Жупанија Шопрон (, , ) је била административна жупанија Краљевине Мађарске. Њена територија је сада подељена између Аустрије и Мађарске. Главни град округа био је Шопрон.
Географија Жупанија Шопрон је делила границе са аустријском земљом Доњом Аустријом и тадашњим мађарским жупанијама Мошон, Ђер, Веспрем и Ваш. У жупанији је било језеро Нежидер (мађ. Fertő tó, немачки: Neusiedler See). Површина жупаније је 1910. године износила 3.256 km².
Историја Шопронска жупанија је била једна од првих жупанија у мађарској краљевини. Жупанију је основао краљ Свети Стефан I у време оснивања државе и уређења краљевског жупанијског система, са Шопронваром као центром, на територији поседа породице Ошл.
thumb|250px|left|Жупанија Шопрон након Тријанонског уговора. (3) Град Шопрон (урбани део) (4) територија пребачена из жупаније Мошон у жупанију Шопрон 1921. године. thumb|250px|left|Формирање данашње жупаније Ђер-Шопрон. (1)Територија која је од жупаније Ваш додељена жупанији Ђер-Шопрон 1950. године. (2) територија која је од жупаније Шопрон 1950. године додељена жупанији Ваш. Године 1920. Тријанонским уговором западни део жупаније улази у састав Аустрије, док је источни део у састав Мађарске. Године 1921. референдумом је одлучено да се град Шопрон и осам околних насеља придруже Мађарској уместо Аустрији.
Године 1950. жупанија Шопрон се спојила са жупанијом Ђер-Мошон и формирала жупанију Ђер-Шопрон, док је мали део жупаније Шопрон припао округу Ваш. Жупанија је 1990. преименована у округ Ђер-Мошон-Шопрон.
Демографија
1900 Године 1900. у жупанији је живело 279.796 људи и састојало се од следећих језичких заједница:
Укупно:
мађарски: 136,616 (48.8%) немачки: 109.369 (39.1%) хрватски: 31.317 (11,2%) словачки: 505 (0,2%) румунски: 22 (0,0%) српски: 12 (0.0%) русински: 4 (0,0%) Остало или непознато: 1.951 (0.7%)
По попису становништва из 1900. године, жупанију су чиниле следеће верске заједнице:
Укупно:
римокатолици: 235.390 (84,1%) Лутерански: 33.924 (12,1%) Јеврејски: 9.736 (3,5) Калвинисти: 641 (0,2%) гркокатолици: 53 (0,0%) Грци православци: 26 (0,0%) Унитаријанци: 15 (0,0%) Остало или непознато: 11 (0,0%)
1910 thumb|right|350 px|Етничка карта округа са подацима пописа из 1910. Године 1910. у жупанији је живело 283.510 становника и састојало се од следећих језичких заједница:
Укупно:
мађарски: 141.011 (49,7%) немачки: 109.160 (38,5%) хрватски: 31.004 (10,9%) словачки: 397 (0,1%) румунски: 33 (0,0%) српски: 15 (0.0%) русински: 4 (0,0%) Остало или непознато: 1.886 (0,7%)
По попису становништва из 1910. године, жупанију су чиниле следеће верске заједнице:
Укупно:
римокатолици: 239.578 (84,5%) Лутерани: 34.820 (12,3%) Јевреји: 8,192 (2,9) Калвинисти: 743 (0,3%) гркокатолици: 93 (0,0%) Грци православци: 50 (0,0%) Унитаријанци: 27 (0,0%) Остало или непознато: 7 (0,0%)
Пододељења жупаније
thumb|right|360px|Пододељења жупаније Шопрон 1910. године
Почетком 20. века, Шопрон жупанија је била подељена на округе и оне су биле: Окрузи (járás) Округ Центар округаЧепрегЧепрегЧорнаЧорнаФелшепуљаФелшепуља, Аустрија Оберпулендорф КапуварКапуварКишмартонКишмартон, Аустрија АјзенштатНађмартонНађмартон, Аустрија Матерсбург ШопронШопронУрбани округ (градови са законским овлашћењима)ШопронУрбани окрузи (град са организованим већем)Кишмартон, Аустрија АјзенштатРуст, Аустрија Руст
Ајзенштат, Матерсбург, Руст и Оберпулендорф сада су у Аустрији.
Референце
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Жупаније Краљевине Мађарске