Битка код Велестина састојала се од две одвојене борбе, које су се одиграле од 27. априла–30. априла 1897. и 5. маја–6. маја 1897. између грчке и османске војске код Велестина у Тесалији, као део грчко-турског рата 1897.
Превој Велестин је контролисао друмске и железничке линије које су повезивале лучки град Волос са унутрашњостима Тесалијске равнице. Како се грчка војска повлачила од Ларисе до Фарсале, појачана бригада под командом пуковника Константиноса Смоленскиса послата је да заузме превој и покрије Волос и десно од новог грчког положаја. У исто време, османска врховна команда је послала мешовите снаге коњице и пешадије у истом правцу да заузме Волос. Први грчки одреди стигли су у то подручје ујутру 27. априла, неколико сати испред Османлија, и заузели висове око Велестина. Као резултат тога, дошло је до првог сукоба исте вечери када су прве османске снаге стигле у то подручје. Османлије су одбијене и повучене су у Килелер, док је највећи део грчке команде стигао током ноћи и заузео одбрамбене положаје следећег дана, док су Османлије остали неактивни.
Османске снаге су наставиле напад 29. априла, углавном доласком пуковника Махмуда Мухтара као представника османског главнокомандујућег по налогу Едхем-паше. Османске снаге напредовале су до грчких положаја планирајући да концентришу напад на грчку десницу, али у случају да је напредовање османске левице под Наим-пашом одложено, док је на османској десници Махмуд Мухтар кренуо у нападе на грчку левицу. Као резултат тога, османски команданти су променили своје планове да се фокусирају на грчку левицу, планирајући да следећег дана заобиђу грчке положаје. Међутим, и маневар са бока, као и фронтални пешадијски напади и покушаји да масовном коњичком јуришом продру у грчке линије нису успели 30. априла, како због грчког отпора, тако и због лоше координације међу османским јединицама. Као резултат тога, Османлије су прекинуле напад и повукле се. Едхем-паша је повукао коњицу из битке да се опорави и заменио је 5. пешадијском дивизијом. Прва битка код Велестина је била грчка победа; једини велики успех на бојном пољу за грчку војску током рата, који је Смоленскиса довео до статуса националног хероја.
Друга битка код Велестина почела је 5. маја, да би се поклопила са битком код Фарсале између главног дела османске војске и већине грчких снага. Османлије су још једном покушале да окрену грчки леви бок, али активни грчки отпор их је осујетио. Следећег дана, међутим, османски напад на истој области био је успешнији, јер овога пута Грци нису били у могућности да доведу довољно појачања да се супротставе маневру са бока. Османски успех приморао је пуковника Смоленскиса да нареди повлачење. Пошто Османлије нису искористиле свој успех, грчке снаге су могле да се неометано повуку до Алмироса, где су остале све док главна грчка војска није поражена у бици код Домокоса.
Историја thumb|300px|right|Распоређења грчке и османске војске 25. априла 1897. године После грчких пораза у биткама на граници, снаге тесалске војске биле су принуђене да се повуку у Ларису, али је избила паника и повлачење се изродило у хаос током ноћи 11. на 12. април. Ово је приморало грчког врховног команданта, престолонаследника Константина, да одустане од сваке идеје о одбрани линије реке Пиниос и да се повуче даље до Фарсале. Грчко повлачење је било несређено, остављајући за собом велике количине материјала. Османлије су оклевале, изгубивши прилику да униште грчку војску или заузму лучки град Волос. Ово је Грцима дало времена да се прегрупишу и организују одбрамбени положај код Фарсале и да одатле пошаљу снаге да покрију прилазе Волосу код Велестина.
Велестино је мали град који се налази у југозападној Тесалији. Његов стратешки значај лежи у његовом географском положају на прелазу између планина Халкодонион–Карада на западу и западног огранка планине Пилион на истоку, кроз који пролази путна и железничка линија која повезује Пагастеички залив и луку Волос у унутрашњост Тесалијске равнице и Ларису. Железничка пруга од Волоса се такође гранала до Фарсале, и стога је била од виталног значаја за снабдевање грчке војске код Фарсале морским путем, пошто је копнени пут преко Ламије био отежан због недостатка транспортних средстава.
