Ђиро д’Италија 2023.

Ђиро д’Италија 2023. () било је 106. издање етапне бициклистичке трке, једне од три Гранд тур трке — Ђиро д’Италије. Старт трке био је 6. маја 2023. у Фосачезији у регији Абруцо, што је био други пут у историји да Ђиро стартује у Абруцу и први пут од 2001. године; последња етапа је вожена 28. маја у Риму.

Укупна дужина трке износила је 3.354.2 -{km}-. Првобитно је планирано да се вози 3.448 -{km}-, али је због лошег времена етапа 13 скраћена са 207 на 74,6 -{km}-. Вожена је 21 етапа, уз два дана одмора, након девете и након етапе 15. Етапе су биле класификоване као осам лаких, пет средње тешких, пет тешких и три хронометра; од осам лаких три су биле равне етапе за спринтере, док су пет биле транзиционе са успонима, али и са шансама за спринтере. Вожено је укупно 47 успона, од чега 14 прве категорије укључујући Монте Зонколан, 18 друге, седам треће и осам четврте категорије, док нису вожени успони Коле деле Финестре, Пасо дело Стелвио, Мортироло, Пасо ди Гавија, Коле Сестријере и Коле дел’Ањело. Чима Копи је првобитно требало да буде успон Гран сан Бернардо, али због невремена није вожен и Чима Копи је био успон Тре чиме ди Лаваредо. Укупно је циљ шест етапа био на успону, од чега пет на успону прве категорије, укључујући Чима Копи на етапи 19 и хронометар на етапи 20, док је циљ једне етапе био на успону друге категорије

Побједник Ђира 2022. — Џај Хиндли, као и другопласирани Ричард Карапаз и трећепласирани Микел Ланда, нису возили због великог броја хронометара, док су највећи фаворити били побједник Вуелта а Еспање 2022. — Ремко Евенепул, троструки побједник Вуелта а Еспање — Примож Роглич, побједник Тур де Франса 2018. — Герент Томас, као и побједник Ђира 2020. — Тео Гејган Харт. Остали фаворити били су освајачи подијума на Вуелта а Еспањи — Хју Карти и Џек Хејг, освајач подијума на Ђиру — Дамијано Карузо, четвртопласирани на Ђиру 2020. — Жоао Алмеида, освајач подијума на Ђиру и Туру — Ригоберто Уран, Александар Власов и освајач подијума на Тур де Франсу 2014. — Тибо Пино. На Ђиру је дебитовао освајач брдске класификације на Тур де Франсу 2017. Ворен Барги, као и Бен Хили, док је Франческо Гаваци возио по последњи пут.

Ђиро је освојио Примож Роглич, 14 секунди испред Герента Томаса и минут и 15 секунди испред Жоаа Алмеиде, поставши први словеначки побједник трке. Прије брдског хронометра на етапи 20, Томас је имао 26 секунди предности испред Роглича, који је на хронометру побиједио са 40 секунди испред Томаса и освојио је Ђиро са 14 секунди предности, што је четврта најмања разлика у историји трке и најмања од 1974. године, када је Еди Меркс освојио са 12 секунди испред Ђамбатисте Баронкелија. Џонатан Милан је освојио класификацију по поенима, Пино брдску класификацију, Алмеида класификацију за најбољег младог возача, а тим Бахреин—викторијус је освојио тимску класификацију. Од мањих класификација, за које се нису додјељивале мајице, Дерек Џи је освојио класификацију за најагресивнијег возача, Томс Скујинш спринт класификацију, Томас Шампион класификацију за бијег, за највише проведених километара у бијегу, а тим Групама—ФДЈ је освојио фер плеј класификацију. Нико Денц и Евенепул су остварили по двије етапне побједе, Марк Кевендиш је остварио 17 побједу на Ђиру, Мајкл Метјуз је остварио прву побједу на Ђиру након 2015. године, Мадс Педерсен и Магнус Корт Нилсен су етапним побједама остварили побједе на све три гранд тур трке, док је Дерек Џи четири етапе завршио на другом мјесту и двије на четвртом мјесту, а на три етапе је добио награду за најагресивнијег возача; поред тога што је освојио класификацију за најагресивнијег возача, завршио је на другом мјесту у класификацији по поенима, брдској, спринт класификацији и класификацији за бијег.

