Миладин Величковић Свињарев (Стари Бечеј, 31. март 1877 – Нови Сад, 2. јун 1929) био је српски лекар, здравствени просветитељ, драмски писац, политичар и национални радник. Оснивач је и првиц старешина Соколског друштва у Новом Саду, народни посланик и један од оснивача првог југословенског друштва за борбу против рака.0. Mikić P, Veličković Svinjarev M. Srpski biografski rečnik. Tom 2. Novi Sad: Matica srpska; 2006. str. 131-2. 11.
Живот и каријера Рођен је у Старом Бечеју 1877. године, тада под Аустогурском, у веома сиромашној породици, што га је приморало да врло рано почне да ради као зидарски шегрт у родном граду. Основну школу завршио је у Бечеју а гимназију (нешто касније од својих вршњака), 1899. године у Новом Саду..
Као стипендиста фондације Еуфемије Јовић дипломирао је 1903. године медицину у Будимпешти. Вратио се у Нови Сад у коме је од 1905. године као лекар радио до краја живота. За начелника Одељења за гинекологију и акушерство државе Болница у Новом Саду постављен је 1919. Осим државне службе, бавио се и приватном лекарском праксом.
У балканским ратовима учествовао је као добровољац у српској војсци, на дужностима лекара управника војне болнице у Зајечару и Бољевцу.
Као члан и присталица Радикалне странке Јаше Томића, активо се бавио политиком. Био је и народни посланик и сенатор али и издавач политичког листа „Српство“.
Био је члан Санитетског савета Краљевине СХС, Дисциплинског суда Министарства народног здравља и социјалне политике, Књижевног савета Матице српске, члан црквене општине. Током живота имао је и друга многобројна висока звања.
Преминуо је у Новом Саду у педесет другој години живота 2. јуна 1929. године. Сахрањен је на Алмашком гробљу.
Дело Бабавио се здравственим просветитељством као један од пионира борбе против рака, у Југославији, предавач и писац популарних чланака о штетним ефектима алкохолизма и абортуса. Писац је и прве обимне књиге о акушерству у Срба (1925), којом су се могли служити и лекари опште медицине у малим местима који су се бавили породиљством и неколико популарних медицинских дела.Krstić M, i sar. „OSNOVI NAUKE O POROĐAJIMA” DR MILADINA VELIČKOVIĆA, PRVI UDŽBENIK AKUŠERSTVA KOD NAS, Med Pregl 2011; LXIV (9-10): 511-514. Novi Sad: septembar-oktobar.
Бавио се и писњем драма са изразито дидактичко-просветитељском тенденцијом и шаљивих једночинке, такође с тезом. Мада без литерарне снаге, те драме указују не друштвена и социјална зла његовог времена (алкохолизам, побачаји, опадање морала, деградација етичких норми), па и на путеве ка оздрављењу друштва.
Српско народно позориште извело је његову драму У хипнози 1913. с малим успехом. Сличну судбину имале су и његове шаљиве једночинке Ратна жена, изведена 1919. године и драма у четири чина Мртав за све, која је на репертоару била такође 1919. године. Његова најбоља драма Мамон стављена је на репертоар двапут: 1926. под псеудонимом „Милаковић М.“, и 1928. године под пуним именом писца.
Драме и једночинке и популарна дела Драме и једночинке Матушева ракија Задата реч Ко је ђаво У хипнози За отаџбину Кад човек другоме тражи доју Ратна жена Популарна дела О неговању деце у првој години живота Поруке и савети породиљама
Референце
Спољашње везе Миладин Величковић Свињарев - Енциклопедија Српског народног позоришта
Категорија:Рођени 1877. Категорија:Умрли 1929. Категорија:Бечејци Категорија:Српски лекари Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски политичари Категорија:Историја медицине Категорија:Сахрањени на Алмашком гробљу