Прва борба Дана 26. априла, основана је "мешовита бригада" која је заузела положај код Велестина. Формирана је око 3. бригаде (7. и 8. пешадијски пук) којом је командовао пуковник Константинос Смоленскис, уз додатак 6. евзонског батаљона, батаљона брдске артиљерије, инжењеријске чете из 2. инжињеријског батаљона и коњичке чете. Два дана касније придодата јој је и пољска артиљеријска батерија из 2. артиљеријског пука. Због несташице железничких вагона, највећи део ове снаге се из Фарсале у Велестино кретао пешке. Железницом су послате само евзонски батаљон, инжењеријска чета и пешадијска чета 3. батаљона 7. пука који су 27. априла стигли у Велестино у 11 часова. Тамо су успоставили одбрамбени положај око железничке станице Велестино и распоредили чету да покрију шуме на истоку, у близини рачвања железничке пруге од Ларисе до Волоса и Фарсале. Артиљерија и коњица су стигли следеће, око 15 часова, а остатак трупа је пратио пешице. Тек пред крај дана пронађени су возови за превоз 3. батаљона 8. пука, пешадијске чете и самог пуковника Смоленскиса у то подручје.
На османској страни, главнокомандујући Едхем-паша, послао је мешовите снаге да заузму Волос, пошто су Османлије добили информацију да овај други град држи само 200 људи. Снаге, под командом Сулејман-паше, биле су састављене од 13. и 14. коњичког пука плус три чете 6. царског коњичког гардијског пука (укупно 12 чета), батерије коњске артиљерије и 3. бурског пука 5. пешадијске дивизије. Кренувши из Ларисе у 10:00 27. априла, кренули су преко Герлија и његова коњичка претходница стигла је у област Велестина у 17:30 27. априла, када су прешли мост Ризомилос.
Грчке снаге у Велестину, које су и саме стигле неколико сати раније, постале су свесне османског присуства тек у 17:00. Одмах је 6. евзонски батаљон, заједно са осталим јединицама на терену, распоредио своје снаге: две чете су кренуле у правцу османског напредовања, две друге су кренуле да заузму позиције, а друга чета је покривала артиљерију, која је заузео положај око железничке станице. Две коњичке ескадроне су добиле наређење да крену у напад против османског напредовања. У 17:30, док су Османлије прелазиле мост Ризомилос и њихова водећа коњичка чета се приближавала Велестину, Евзони су отворили ватру.
Не знајући за величину противничких снага, Сулејман-паша је одлучио да се силом пробије, и послао је три коњичке чете да заузму железничку станицу. Суочен са јаким отпором, Сулејман-паша је сада употребио сопствену артиљерију на око километар северно од моста Ризомилос и распоредио целу своју дивизију: три чете су требале да наставе напад на железничку станицу, док је осталих седам требало да напредују ка Волосу. Свака од две групе била је подељена у три ешалона, први у отвореном поретку, а други и трећи у тесном поретку. Ватрени обрачун је настављен до 18:30, када су грчке снаге кренуле у контранапад у правцу моста Ризомилос. Са леђима окренутим потоку Ризомилос, Сулејман-пашине снаге су биле у опасности да буду одсечене ако мост буде заузет. Погрешно проценивши да су грчке снаге много веће него што су биле, османски командант је наредио повлачење, прво у Герли, а затим, заједно са пуком Бурса, у Килелер.