Трку су обиљежила одустајања фаворита: Евенепул, Уран, Филипо Гана и Доменико Поцовиво су морали да се повуку због тога што су били позитивни на ковид 19, Гејган Харт је морао да напусти трку након пада, док су Власов, Хју Карти, Кејден Гроувс и Мадс Педерсен напустили због болести.

Тимови

мини|десно|Група током етапе 19.

На трци су учествовала 22 тима, са по осам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују; два најбоља про тур тима за претходну сезону такође су имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, док су организатори трке — -{RCS Sport}-, имали право да додијелиле још двије вајлд кард позивнице.

Године 2019. донесено је правило да најбољи про тур тим у рангирању има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне, а другопласирани има загарантовано учешће на свим једнодневним ворлд тур тркама. Током 2022. донесено је правило о испадању два најслабија тима из ворлд тура на крају периода бодовања од три године, за период од 2020. до 2022. године, када тимовима истичу трогодишње лиценце, након чега је донесено правило да два најбоља про тур тима имају загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, а трећи на једнодневним тркама током наредне сезоне. На крају 2022. из ворлд тура испали су Лото—дестини и Израел—премијер тех, док су у ворлд тур ушли Аркеа—самсик и Алпесин—декунинк. Лото—дестини и Тотал енержис су били најбољи про тур тимови на крају сезоне и имали су загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, док је Израел—премијер тех имао загарантовано учешће на једнодневним ворлд тур тркама. Тимови Лото—дестини и Тотал енержис одбили су да учествују на трци. Лото—дестини је тако пропустио Ђиро први пут послије 23 године, а из тима су објавили да неће учествовати на Ђиру да би скупљали бодове на другим тркама како би на крају сезоне били међу два најбоља про тур тима и имали загарантовано учешће на ворлд тур тркама наредне сезоне. Специјалне позивнице су објављене 19. јануара 2023. године, а добили су их Израел—премијер тех, Грин проџект—Бардијани—ЦСФ—фазијане, Еоло—комета и Коратек—селе Италија.

Од 176 возача, њих 57 возило је Ђиро по први пут. Возачи који су наступили долазили су из 33 државе; пет држава је имало преко десет возача: Италија (55), Француска (20), Њемачка (11), Белгија (11) и Холандија (10). најмлађи возач био је Метју Ричитело из Израел—премијер теха, са 21 годином, док је најстарији био Доменико Поцовиво , такође из Израел—премијер теха, са 40 година, који је возио Ђиро по 17 пут.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

АГ2Р ситроен Алпесин—декунинк Аркеа—самсик Астана Казахстан Бахреин–викторијус Бора–ханзгро Групама—ФДЈ ДСМ ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Интермарш—сиркус—ванти Јумбо—визма Кофидис Мовистар Судал—Квик-степ Трек–сегафредо УАЕ тим емирејтс Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Грин проџект—Бардијани—ЦСФ—фазијане Еоло—комета Израел—премијер тех Коратек—селе Италија

Рута и етапе

thumb|Герент Томас у розе мајици за лидера трке током етапе 13.

+Карактеристике етапа и побједници: Етапа Датум Рута Дистанца Тип Побједник Реф. 1. 6. мај Фосачезија — Ортона 20px|link= Индивидуални хронометар 2. 7. мај Терамо — Сан Салво 20px|alt=|link= Равна етапа 3. 8. мај Васто — Мелфи 20px|alt=|link= Средње тешка брдска етапа 4. 9. мај Веноза — Лачено 20px|alt=|link= Средње тешка брдска етапа 5. 10. мај Атрипалда — Салерно 20px|alt=|link= Транзициона етапа 6. 11. мај Напуљ — Напуљ 20px|alt=|link= Транзициона етапа 7. 12. мај Капуа — Гран Сасо д’Италија 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 8. 13. мај Терни — Фосомброне 20px|alt=|link= Средње тешка брдска етапа 9. 14. мај Савињано сул Рубиконе — Чезена 20px|link= Индивидуални хронометар 15. мај Дан одмора 10. 16. мај Скандијано — Вијаређо 20px|alt=|link= Транзициона етапа 11. 17. мај Камајоре — Тортона 20px|alt=|link= Транзициона етапа 12. 18. мај Бра — Риволи 20px|alt=|link= Средње тешка брдска етапа 13. 19. мај Боргофранко д'Ивреа Ле Шебл (Швајцарска) — Кранс Монтана (Швајцарска) 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 14. 20. мај Сијер/Зидерс (Швајцарска) — Касано Мањаго 20px|alt=|link= Транзициона етапа 15. 21. мај Серењо — Бергамо 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 22. мај Дан одмора 16. 23. мај Сабио Кјезе — Монте Бондоне 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 17. 24. мај Перђине Валсугана — Каорле 20px|alt=|link= Равна етапа 18. 25. мај Одерцо — Цолдо Алто 20px|alt=|link= Средње тешка брдска етапа 19. 26. мај Лонгароне — Тре Чиме ди Лаваредо 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 20. 27. мај Тарвизио to Монте Санто ди Лусари 20px|link= Индивидуални хронометар 21. 28. мај Рим — Рим 20px|alt=|link= Равна етапа Укупно 3.449 -{km}-

