мини|Емануел Макрон, председник Француске и Ангела Меркел, немачка канцеларка, са руским председником Владимиром Путином, састају се у Хамбургу у Немачкој у јулу 2017. Односи Русије и Европске уније су међународни односи између Европске уније (ЕУ) и Русије. Русија се граничи са пет држава чланица ЕУ: Естонијом, Финском, Летонијом, Литванијом и Пољском ; руска ексклава Калињинград је окружена чланицама ЕУ. До радикалног слома односа након руске инвазије на Украјину 2022. године, ЕУ је била највећи трговински партнер Русије и Русија је имала значајну улогу у европском енергетском сектору.
Билатерални односи између појединих чланица Европске уније и Русије варирају, током 1990.-их заједничка спољна политика према Русији је била прва таква установљена спољна политика ЕУ. Након тога успостављена су четири заједнишка подручја ЕУ и Русије ради побољшавања односа. У 2015. години, Европски парламент донео је резолуцију која говори да Русија није више стратешки партнер Европске уније након анексије Крима и рата у Донбасу.
Односи између Русије и ЕУ постали су све затегнутији од анексије Крима и рата у Донбасу, а ЕУ је увела неколико санкција против Руске Федерације . Текућа руска инвазија на Украјину покренута 2022. године изазвала је прекид већ напетих дипломатских односа између ЕУ и Русије: ЕУ је послала војну помоћ Украјини, руска имовина у ЕУ је замрзнута, а директан лет из ЕУ у Русију је суспендован. Европски парламент је 23. новембра 2022. године усвојио предлог којим се Русија проглашава државом спонзором тероризма.
Позадина Ово је позадина рушења билатералних односа пре руске инвазије на Украјину 2022. Погоршање односа је приказано у наставку у одељку Санкције због Украјине.
Трговина ЕУ је највећи трговински партнер Русије, са 52,3% укупне руске спољне трговине у 2008. години, а 75% залиха страних директних инвестиција (СДИ) у Русији такође долази из ЕУ. ЕУ је извезла 105 милијарди евра робе у Русију 2008, а Русија 173,2 милијарде евра у ЕУ. 68,2% руског извоза у ЕУ отпада на снабдевање енергијом и горивом. За детаље о осталој трговини, погледајте табелу испод:EU-Russia bilateral trade relations, European Commission Правац трговине Роба Услуге СДИ Укупно ЕУ Русији 105 милијарди евра 18 милијарди евра 17 милијарди евра 140 милијарди евра Русија у ЕУ 173,2 милијарде евра 11,5 милијарди евра 1 милијарду евра 185,7 милијарди евра Русија и ЕУ су чланице Светске трговинске организације. ЕУ и Русија тренутно имплементирају заједничка подручја и преговарају да замене Уговор о партнерству и кооперацији ради ојачавања међусобне трговине.
Енергија мини|Главни постојећи и планирани гасоводи који снабдевају Европу руским гасом . Русија има значајну улогу у европском енергетском сектору као највећи извозник нафте и природног гаса у ЕУ. ЕУ је 2007. увезла из Русије 185 милиона тона сирове нафте, што је чинило 32,6% укупног увоза нафте, а 100,7% милиона тона нафтног еквивалента природног гаса, што је чинило 38,7% укупног увоза гаса. Бројни спорови у којима је Русија користила затварање гасовода у оно што је описано као „алат за застрашивање и уцену“ довели су до тога да Европска унија значајно повећа напоре да диверсификује своје изворе енергије.
Током антимонополске истраге покренуте 2011. против Гаспрома, заплењено је више интерних докумената компаније који су документовали бројне „злоупотребљиве праксе“ у покушају да се „сегментира унутрашње тржиште [ЕУ] дуж националних граница“ и наметне „непоштене цене“ . У августу 2021. Русија је неочекивано смањила количине гаса који се шаље Европској унији, што је изазвало нагло поскупљење гаса на европском тржишту „како би подржало свој случај у покретању токова преко Северног тока 2 “. Следећег месеца је најављено да ће „брзо” пуштање у рад новозавршеног гасовода Северни ток 2, против којег се већ дуго оспоравају разне земље ЕУ, решити проблеме.