Упркос повлачењу Османлија, у грчкој позадини прошириле су се гласине да су висови око Велестина заузети и да ће грчке снаге ускоро бити опкољене. То је довело до случајева панике, спорадичних дивљих пуцњава и дезертерства. Цео артиљеријски батаљон се повукао у Волос, а за њим су ишла два вода коњице, и неколико Евзона и пешака. И 2. чета 2. коњичког пука полетела је ка Алмиросу, ширећи панику; пољске болнице су такође побегле у Волос, док су сељаци кочијаши ангажовани да носе залихе за трупе једноставно су напустили своја кола и побегли. Када је Смоленскис стигао у оближње село Аерино после ноћи, особље локалне железничке станице га је обавестило о гласинама да су Велестино заузели Османлије. Ипак, ишао је пешке према Велестину са главнином своје бригаде, која је почела да пристиже; али не знајући за терен и због касних сати, након контакта са јединицама 8. пука, и он и његови људи провели су ноћ на висовима југозападно од Велестина. Следећег јутра, Смоленскис се бавио постављањем својих трупа у одбрамбени положај и покушајима да поврати дисциплину и морал. Његови захтеви грчком штабу да му се дозволи стрељање дезертера на лицу места су одбијени, али је његов долазак смирио живце и успоставио ред у грчким јединицама.
Османски главнокомандујући Едхем-паша је послао једног од команданата бригаде 5. дивизије, Наим-пашу, да преузме команду над операцијом, а послао је још један пешадијски пук и батерију брдске артиљерије. Стигавши у Килелер око поднева 28. априла, Наим-паша је у 13.30 часова послао две коњичке чете ка Велестину у извиђање, док су пола сата касније његове главне снаге, које су чиниле читаву његову пешадијску бригаду и Сулејман-пашину коњичку дивизију, следиле и улогориле се код Герлија. Осим извиђачких активности и паљења села Ризомилос, османске снаге су тог дана мировале. Коњички одреди су се вратили увече, јављајући да пролаз држи неколико грчких батаљона и артиљерије. Међутим, Едхем-паша се у међувремену забринуо због неактивности Наим-паше, па је у раним сатима 29. послао једног од својих штабних официра, коњичког пуковника Махмуда Мухтара, да испита ситуацију на терену и предузме све потребне мере.
Након његовог доласка у Герли око поднева 29. априла, Махмуд Мухтар је позвао Наим-пашу и Сулејман-пашу да нападну пре него што Грци имају довољно времена да успоставе јака утврђења; такође је истакао да се остатак османске војске у исто време спремао да напредује на Фарсалу и да грчке снаге које им се супротстављају нису биле тако јаке као што су мислили. Махмуд Мухтар је тежио да се пробије Велестински положај, али Османлије су и даље биле спутане недостатком јединствене команде: Наим-паша, који је надмашио Махмуд Мухтара, занемарио је његов савет и показао се као "тежак" и неодлучан командант. thumb|300px|right|Скица османских и грчких положаја пре османског напада 30. априла Османски команданти су разрадили план напада у две колоне. Сулејман-паша је стављен на чело десне (западне) колоне, иако је њен дефакто командант био пуковник Махмуд Мухтар, који је ступио у колону наводно као веза главног команданта. Састојао се од пешадијских батаљона Бурса, Орханели и Билечик, батерије коњске артиљерије и 7 коњичких чета (по три из 6. гардијског и 13. коњичког пука) и требало је да делује као диверзија, док би главни напад био на челу са Наим-пашом на левом (источном) крилу дуж пута за Волос, против грчког центра и десно. У колони Наим-паше били су батаљони Адапазари, Елмали, Чакирча и Тузџа и две чете из Михалићког батаљона, 14. коњички пук и једна пољска артиљеријска батерија. thumb|right|300px|Поглед на битку са грчког командног места на брдима јужно од Велестина На грчкој страни, снаге под командом Смоленскиса су 29. априла бројале 6 пешадијских чета на подножју брда Малоука, западно од Велестина, са артиљеријском батеријом на висини Панагиона. Један батаљон је заузео низину пре самог превоја, између железничке станице Велестино и висоравни Овриас Гала на североистоку, код моста Ризомила. Други пешадијски батаљон, са артиљеријском батеријом, постављен је на висоравни Пилаф Тепе. Два батаљона (без чете упућене у Волос) остала су у Велестину као резерва. Грчке трупе су копале ровове и теренске радове пре својих положаја. thumb|right|300px|Скица ватреног окршаја између османске и грчке пешадије код Ризомила