Битка за Алеутска острва (), вођена од 7. јуна 1942. до 15. августа 1943, била је америчка победа током рата на Пацифику.Никола Гажевић, Војна енциклопедија 1, Војноиздавачки завод, Београд (1970), стр. 95Никола Гажевић, Војна енциклопедија 9, Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 409Никола Гажевић, Војна енциклопедија 9, Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 432

Позадина С обзиром на неочекивано лаке и брзе јапанске победе у првим месецима рата (освајање Филипина, Малаје и Холандске Источне Индије), у Токију је средином априла 1942. донета одлука да се настави експанзија у правцу југоистока (на Новој Гвинеји и Соломоновим острвима), чиме би се пресекла веза између САД и Аустралије и створили услови за продор у Аустралију. Да би се још боље обезбедила освојена подручја, одлучено је да се заузму Мидвеј и западна Алеутска острва, чиме би се угрозила Хавајска острва и Аљаска. Изненадним померањем тежишта операција с југа на средњи и северни Пацифик требало је изненадити Американце и тако спречити концентрацију њихових снага. Иако је јапанска 4. флота, која је покушала да искрца десант код Порт Мозбија на Новој Гвинеји, неочекивано потучена у бици у Коралном мору (7—8. маја), Јапанци су почетком јуна покренули целу Комбиновану флоту (11 бојних бродова, 8 носача авиона, 22 крстарице, 65 разарача, 21 подморницу и преко 600 авиона): главнина ове флоте потучена је у бици код Мидвеја (3—6. јуна), док је мањи одред (2 носача авиона са пратећим бродовима) напао Алеутска острва.

Јапанска инвазија

Географија

Алеутска острва су ланац од 14 великих и 55 малих острва (укупне површине 16.546 km²) који се од полуострва Аљаска пружа у благо повијеном луку према Камчатки, у дужини од око 1.260 км. Подељена су на 4 главне групе, од истока према западу: Фокс (главни град Дач Харбор на острву Аналеска), Андреановљева острва (највеће је Ејдек), острва Рет (највећа су Киска и Емчитка) и острва Нир (највећа су Ету и Егату). Острва су брдовита, са око 30 активних вулкана, без дрвећа, покривена тундром. Стеновите обале, непостојање природних лука и честе олује отежавају прилаз с мора.

Окупација острва Ету и Киска До уласка у Други светски рат, САД су у Дач Харбору одржавале поморску и ваздухопловну базу, а на Умнеку и Ејдеку изграђени су 1942. два аеродрома за ловачке авионе. Јапанци су почетком јуна 1942, упоредо са нападом на Мидвеј, извршили напад на Алеутска острва. Претходно је, 3. и 4. јуна 1942, 28 јапанских авиона са два носача напало Дач Харбор, али напад није успео због неповољног времена. Ипак су 7, односно 12. јуна Јапанци заузели Ету и Киску без отпора, искрцавши на оба острва око 1.800 војника и известан број радника.

Јапанци су постепено појачавали своје посаде, тако да су на Етуу имали 2.500, а на Киски 6-7.000 војника.

Америчка противофанзива Да би спречили даље продирање Јапанаца, Американци су се 30. августа 1942. искрцали на острву Ејдек и ту саградили ваздухопловну базу. Друга база уређена је на Емчитки. Ваздушни напади са ових база онемогућили су снабдевање трупа на Ету и Киски површинским бродовима, па су Јапанци били приморани да се служе подморницама. У пролеће 1943. Американци су појачали бомбардовање Етуа и Киске, а један већи јапански конвој разбијен је у бици код Командорских острва (26. марта). После тешке борбе (11-31. маја) ослобођено је острво Ету, док су изоловану посаду на Киски Јапанци евакуисали без борбе 28. јула.

Референце

Категорија:Пацифички фронт Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1942. Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1943.