мини|Застава Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике Колективизација у Украјини, званично Украјинска Совјетска Социјалистичка Република, била је део политике колективизације у СССР-у и декулакизације која је вођена између 1928. и 1933. са циљем да се појединачна земља и радна снага консолидују у колективне фарме зване колхози и да се елиминишу непријатељи радничкe класe . Идеју о колективним фармама сељаци су видели као оживљавање кметства.

У Украјини је ова политика имала драматичан ефекат на украјинско етничко становништво и његову културу пошто је 86% становништва живело у руралним срединама. Насилно увођење политике колективизације било је један од главних узрока Голодомора. У Украјини је колективизација имала специфичне циљеве и исходе. Совјетску политику у вези са колективизацијом треба схватити у ширем контексту друштвене „револуције одозго“ која се догодила у Совјетском Савезу у то време.С. Кульчицький, Проблема колективізації сільського господарства в сталінській "революції зверху", () Проблеми Історіїї України факти, судження, пошуки, №12, 2004, сс. 21-69

Формирање задруга заснивало се на великим сеоским газдинствима у колективној својини становника села. Очекивало се да ће се процењени приноси повећати за 150%. Крајњи циљ колективизације био је решавање "проблема жита" касних 1920-их.

Почетком 1920-их само је 3% сељаштва Совјетског Савеза било колективизовано. У првом петогодишњем плану требало је да се колективизује 20% сељачких домаћинстава, иако је у Украјини тај број био одређен на 30%.

Политика колективизације мини|Насловна страна совјетског часописа Колхоспнитсиа Украини („Жена колективизоване фарме Украјине“), децембар 1932. Приступи преласку са индивидуалне пољопривреде на колективну пољопривредну производњу постојали су од 1917. године, али из различитих разлога (недостатак пољопривредне опреме, агрономских ресурса, итд.) нису увелико примењени све до 1925. године, када је дошло до интензивнијих напора пољопривредни сектор за повећање броја пољопривредних задруга и јачање ефикасности већ постојећих совхоза. Крајем 1927. године, након XV конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза, тада познате као Свесавезна комунистичка партија (бољшевици) или ВКП, дат је значајан подстицај напорима за колективизацију.

Године 1927. суша је скратила жетву у јужним областима Украјине и Северног Кавказа . 1927. и 1928. године зимска обрадива површина била је јако погођена због ниског снега. Упркос државној помоћи у семену, многа погођена подручја нису поново засејана. На жетву 1928. године утицала је суша у већини области производње житарица у Украјини. Недостаци у жетви и потешкоће са системом снабдевања изазвали су потешкоће у снабдевању храном у урбаним срединама и дестабилизовали ситуацију снабдевања храном у СССР-у уопште. Да би се ситуација ублажила, у другој четвртини 1928. године уведен је систем рационирања хране, прво у Одеси, а касније се проширио на Маријупољ, Херсон, Кијев, Дњепрелстан (Дњепропетровск) и Харков . Почетком 1929. сличан систем је примењен у целом СССР-у. Упркос помоћи совјетске украјинске и централне владе, многе јужне руралне области регистровале су појаве неухрањености, ау неким случајевима глади и глади (власти су недовољно рачунале на погођена подручја, а самим тим и количину потребне помоћи у храни). Због несташице сточне стоке, њен број је такође био погођен (види табелу испод). Већина колхоза и недавно обновљених совхоза прошли су ове године са малим губицима, а неки су чак били у могућности да пруже помоћ сељацима у погођеним подручјима (семе и жито за храну).

Ране фазе Упркос интензивној државној кампањи, колективизација, која је у почетку била добровољна, није била популарна међу сељацима: почетком 1929. године, само 5,6% украјинских сељачких домаћинстава и 3,8% обрадиве земље било је „колективизовано”. Почетком 1929. године, методе које је користио посебно овлашћени орган "УкрКолхозцентер" су се промениле од добровољног уписа у административни. До 1. октобра 1929. план за стварање колхоза је „превршен” за 239%. Услед тога је „колективизовано“ 8,8% обрадивог земљишта.

