Преспанско-охридска епархија () је бивша епархија Цариградске патријаршије, која је постојала између 1767. и 1920. године. Настала је непосредно након гашења Охридске архиепископије (1767), путем укидања дотадашње првопрестолне Охридске епархије и прикључења њеног подручја суседној Преспанској епархији.
Након ослобођења од османске власти (1912—1913), мањи делови ове епархије припали су Грчкој и Албанији, док је највећи део припао Краљевини Србији, услед чега су отпочели преговори са Цариградском патријаршијом о прикључењу ове и осталих ослобођених епархија Београдској митрополији. Пошто се последњи преспанско-охридски митрополит Антим Тумбалидис () повукао у Грчку, привремену управу над српским делом епархије преузео је епископ Варнава (Росић). Након укључивања ове епархије у састав Српске православне цркве (1920) извршено је преуређење епархијске управе путем поделе њеног дотадашњег подручја између суседних епархија, Охридске и Битољске.
Види још Охридска епархија Преспанска епархија Преспанска архиепископија Епископија преспанско-пелагонијска
Референце
Литература
Спољашње везе Πατριαρχικός καί Συνοδικός Τόμος (1922)
Категорија:Бивше епархије Васељенске патријаршије Категорија:Бивше епархије Српске православне цркве Категорија:Православље у Северној Македонији Категорија:Православље у Грчкој Категорија:Православље у Албанији