Фасција (лат fascia, plural fasciae - трака) густо је неправилно везивно ткиво у виду траке или листа првенствено од колагена испод коже које окружује и повезује сваки мишић, чак и најмањи миофибрил, и сваки појединачни орган у телу. Фасција је раздвојена по слојевима, као површинска, дубока, висцерална и паријетална или утробна фасција, или по њеној функцији и анатомском положају. Фасције су сличним лигаментима и тетивама, јер имају колаген као главну компоненту, али се од њих разликују по свом положају и функцији. Лигаменти се припајају за две кости, тетиве се спајају с мишићима до кости, а фасције окружују мишиће и друге структуре.

Фасције које формирају континуитет у целом нашем телу, показала се као важан елемент у држању тела и организацији покрета. Често се помиње и као наш орган форме.

Дефиниција Традиционално, реч фасција првенствено су користили хирурзи да опишу ткиво које се може сецирати у телу а које обухвата друге органе, мишиће и кости.

Недавно је дефиниција проширена и укључује сва мека ткива на бази колагена у телу, укључујући ћелије које стварају и одржавају екстрацелуларни матрикс. Нова дефиниција такође укључује и тетиве, лигаменте, бурзе, ендомизијум, перимизијум и епимизијум..

Ембриологија Фасција је присутна у ембриону још од 14. дана ембрионалног развоја, када почиње да има значајну улогу у раздвајању одређених група ћелија које тада почињу нагло да се деле. У начелу сматра се да фасцијални систем потиче од слоја мезодерма подељеног током 2. недеље развоја током фазе гаструлације ембриона. Такође постоје неки докази да одређени фасцијални слојеви, посебно у врату грлића материце и лобање, потичу из ектодерма.

Деобом ћелија фасција ствара делове људског тела и непрестано се грана до формирања непрегледна густа мрежа која испуњава читаво наше тело.

Друга улога фасције у ембрионалном развоју је да сачува ембрион током његовог развоја од механичких сила која делује унутар материце, па у том периоду ембрионалног развоја има архитектонску и заштитну улогу.

Структура Иако фасција може изгледати као пасивна структура она је у ствари активна, јер може пружити подршку околним ткивима, јер смањује трења и има улогу подршке за ткива и органе. Фасција може пренети механичку напетост изазвану мишићном активношћу или спољашњим силама, док се биомеханички регулаторни систем фасције тренутно и даље проучавају.

У здравом стању, фасција је опуштено и таласасто везивно ткиво које може изгубити своју савитљивост када је оштећено локалном траумом или упалом. Тада у њој може доћи до затезање фасцијалних слојева и ограничавање кретања основних ткива што доводи до бола, отежаног обима покрета или смањеног протока крви.

Посебна карактеристика фасције је да поседује снагу јер је чврсто напуњена сноповима колагена и чврсто умотана. Влакна су обично оријентисана у једном правцу тако да структура не постане лабава или опуштена. Фасција је прилично флексибилна и способна да се одупре напетости. Функција фасције зависи од њене локације..

У структури фасције која највише подсећа на шећерну пеnu, пронађене су ћелије глатких мишића. То указује да је фасција повезана са аутономним нервним системом. То објашњава: зашто је наше тело под стресом напрегнуто и зашто у тој ситуацији често патимо од болова у врату и леђима, зашто се након једноставног притиска на одређене тачке тела мишићи опуштају и зглобови ослобађају од стегнутости, зашто се психолошком припремом може постићи релаксација, зашто се у стресним околностима не морамо загревати како би направили максималне напоре. Фасција је незаобилазан фактор неуромишином систему, јер се у њој налази највећи број механорецептора (сензори који су стално укључени и служе за контролу кретања и држања тела или телесну навигацију).