Калињинград Руска ексклава Калињинградска област је од 2004. године на копну окружена чланицама ЕУ. Као резултат тога, област је изолована од остатка федерације због строжих граничних контрола које су морале бити уведене када су Пољска и Литванија приступиле ЕУ и додатно пооштрене пре него што су се придружиле шенгенском простору. Нове потешкоће за Русе у Калињинграду да стигну до остатка Русије су мали извор напетости.
У јулу 2011. Европска комисија је изнела предлоге да се цео Калињинград сврста у погранично подручје. Ово би омогућило Пољској и Литванији да издају посебне дозволе становницима Калињинграда за пролаз кроз те две земље без потребе за шенгенском визом.Pop, Valentina (29 July 2011) EU to ease travel for residents of Russian enclave, EU Observer 2012–2016. била су дозвољена путовања без виза између Калињинградске области и северне Пољске.
Након руске инвазије на Украјину 2022. године, ЕУ је забранила руске летове из ваздушног простора ЕУ, остављајући Калињинград неприступачан директним летовима за Русију. Инвазија и гранична криза између Белорусије и Европске уније 2021–2022 такође су довели до кашњења преласка границе и транспорта, што је оштетило економију Калињинграда која зависи од увоза. Од инвазије руско војно присуство у Калињинграду је ескалирало, при чему је Русија претила да ће поставити нуклеарно оружје у тој области као одговор на кандидатуре Шведске и Финске за чланство у НАТО.
Руске мањине у ЕУ мини| Нилс Ушаковс, први етнички Рус градоначелник Риге у независној Летонији Мисија ОЕБС- а која прати парламентарне изборе 2006. у Летонији напоменула
-Приближно је 400000 људи у Летонији, неких 18% од укупне популације није узело Летонско или неко друго држављанство и због тога имају статус да „нису држављани”. У великој већини случајева радило се о лицима која су мигрирала у Летонију из бившег Совјетског Савеза и њиховим потомцима. Недржављани немају право гласа на изборима у Летонији, иако се могу придружити политичким партијама. Да би стекли држављанство, ове особе морају проћи процес натурализације, што је више од 50.000 особа учинило од избора за Сејму 2002. године. ОЕБС је тврдио да чињеница да значајан проценат одрасле популације нема право гласа представља континуирани демократски дефицит.
Према извештају Европског комесара за људска права из 2007. о Летонији, 2006. године било је 411.054 недржављана, од којих 66,5% припада руској мањини.Memorandum to the Latvian Government, Strasbourg, 16 May 2007, Commissioner for Human Rights of the Council of Europe.
У 2017. било је 0,9 милиона етничких Руса у балтичким државама, што је смањено са 1,7 милиона у 1989. години, у години последњег пописа током совјетске ере.
Почев од 2019. године, настава на руском језику ће се постепено укидати на приватним факултетима и универзитетима у Летонији, као и општа настава у летонским државним средњим школама, осим предмета који се односе на културу и историју руске мањине, као што су часови руског језика и књижевности.
Јавно мњење Русије и ЕУ Анкета из фебруара 2014. коју је спровео Левада центар, највећа руска независна организација за испитивање јавног мњења, показала је да скоро 80% руских испитаника има „добар” утисак о ЕУ. Ово се драматично променило 2014. године са украјинском кризом која је довела до тога да је 70% заузело непријатељски став према ЕУ у поређењу са 20% које је гледало позитивно. 2 February 2016
Анкета Леваде објављена у августу 2018. показала је да 68% руских испитаника верује да Русија треба драматично да побољша односе са западним земљама. 42% анкетираних Руса је рекло да имају позитиван став о ЕУ, у односу на 28% у мају 2018.