Класификације

На Ђиро д’Италији, као и на друге двије гранд тур трке, додјељују се четири различите мајице, за четири класификације. Поред четири главне, постоје и мање класификације, за које се не додјељују мајице.

мини|десно|Џонатан Милан, побједник класификације по поенима.

Прва и најважнија класификација био је генерални пласман; побједник генералног пласмана је и побједник Ђира. Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи, додавала времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи добијали су временску бонификацију, 10, 6 и 4 секунде. На свакој друмској етапи постојала су два пролазна циља, од којих је први био за класификацију по поенима, а на другом су се добијале секунде бонификације, 3, 2 и 1 секунда. Возач са најмањим временом у току трку носио је розе мајицу и сматра се побједником Ђира на крају. Једна од другостепених класификација била је класификација по поенима. Возачи су добијали поене на свакој етапи, док је број поена који се додјељивао зависио од типа етапе. До 2014. године, број поена који се додјељује био је исти на свим етапама (по 25 за побједника), због чега су класификацију освајали и возачи који се боре за генерални пласман. Од Ђира 2014. систем је промијењен, да би спринтери добили више шанси за освајање класификације. Број поена који се додјељује и број возача који добијају поене зависи од типа етапе: на равним етапама поене је добијало првих 15 возача (50, 35, 25, 18, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1); На средње тешким брдским етапама поене је добијало десет првопласираних возача (25, 18, 12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1); На тешким брдским етапама поене су добијала такође десеторица првопласираних возача, али је број поена који се додјељивао био мањи (15, 12, 9, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1).

На свим друмским етапама, постојала су два пролазна циља, од којих је први био за класификацију по поенима, као и за посебну, спринт класификацију. Број поена који се додјељивао био је исти, без обзира на тип етапе, а поене је добијало осам возача (12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1). Лидер класификације од 2017. носи љубичасту мајицу (). Од 1970. до 2010, такође је кориштена љубичаста мајица (боје слеза), док је у периоду од 2010. до 2016. мајица за лидера класификације била црвена.

мини|лево|Тибо Пино, побједник брдске класификације.

Једна од другостепених класификација била је и брдска класификација, за коју су се поени додјељивали првим возачима који пређу преко назначених успона. Успони су били категоризовани у пет категорија: Чима Копи: додјељивао се само на највишем успону на Ђиру, 2023. то је требало да буде Гран сан Бернардо али се није возио због лошег времена, због чега је Чима Копи био успон Тре Чиме ди Лаваредо. Поени су се додјељивали деветорици првопласираних возача преко успона (50, 30, 20, 14, 10, 6, 4, 2); Прва категорија: на успонима прве категорије поене је добијало осам првопласираних возача (40, 18, 12, 9, 6, 4, 2, 1); Друга категорија: поени су се додјељивали шесторици првопласираних возача преко успона (18, 8, 6, 4, 2, 1); Трећа категорија: поени су се додјељивали четворици првопласираних возача (9, 4, 2, 1); Четврта категорија: поени су се додјељивали тројици првопласираних возача (3, 2, 1). Лидер класификације носио је плаву мајицу током трке. Четврта мајица која се додјељивала је за најбољег младог возача. Лидер се одлучивао по оствареном времену, исто као и за генерални пласман. Такмичили су се само возачи млађи од 25 година, а лидер је носио бијелу мајицу током трке.