„Брза колективизација“ Следећи велики корак ка „свеукупној колективизацији“ десио се након што је Јосиф Стаљин објавио чланак у Правди, почетком новембра 1929.

Док су „позвани“ на седници Централног комитета ВКП(б) од 10. до 17. новембра 1929. године, „ Двадесет пет хиљада “ су се обучавали само на специјалним кратким курсевима, главна покретачка снага колективизације и декулакизације у Украјини постала је „сиромашна сељачки одбор“ („комнезами“) и локални сеоски савети (силради) где су чланови комнезама имали већину гласача.

Колхозцентар СССР-а издао је декрет од 10. децембра 1929. о колективизацији стоке у року од 3 месеца (телешке животиње 100%, говеда 100%, свиње 80%, овце и козе 60%). Ово је натерало многе сељаке да закољу своју стоку. До 1. јануара 1930. године проценат колективизованих домаћинстава се скоро удвостручио, на 16,4% од укупног броја домаћинстава.

Упркос злогласном декрету од 5. јануара 1930. године, којим је одређен рок за потпуну колективизацију Украјине за период од краја 1931. до пролећа 1932. године, украјинске власти су одлучиле да убрзају завршетак кампање до јесени 1930. Висока очекивања од плана надмашиле су локалне власти чак и без помоћи 7500 „ Двадесетпетохиљадаца“ који су у неке области стигли тек средином фебруара – до марта 70,9% обрадивог земљишта и 62,8% сељачких домаћинстава. изненада су се колективизовали. План раскулачења је такође био „преизведен”. Скоро 200.000 домаћинстава (3,8% укупних сељачких домаћинстава) било је погођено одузимањем имовине, земље и кућа. Неки од сељака су ухапшени и депортовани „на север“. Многи ухапшени кулаци и "добростојећи" фармери преселили су своје породице на Урал и средњу Азију, где су често били експлоатисани у другим секторима привреде, као што је сеча дрвета. Термин кулак је на крају примењен на свакога ко се опире колективизацији, јер многи од такозваних кулака нису били ништа бољи од осталих сељака. +Украјинска стока (хиљаду грла)Укупно коњаРадни коњиУкупно говедаВоловиБиковиКравеСвињеОвце и козе5056.53900.18374.5805.5...3852.14412.47956.35486.94090.58604.8895.332.83987.06962.98112.25607.54198.87611.0593.726.93873.04161.27030.85308.23721.66274.1254.849.63471.63171.84533.44781.33593.76189.5113.840.03377.03373.33364.83658.9...5006.7105.2...2739.52623.72109.52604.8...4446.3116.9...2407.22089.22004.72546.92197.35277.5156.546.72518.04236.72197.1

"Вртоглавост од успеха" Брзи пут колективизације подстакао је бројне побуне сељака у Украјини и другим деловима СССР-а. Као одговор на ситуацију, совјетски режим се повукао: у издању Правде од 2. марта 1930. објављен је Стаљинов чланак „Вртоглавица од успеха“. Убрзо су издате бројне наредбе и уредбе о забрани употребе силе и административних метода. Неки од „грешком раскулачених“ су добили своју имовину назад, а неки грешком депортовани су се вратили кући, али у незнатном броју — већина је остала тамо где су депортовани. Процес колективизације је враћен: до 1. маја 1933. колективизовано је 38,2% украјинских сељачких домаћинстава и 41,1% обрадиве земље. До краја августа ови бројеви су опали на 29,2% и 35,6% респективно.

Друга "добровољна" колективизација Друга принудна „добровољна” акција колективизације покренута је у зиму–лето 1931. уз значајну помоћ такозваних „тегљача” састављених од колхозних ударника. Многи кулаци заједно са породицама су депортовани из Украјине.

