Mузеј ваздухопловства — Београд (раније Музеј југословенског ваздухопловства) јесте један од водећих музеја овог типа у свету. Основан је 1957. године, при Команди Ратног ваздухопловства (РВ и ПВО). Од 1989. године смештен је у модерној згради, на београдском аеродрому. 2013, Влада Србије је зграду Музеја прогласила спомеником културе.Одлука о утврђивању Музеја ваздухопловства у Београду за споменик културе, Службени гласник РС бр. 72/13 Музејске збирке, уз које се чува богата пратећа документација и архива из свих периода и области ваздухопловне историје, чине најрепрезентативнију колекцију домаћег и страног цивилног и војног ваздухопловства и представљају значајан извор за свеобухватно сагледавање развоја авијације на нашим просторима од 1911. до данас.

На иницијативу Музеја науке и технике, године 1991, основана је Заједница научно-техничких музеја Србије, као један од неопходних корака на послу заштите техничких културних добара међу којима је и Музеј ваздухопловства.Седиште Заједнице налази се у Музеју науке и технике, који обавља и све организационе и административне послове. Историјат Историја музеја почиње 1957. године оснивањем посебног Одељења за историју и Музеј југословенског ваздухопловства при Команди ваздухопловства војске Југославије.Завод за заштиту споменика културе града Београда, часопис Наслеђе, Б. Мишић, Музеј ваздухопловства у Београду, http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/11/9-biljana-misic.pdf , Приступљено 26. јануар 2017 Ово одељење, које је убрзо преименовано у Музеј југословенског ваздухопловства, имало је задатак да прикупља, чува, изучава и презентује експонате из свих периода развоја југословенске авијације, од појаве првих идеја о лету у нашим крајевима до савременог доба. Посебна пажња посвећена је најранијим периодима историје националног ваздухопловства, пионирском добу авијације, као и балканским и Првом светском рату.

Након неколико промена локације музеја, који је радио у згради Команде ваздухопловства у Земуну и згради Официрског дома у оквиру Старог аеродрома „Београд” испод Бежанијске косе, крајем 1968. године донета је одлука о изградњи наменске музејске зграде. Између неколико предложених локација нове зграде Музеја ваздухопловства одабран је терен у склопу комплекса аеродрома „Београд” (данас аеродром „Никола Тесла”) и то на десној страни прилазног пута, на удаљености од 200 m од улаза у пристанишну аеродромску зграду. Тиме је остварена идејна повезаност ваздухопловне историје и теорије са праксом и постигнуто значајно обогаћење садржаја јавног комплекса аеродрома. На одабир ове локације утицала је пре свега фреквентност кретања путника као потенцијалних посетилаца музеја, финансијска исплативост изградње, као и музеолошка оправданост заснована на квалитетном прожимању аеродромског амбијента са садржајем и основном наменом објекта.

Августа 2025. је најављена темељна реконструкција и проширење музеја, који је у лошем стању.

Архитектура Музеј ваздухопловства је саграђен у периоду 1969—1989. године у оквиру комплекса аеродрома „Никола Тесла”, према пројекту сарајевског архитекте Ивана ШтраусаО архитекти Ивану Штраусу видети: Arhitekt Ivan Štraus 1952/1972, Sarajevo 1974; Nedžat Kurto, Ivan Štraus arhitekta 1962—1986, Sarajevo-Banjaluka, 1986; Неџад Курто, Иван Штраус, Одјек бр. 23, Сарајево 1986; Иван Антић, Говор на отварању изложбе „Иван Штраус” у Галерији САНУ, Београд 1987; Иван Штраус, Архитектура Југославије 1945—1990, Сарајево 1991, 201; Grupa autora, Ivan Štraus, arhitekt: '52-'02, Sarajevo 2002; , Приступљено 30. 1. 207. и конструкторским решењима београдских грађевинских инжењера.Завод за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Музеј ваздухопловства у Београду Наменски је пројектован за потребе смештања богате и јединствене ваздухопловне збирке. Захваљујући атрактивности локације и архитектонског решења, као и богатству изложбене поставке, одмах по отварању постао је једна од водећих музејских установа у земљи.

