и осеке у и између класних структура и родних улога, као и за друге друштвено конструисане улоге које би повезале одговорност за оне који само пристају тим улогама. Компетентност: Пружање брижности такође значи компетентност. Не може се једноставно признати потреба за бригом, прихватити одговорност, али не следити довољно адекватно – јер би таква акција резултирала тиме да потреба за бригом не би била задовољена. Респонзивност: Ово се односи на „одговорност примаоца брижности на брижност“. Тронто наводи: „Реаговање сигнализира важан морални проблем у оквиру брижности: по својој природи, брижност се бави условима рањивости и неједнакости“. Она даље тврди да одговор није једнак реципроцитету. Уместо тога, то је још један метод за разумевање рањивости и неједнакости разумевањем онога што су изразили они који су у рањивом положају, за разлику од поновног замишљања себе у сличној ситуацији.
Године 2013, Тронто је додао пети етички квалитет:
Плуралност, комуникација, поверење и поштовање; солидарност или сабрижност: Заједно, ово су особине неопходне да се људи удруже како би преузели колективну одговорност, да би разумели своје држављанство које је увек уплетено у односе брижности и да озбиљно схвате природу потребе за брижношћу у друштву.
Види још
Алтруизам Екофеминизам Етички однос Феминистичка епистемологија Феминистичка етика
Референце
Литература
Додатна литература
Категорија:Етичке теорије Категорија:Друштвена правда Категорија:Либерализам Категорија:Феминизам Категорија:Заштита природе Категорија:Доброчинство