Према подацима са којих је скинута тајност, око 300.000 сељака у Украјини од око 30 милиона становника било је подвргнуто овој политици 1930–31. Украјинци су чинили 15% од укупно 1,8 милиона кулака пресељених широм Совјетског Савеза. 20. јула 1931. године – као одговор на бројне регионалне захтеве за додатним бројем депортација кулака, Политбиро ВКП(б) је закључио да је „стратешки задатак Партије скоро извршен. Све даље депортације су препоручене да се спроводе само појединцима.“ Ivnitskyy "Tragedy of Soviet Village"

И овај други поход принудне „добровољне“ колективизације довео је до одлагања сетве. Као резултат тога, усеви житарица су били јако погођени сушом 1931. године. Током зиме и пролећа 1930–31, украјинска пољопривредна управа „Наркомзем“ Украјински СРР издала је неколико извештаја о значајном паду сточног фонда и посебно вучне стоке изазваног лошим третманом, одсуством сточне хране, штала/фарми и због „ кулачке саботаже“.

Према првом петогодишњем плану, украјинска пољопривреда је требало да пређе са ексклузивне оријентације на жито на разноврснију производњу. То је укључивало не само пораст усева шећерне репе, већ се очекивало да ће индустрија користити друге врсте пољопривредне производње (чак и памучне фабрике основане 1931. године). Овим планом је предвиђено смањење обрађених површина житарица, за разлику од повећања приноса и површина за друге културе. До 1. јула 1931. године 65,7% украјинских сељачких домаћинстава и 67,2% обрадиве земље пријављено је као „колективизовано”. Главна подручја производње житарица и шећерне репе су, међутим, колективизована у већој мери — 80-90%.

Разјашњена "Свеукупна колективизација" Уредбом ЦК ВКП(б) од 2. августа 1931. појашњен је појам „свеукупне колективизације” – да би се сматрала завршеном „свеукупна колективизација” не мора да достигне 100%, али не и мање. од 68–70% сељачких домаћинстава и не мање од 75-80% ораница. Према истом декрету „свеукупна колективизација“ остварена на Северном Кавказу (Кубан) – 88% домаћинстава и 92% обрадивих површина „колективизовано“, Украјина (Јужна) – 85 и 94 процента, Украјина (Десна обала) – 69 и 80 одсто, а молдавски АСРР (део украјинске СРР) – 68 и 75 одсто.Compendium of Soviet Law for 1931. Moscow, 1932

Почетком октобра 1931. године завршена је колективизација 68,0% сељачких домаћинстава и 72,0% ораница.С.В. Кульчицький, Опір селянства суцільній колективізації, Ukrainian Historical Journal, 2004, № 2, 31-50.

План из 1931. План државног прикупљања жита у Украјини усвојен за 1931. био је преоптимистичан — 510 милиона пуда (8,4 Тг). Суша, административна расподела плана за колхозе, заједно са недостатком релевантног менаџмента, генерално су дестабилизовали ситуацију. Значајне количине житарица остале су непожњевене. Значајан проценат је изгубљен током прераде и транспорта, или покварен у елеваторима (влажно зрно). Укупна зимска сетвена површина смањена је за око 2 милиона хектара. Стока у колхозима остала је без сточне хране, која се прикупљала житарицама. Слична појава се десила и у погледу семена и плата у натури за чланове колхоза. Ипак, сакупљање жита је настављено до маја 1932, али је достигло само 90% очекиваних планских цифара. До краја децембра 1931. план наплате је остварен за 79%. Многи колхози од децембра 1931. па надаље патили су од недостатка хране, што је резултирало повећаним бројем смртних случајева узрокованих неухрањеношћу које је ОГПУ регистровао у неким областима (Молдавија у целини и неколико централних округа Виницког, Кијевског и североисточног региона Одеске области) у зимско-пролећним и раним летњим месецима 1932. године. До 1932. године сетвена кампања Украјине је постигнута са минималном снагом јер је већина преосталих коња била неспособна за рад, док је број расположивих пољопривредних трактора био премали да попуни празнину. мини|Чланак из совјетских новина са првом верзијом плана за прикупљање жита 1932. за колхозе и сељаке - 5.831,3 хиљаде тона + совхозе 475.034 тоне.