Голџијев тетивни рефлекс, када је стимулисан лаганим истезањем, он шаље сигнале алфа моторним неуронима да смање количину и јачину импулса за мишићну контракцију и на тај начин се смањује мишићни тонус. Поред Гоџијевог тетивног рефлекса који је повезан са умањењем тонуса, у фасцији се налазе и:

Пачинијева телашца, која служе за моторичку контролу,

Руфинијева телашца која инхибишу симпатику и активност аутономног нервног система. Она су, одговорна за понашање гама моторног система, и највише су стимулисана код деловања попречних сила, тако да класичним истезањем, уздужне силе, тај ефекат не може постићи. Интерстицијални механорецептори који утичу на промене у вазодилатацији, срчаном ритму, крвном притиску и дисању, јер су осетљиви на механичко напрезање и притисак (масажу). Интерстициални механорецептори се у огромном броју налазе у људском телу, има их ише него свих осталих рецептора заједно и стога представљају битан фактор.

Са оволиким бројем рецептора фасција представља највећи сензорни орган у људском телу. Механорецептори у фасцији утичу на гама моторне неуроне који су задужени за фино подешавање механорецептора (интрафузалног влакна) и одређују њихову осетљивост на истезање. Што је већи стрес механорецептори су осетљивији на истезање мишића, или делују као кочнице па је мишић скраћен и самим тим способан да генерише мању силу.

Дубоким и спорим притиском на мишићну фасцију можемо да ресетујемо гама моторни систем, оптимизујемо механорецепторе, опустимо мишиће и спремни смо за свој максимум.

Функције фасције Фасција је витално важно ткиво које се налази испод наше коже, покривајући га од мишића до костију . Скуп фасција тела чини фасциални систем, или активан, жив, отпоран и свеприсутан систем који обавља функције од великог значаја у кретању и метаболизму тела . Фасијални систем, поред учешћа у функцији подршке и кретању тела, учествује и у биомеханичким функцијама које се могу сврстати у: заштиту, формирање телесних одељака и омотача. Такође фасција учествује и у другим функција, као што су одржавању циркулације крви и лимфе и производња колаген у процесу зарастања рана.

Имајући у виду напред наведено може се закључити да правилно функционисање фасцијалног система пружа организму добро функционално стања, а самим тим и доброг здравља.

Механичке функције фасцијалног система

Заштитна функција Систем фасција формира потпуну и непрекинуту заштитну мрежу по целом телу. која штити сваку од компоненти појединачно, и тиме пружа заштиту за све структуре на глобалном нивоу. Њена отпорност омогућава телу да одржи анатомски облик у различитим сегмената тела, чувајући свој првобитни облик.

Такође фасција представља прву баријеру против промене напетости изазване механичким ударима (унутрашњим и спољашњим), тако што делује као систем пригушења и дисперзије. Тим механизмом фасција чува интегритет структура које окружује и које механички штити. Ову функцију амортизације фасцији углавном омогућава својсто протеогликана, који дају вискоеластичну конзистенцију ткиву. С друге стране, протеогликан такође има способност да мења своју густину, и да никада не постане крут, чиме је у стању да делује против прекомерних напрезања и других механичких импулса који могу изненада да делују на тело.

Међу функцијама фасције је и подржавање и обликовање поткожног масног ткива, као и приањање коже на ту подлогу. Масно ткиво, обавијено фасциом, формира систем јастучића стратешки лоцираних у телу који играју важну улогу када је у питању апсорбовање дела механичких удара.

Улога у формирање одељака у телу Како практично не постоји део тела који није покривен фасцијалним системом, она окружује и одваја неке елементе од других: и анатомски их дели на одељке. Најбољи пример за то су одељци мишића на удовима, који нам при покретима омогућавају да ангажујемо мишићно деловање одређеног региона. Фасција такође претпоставља и елемент интеграције свих телесних елемената јер је сваки слој или фасцијални део сједињен са другим, у тако формирајну континуирану мрежу која повезује цео организам у једну целину.

Компартменти формирани од фасцијалног система олакшавају рад мишића, омогућавајући формирање функционалних група и чине равни кретања по којима неки мишићи клизе преко других.

