Каљави коњ је збирка приповедака за децу српске књижевнице Весне Алексић, објављена 2015. године у издању издавачке куће Пчелица из Чачка.

Књига је инспирисана словенском митологијом, веровањима, обичајима и представама о животу Старих Словена.

Збирка садржи дванаест приповедака распоређених према месецима у години. Свакој приповеци претходи кратак текст у којем ауторка представља одређено словенско божанство, митолошко биће, веровање или обичај повезан са тим делом годишњег циклуса.

Каљави коњ налази се у избору лектире за шести разред основне школе.

Структура

Књига почиње уводним текстом У детињству света, у којем ауторка представља своју књижевну слику Старих Словена, њихових веровања и усмене традиције.

Затим следи дванаест целина, од којих је свака повезана са једним месецом у години. Целине се састоје од кратког уводног текста о божанству или веровању и приповетке која те мотиве књижевно обрађује.

Ауторка у уводним текстовима повремено указује и на несигурност или различита научна тумачења појединих словенских божанстава и митолошких представа.

Садржај

Пролеће

Април — Весна

Уводни текст посвећен је Весни, која је у књизи представљена као богиња пролећа, младости и светлости.

Ауторка истовремено наводи да постоје различита научна мишљења о Веснином месту у словенском митолошком систему и да поједини истраживачи оспоравају њен статус божанства.

Приповетка Лажитрава смештена је у време дуге зиме. У селу поред реке Спри људи ишчекују долазак пролећа. У причи се појављују кућне виле Вана, Дрена и Најда, сеоски жрец и ласта која одлучује да сама крене на пут ка северу.

На путу ласта сусреће девојку у белој хаљини украшеној цвећем, која се испоставља као Весна. На крају приче долазак ласте, цветање маслачка и топли ветар означавају крај зиме и долазак пролећа.

Мај — Јаровит

Уводни текст представља Јаровита као божанство повезано са пролећним растом, изобиљем, сточарством и ратничком снагом.

У тексту се помињу и различити облици и сродна имена у словенским предањима, попут Геровита и Јарила.

Приповетка Чобанин звезда прати дечака Мрњу. Док одрасли учествују у обредима и прославама посвећеним Јаровиту, Мрња жели да буде прихваћен међу ратницима.

Он, међутим, ради у кнежевој кухињи и показује изузетну вештину у припремању хлеба и колача.

Када стигне вест о могућем непријатељском нападу, одрасли мушкарци одлазе у одбрану, а Мрња преузима део одговорности у кухињи. Прави велики хлеб за окупљене људе и војску.

На крају схвата да јунаштво није везано искључиво за ратовање, већ и за рад, истрајност и допринос заједници.

Јун — Световид

Уводни текст посвећен је Световиду, који је представљен као једно од значајних божанстава балтичких Словена, повезано са ратом, победом, плодности и прорицањем.

Помиње се његов култ у Аркони, четвороглави кип, рог изобиља и бели пророчки коњ.

Приповетка Каљави коњ почиње рођењем близанаца Сјаја и Сокола. О њиховој судбини проричу три суђаје, док о породици брину четири кућна духа — Север, Југ, Исток и Запад.

Када одрасту, браћа крећу различитим путевима. Соко постаје ратник, док Сјај одлази у Аркону и постаје жрец Световидовог храма.

Посебно место у причи има бели коњ Видан. Према веровању описаном у делу, коњ је повезан са Световидом и служи за прорицање исхода рата.

Пред велику битку Сјај изводи Видана пред окупљену војску. Коњ креће десном ногом, што ратници тумаче као знак победе.

На крају приче Сјај међу војсковођама препознаје свог брата Сокола и браћа се поново сусрећу.

Лето

У летњем циклусу налазе се:

Звездана вода — прича повезана са богињом Ладом (јул); Ала сипа жар на Перуна — прича о Перуну (август); Звезда клас — прича о богињи Живи (септембар).

Јесен

Јесењи циклус чине:

Влашићи — прича о Велесу (октобар); Кривељан — прича о Радгосту (новембар); Вода заборава — прича о Водену (децембар).

Зима

Зимски циклус чине:

Небески ковач — прича о Сварогу (јануар); Сеченско светло — прича о Стрибогу (фебруар); Бабе — прича повезана са словенским представама о Баби (март).

Митолошка основа

Књига користи мотиве словенске митологије као основу за књижевне приче намењене деци.

Божанства и митолошка бића нису приказана само кроз уводна објашњења већ се њихове особине, обичаји и веровања уносе у радњу приповедака.

Међу мотивима који се појављују у књизи су долазак пролећа, обреди плодности, прорицање судбине, кућни духови, суђаје, виле и веровања повезана са светим животињама и природним појавама.

Приликом представљања словенске митологије ауторка се ослањала на етнолошку и митолошку литературу, али су саме приповетке књижевна обрада тих мотива.

Начин приповедања

Приповетке комбинују реалистичне представе свакодневног живота са фантастичним и митолошким елементима.

Главни јунаци су често деца или млади људи, док се митолошка бића и божанства појављују као део света у којем они живе.

У тексту се користе дијалози, хумор и језички облици којима се дочарава говор ликова.

Награде

Књига је добила награду „Гордана Брајовић”.

У време објављивања књига је добила и признање за дечју књигу посвећену историји и култури словенских народа.

Коришћена литература у књизи

На крају књиге ауторка наводи литературу коју је користила приликом обраде словенске митологије:

Зечевић, Слободан. Митска бића српских предака. Београд: Службени гласник, 2008. Зечевић, Слободан. Српска етномитологија. Београд: Службени гласник, 2008. Петровић, Сретен. Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу. Београд: Народна књига, 2004. Словенска митологија — енциклопедијски речник. Београд: Цептер свет, 2001. Кулишић, Шпиро; Петровић, Петар Ж.; Пантелић, Никола. Српски митолошки речник. Београд: Нолит, 1970. Чајкановић, Веселин. Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.

Види још

Весна Алексић Словенска митологија Стари Словени

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Књиге 2015. Категорија:Српска књижевност за децу Категорија:Збирке приповедака Категорија:Словенска митологија у култури