Пројектован је и подигнут као грађевина кружне основе, са сутереном, приземљем, мезанином, спратом и галеријом.Завод за заштиту споменика културе града Београда, часопис Наслеђе, Б. Мишић, Музеј ваздухопловства у Београду, http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/11/9-biljana-misic.pdf , Приступљено 26. јануар 2017. Подељеност унутрашњег простора на административно-технички и изложбени део јасно је видљива у концепцији објекта. Нижи део грађевине у виду својеврсног постамента, заузимају простори који чине срж музеја и обезбеђују његово пословање, док је простор намењен излагању експоната решен монументално и репрезентативно. Штраусова наклоност ка геометријским скулптуралним формама доведена је до најсажетијег облика — чистог торуса постављеног на повучено кружно постоље. Управо ова торусна форма чини објекат Музеја препознатљивим и јединственим у југословенском стваралаштву овог раздобља. Посебан квалитет објекта произилази из транспарентне стаклене фасаде, која доприноси прожимању музејске поставке и аеродромског комплекса. Изузетни обликовни квалитети и успешно решење функционалних захтева резултовали су грађевином јединствене архитектуре која се сврстава у антологијска остварења југословенске послератне градитељске продукције. Архитекта Штраус је за ово оригинално остварење награђен савезном „Борбином” наградом за најбоље архитектонско остварење у 1989. години.Ранко Радовић, Светионик остављеног неимарства, Борба 20. фебруар 1990; Милорад Јевтић, Ловор Штраусу, Експрес политика 6. март 1990. Својим архитектонским вредностима и квалитетним односом са непосредним изграђеним и природним окружењем, у односу на сам аеродромски комплекс и сремску равницу, данас представља истакнути визуелни симбол модерног Београда.

Музејске збирке Део сталне поставке Музеја ваздухопловства.|миниУ збиркама музеја има преко 200 летелица, од којих посетиоци могу да виде 50 летелица у згради и десетак на платоу око зграде. Неки од експоната налазе се у депоу музеја и чекају на рестаурацију. Међу њима свакако најзначајније место заузима ловац италијанске производње Фијат G-50 који представља једини сачувани примерак на свету.

У музеју се налази и реплика летелице Сарић 1 Ивана Сарића, пионира ваздухопловства из Суботице. Он је остварио први лет на тој летелици, сопствене производње, 1910. године.

Од историјског значаја је Олуј 11, то је први наоружани авион, коришћен у српској војсци. Изложен је и први авион произведен у Србији, Физир ФН, у првој фабрици авиона у Србији, Икарус.Вечерње новости, Понедељак, 3. април 2006. године, интервју Петра Недељковића, главног водича Музеја ваздухопловства

Међу авионима властитог развоја и производње, почасно место заузима Г-2 Галеб, први домаћи авион с млазним мотором који је серијски произвођен и коришћен, поред нашег ваздухопловства, и у више ваздухопловстава пријатељских земаља. У време свога увођења у оперативну употребу је добио награду на салону -{Le Bourget}- у Паризу, као најбољи авион у својој класи.

Поред авиона властитог развоја и производње, збирка садржи и велики број авиона из Другог светског рата, различитог порекла, из више земаља учесница. Међу њима се налазе Хокер харикен, Спитфајер, Тандерболт, Јак-3, Ил-2 Штурмовик, Месершмит Ме 109 Г-2 и други. Након НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године Музеј ваздухопловства је сакупио значајан број експоната везаних за овај догађај. Најзначајнији међу овим експонатима, су делови америчког тзв. невидљивог бомбардера F-117 Ноћни соко и америчког ловца бомбардера F-16 фајтинг фалкон који су оборени дејством ПВО ВЈ.