Анкета Леваде објављена у фебруару 2020. показала је да 80% руских испитаника верује да Русија и Запад треба да постану пријатељи и партнери. 49% анкетираних Руса рекло је да позитивно гледа на ЕУ. Међутим, са изузетком Бугарске, Словачке и Грчке, удео становника у осталим земљама ЕУ које је анкетирао Пев Ресеарцх Центер са позитивним ставом о Русији је знатно испод 50%.
Иницијативе мини| Руски председник Дмитриј Медведев и пољски председник Бронислав Коморовски полажу венце у меморијалном комплексу масакра у Катину 11. априла 2011. Неколико иницијатива је покренуто између Русије и ЕУ од окончања Хладног рата до рушења односа због руске инвазије на Украјину 2022, после чега је ЕУ увела санкције против Русије.
Споразум о партнерству и сарадњи Правни основ за односе између ЕУ и Русије је Споразум о партнерству и сарадњи (ПЦА). Потписан у јуну 1994. године и на снази од децембра 1997. године, ПЦА је требало да важи 10 година. Тако се од 2007. године аутоматски обнавља сваке године, док се не замени новим споразумом. ПЦА пружа политички, економски и културни оквир за односе између Русије и ЕУ. Она се првенствено бави промовисањем трговине, инвестиција и хармоничних економских односа. Међутим, у њему се такође помиње заједничко „[р]поштовање демократских принципа и људских права како су дефинисани посебно у Завршном акту из Хелсинкија и Париској повељи за нову Европу“ и посвећеност међународном миру и безбедности.
Четири заједничка простора Русија је одлучила да не учествује у Европској политици суседства (ЕНП), јер тежи да буде „равноправни партнер“ ЕУ (за разлику од „млађег партнерства“ које Русија види у Европској политици сусједства). Сходно томе, Русија и ЕУ су се 2005. године договориле да створе четири заједничка простора за сарадњу у различитим сферама. У пракси не постоје битне разлике (осим именовања) између збира ових споразума и акционих планова ЕНП (које су заједнички усвојиле ЕУ и њене партнерске државе ЕНП). У оба случаја коначни споразум је заснован на одредбама из ацкуис цоммунаутаире ЕУ и заједнички се разматра и усваја. Из тог разлога, Заједнички простори добијају средства од Европског инструмента за суседство и партнерство (ЕНПИ), који такође финансира ЕНП.
На самиту у Санкт Петербургу у мају 2003. године, ЕУ и Русија су се сложиле да ојачају своју сарадњу стварањем, дугорочно гледано, четири заједничка простора у оквиру Споразума о партнерству и сарадњи из 1997. године: заједнички економски простор; заједнички простор слободе, безбедности и правде; простор сарадње у области спољне безбедности; и простор истраживања, образовања и културне размене.
На Самиту у Москви у мају 2005. усвојен је јединствен пакет мапа пута за стварање четири заједничка простора. Они проширују текућу сарадњу као што је горе описано, постављају даље специфичне циљеве и одређују акције неопходне да би заједнички простори постали стварност. Тиме се утврђује дневни ред сарадње између ЕУ и Русије на средњи рок.
Лондонски самит у октобру 2005. био је фокусиран на практичну имплементацију Мапе пута за четири заједничка простора.
Заједнички економски простор Циљ заједничког економског простора је стварање отвореног и интегрисаног тржишта између ЕУ и Русије. Овај простор је намењен уклањању баријера трговини и инвестицијама и промовисању реформи и конкурентности, заснованих на принципима недискриминације, транспарентности и доброг управљања.
Међу широким спектром предвиђених акција, треба покренути низ нових дијалога. Појачаће се сарадња у области регулаторне политике, инвестиционих питања, конкуренције, финансијских услуга, телекомуникација, транспорта, енергетике, свемирских активности и лансирања свемира итд. Питања животне средине, укључујући нуклеарну безбедност и имплементацију Кјото протокола, такође заузимају значајно место.
Заједнички простор слободе, безбедности и правде