мини| Двориште некадашње куће гејше у Каназави, Ишикава. Дрвеће је покривено сламом да би се заштитило од снега. је врста веома мале баште у Јапану. Термин tsubo-niwa потиче од , јединице мере (једнака 1×1 ken, величине два татамија, отприлике 3,3 м², и , што значи „башта“. Други начин писања преводи се као „башта са контејнерима“; се може разликовати по величини од јединице мере.

су описане као „квази-унутрашње баште“ и кључна су карактеристика неких традиционалних јапанских домова, као што је machiya (дословно „градска кућа“). Постоји неколико различитих термина који описују функцију градских вртова. Дворишни вртови свих величина називају се naka-niwa, "унутрашњи вртови"; баште које се називају tōri-niwa (通り庭, буквално "баште у пролазу") укључују и mise-niwa (башта на улазу у продавницу) и hashiri-niwa (башта у ходнику, често углавном са кровом и која се користи као кухиња). Zensai-niwa се налази испред традиционалне градске куће, са додатном tsubo-niwa која се често налази у унутрашњости и позади.

Историја мини| Дворјани око , илустрација из Приче о Генџију, Хеиан период (око 1130.) првобитно су пронађене у унутрашњим двориштима палата из периода Хеиан, дизајниране да пруже дашак природе и мало приватности становницима задње стране зграде. Биле су мале као један tsubo – отприлике 3,3 м².Young, The Art of the Japanese Garden, p. 126

Током Едо периода, трговци су почели да граде мале баште у простору између својих радњи – које су гледале на улицу – и њихових резиденција, које су се налазиле иза радње. Ове мале баште су биле намењене да се виде, али да се не улази, и обично су садржавале камени фењер, базен за воду, степенасто камење и неколико биљака, распоређених у стилу cha-niwa (башта за чај), који је био модеран.Young, The Art of the Japanese Garden, p. 126

је стекла већу популарност почетком 21. века, и може се наћи у многим јапанским резиденцијама, хотелима, ресторанима и јавним зградама.Young, The Art of the Japanese Garden, p. 126 Вишеспратни и подземни унутрашњи простори представљају потешкоће за успостављање tsubo-niwa; коришћено је вештачко осветљење, анидолно осветљење (користећи фибероптичке каблове за цеви на сунчевој светлости), и комбинација оба.

Сврха мини| Ноћу, са упаљеним фењером се користе да пруже додир природе, повежу спољашњи и унутрашњи простор и чине да унутрашњи простор изгледа већи; могу деловати и као извори светлости. Неке се користе за обезбеђивање вентилације у малој кући, омогућавајући поветарцу да дува кроз животни простор. Такође могу да садрже умиваоник, који се традиционално користи за чишћење руку.

се често постављају тамо где их станари куће могу видети док се опуштају или једу. Комерцијални ресторани такође могу имати ове мале баште, постављене тако да гости могу да их виде док једу.

захтева мање простора од већих вртова и јефтинија је за изградњу. Такође им је потребно мање времена за одржавање; а одржавање традиционалне јапанске баште сматра се медитативним чином.

Садржај

обично садрже функционални фењер и водени базен. Могу да садрже и скулптуре. Већи део површине може бити попуњен шљунком, постављен већим камењем и пажљиво грабуљан и чишћен од корова. Биљке могу бити минималне, и окружене камењем, или цела област може бити прекривена вегетацијом. Гаје се биљке које воле сенку јер ће уско двориште ретко бити на директном сунцу. Могу се користити и патуљасте биљке. Неколико стабљика бамбуса је уобичајено, али не увек. Понекад се користе и вештачке биљке.

Чувене мини| Тотекико, позната башта , је у karesansui стилу и не користи вегетацију. Добар пример из периода Меиџи може се наћи у вили Мурин-ан у Кјоту.Gunter Nitschke, Le jardin japonais, p. 225. Тотекико је позната дворишна башта у којој уопште нема вегетације.

Референце

Категорија:Чланци који садрже текст на језику — јапански Категорија:Баштенство Категорија:Јапанска култура