У Музеју је доступан велики број докумената и текстова о ваздухопловним јединицама и установама.Годишњак српског ваздухопловства, 2008—2009. pp. 43—45 У марту 2017. године су оснивачка права музеја са Београда пребачена на Републику Србију.Држава преузела оснивачка права Музеја ваздухопловства Београд („Политика”, 15. март 2017)

У Музеју постоји библиотека стручне и популарне литературе и периодике на тему ваздухопловства, као и техничке документације од преко 10.000 томова, архива ваздухопловних институција и организација од преко 3.000 архивских кутија, хемеротека, фототека, филмотека и друге збирке предмета и архивске грађе.

Сачувана ваздухопловна средства Летелице

Једрилице Сачувани, ускладиштени и изложени примерци једрилицаИмеD.F.S./30 КранићD.F.S./66 Грунао БебиD.F.S./68 ВеихD.F.S./68 ВеихD.F.S./68 ВеихD.F.S./70 Олимпија20. мај Чавка20. мај Илинденка 1T20. мај Илинденка 1TРегистрацијаYU-5014YU-2113YU-4073YU-4089YU-4093YU-4106YU-2227YU-4108YU-4109Серијски №1611514434924913330053006 ИмеFAJ Јастреб Кошава 2FAJ Јастреб Вук-TИкарус Кошава 60Икарус/Летов Орао ИлићИкарус Метеор 60ILZS Јастреб 54VTRZ Јастреб РодаЛетов Јастреб 54Летов KB-3 ЈадранРегистрацијаYU-4422YU-5022YU-4096YU-4103YU-3056YU-5210YU-3029YU-6001Серијски №13461185Прототип25124195104 ИмеLIBIS 17SVC ЧавкаSVC МачкаSVC Врабац АУтва M/J1VTC Цирус HS-64DVTC Делфин IIVTC ТренерРегистрацијаYU-5069YU-2127YU-4107YU-UTVAYU-5341YU-4138 YU-4169Серијски №31931184579

Хеликоптери Сачувани, ускладиштени и изложени примерци хеликоптераИмеХилер UH-12AКамов Ка 25Камов Ка-27Камов Ка-27Ми-2Ми-2Ми-2Порекло/}//РегистрацијаYU-HAB113231140111402125061251212513Серијски №143491251952350037202225235003720223511103059511110059541307129 ИмеМи-2Ми-2Ми-4Ми-8WS-51 ДрагонфлиСикорски H-19Порекло//Регистрација125141251512013122081150311714Серијски №54132712954130912961030915WA/H/97WA9-10-2319

Авиони са клипним моторима Авиони Сачувани, ускладиштени и изложени авиони са клипним моторомПореклоРегистрацијаСеријски бројКоментар AAK BS-1 Студент YU-CKK Прототип Ан-2М / YU-BCE 60404 из Совјетског Савеза 16662 Ан-12B 73311 / YU-AIC 23448007 Тренутно у Бугарској (LZ-SGA) ATZ CA-51 YU-CMH ATZ CA-51 YU-CMK ATZ V-55 YU-CMR Прототип Боинг Модел 75 YU-BAD 75-7614 после САД N2S-3 BuAer 37993, после-N5115N Боинг Модел PT-17-75 YU-BAI 75-3047 после САД PT-17 s/n 41-25540, после-N5536O??? Букер Бу 133 9102 1069 после-НДХ 7706 DH 82 Тигер Мот NM-150 86-470 наслеђен YU-CHX/0902 DH.104 Дове 72201 04432 наслеђен YU-ABN/9751 DHC-2 Бивер 70101 587 наслеђен 0672/672 Даглас C-47/R4D Скајтрејн YU-ABB 13713 наслеђен 42-93765 Даглас C-47/R4D Скајтрејн YU-ABG 14035/25480 наслеђен 43-48219, после KG8030, после G-AHLX Даглас C-47/R4D Скајтрејн 71214 16472/33220наслеђен 44-76888, после KN586, после 7323 Фијат G.50 8 249 наслеђен-MM6197, после-NDH 3505, реконструисан је Fi 156 Рода 9393 / YU-COE 91 Фоке-Вулф Fw-190 3 930838 Груман Ag Кет YU-BEU 498