Такође фасција представља и систем раздвајања и заштите, спречавајући ширење инфекција из једног одељка у други.

Покровна функција Фасција чини неку врсту непрекидне мреже која покрива и повезује све елементе тела, што је од значаја за функционисање мишића и органа.

Мишићима фасција омогућава повезивање мишића формирајући функционалне групе, које истовремено и функционално обједињава са осталим анатомски одвојеним деловима који су одвојени једни од других. Фасција пружа и осећај јединства целом локомоторном систему.

Еластичност фасцијалног система и његова локација која покрива све структуре тела омогућав му да чини важан систем подршке и постуралне равнотеже . Сматра се да дисбаланс фасцијалног система значајно утиче на формирање постуралних компензација које временом стварају неодговарајуће навике које доводе до различитих патологија (нпр контрактура).

Остале битне функције

Одређивање облика мишића и одржавање мишићне масе у оптималном функционалном положају Ово својство факције омогућава телу повећање механичке ефикасности покрета. У зависности од дистрибуције влакана, фасциални систем може ограничити опсег покрета на било ком нивоу или повећати снагу мишића пружањем бочног отпора како би се осигурала правилна функција мишића. У складу са захтевима сваког региона, фасцијални систем је увезан за скелетни систем , чинећи низ цеви и листова на различитим нивоима, који окружују структуре и дају им облик и просторну оријентацију. У већини случајева, оријентација влакана сваке од ових цеви и листова је усмерена у различитим правцима, тиме фасција не само да штити већ и олакшава одређене покрет, чинећи покрет чврстим, ефикасним, јаким и отпорним.

Суспензија Свака компонента људског тела има прецизну локацију и без обзира на њену функцију, њену локацију одређује фасциални систем. Фасијски систем одржава унутрашњу и спољашњу кохезију сваке структуре тела, сједне стране фиксацијом са са друге стране, омогућавањем одређеног степена покретљивости. Ова мобилност је неопходна у процесу прилагођавања различитим препрекама.

Подршка и стабилност Одржавање анатомског интегритета тела врши фасцијални систем. Фасција чини главни елемент стабилности зглобова и обезбеђује кохерентност и правилно функционисање унутрашњих органа. Све то координира миофасцијална механика.

Очување телесне температуре и исхрана ткива Површински фасциални систем учествује у процесу знојења, и помаже организму у одржавању константне телесне температуре.

У фасцији се налази и велики део капиларне мреже који учествује у исхрани околних ткива.

Зацељивање рана Фасијски систем након повред индукује зарастање рана, производњом колагена.

Хемодинамска координација Васкуларни и лимфни системи се не могу одвојити од фасцијалног система. И венски и лимфни систем имају веома млохаву структуру и лако колабирају. Како функција полумаесечастих или венских залистака није довољна за процес повратка крви у срце, фасција обично обезбеђује ову улогу делујући као периферна пумпа која олакшава повратак крви и лимфе у срце. Захваљујући чињеници да окружује мишиће и зидове крвних судова, фасција омогућава њихову непрекидну контракцију, што олакшава венски и лимфни повратак.

Међутим требало би имати у виду да је хемодинамска функција фасције у артеријама много мање важна, готово безначајна јер артерије имају релативно ригиднију структуру и имају сопствену пумпу (срце ) .

Комуникацијска улога Сензорни нерви инервишу фасцијално ткиво. Дубока фасција у великој мери инервисана је са више подтипова сензорних нерава. Ово укључује, али није ограничено на, ноцицепторе, проприоцепторе, механорецепторе, терморецепторе и хеморецепторе.

Захваљујући сензорној инервацији фасцијално ткиво је способно да преноси нервне и механичке импулсе, и обавештава цело тело о унутрашњим променама у организму везаним за одређено подручје било у стању болести или у стању здравља.

Врсте У анатомији се описују четири врсте фасција: површинска, дубока, висцерална и паријетална.