Фабрика сијалица Тесла је била југословенска и српска фабрика сијалица у Панчеву која је пословала од 1931. до 2010. године. Била је друга фабрика сијалица у Југославији и једина у Србији. Трговац Јаша Алкалај је оснoваo фабрику 1931. године, под називом: Тесла — прва југословенска индустрија сијалица и металотехничких израђевина. Предузеће је докапитализовано 1933. године и постаје акционарско друштво Фабрика сијалица „Тесла“. Током другог светског рата фабрика је под комесарском управом слабо пословала. Након рата прелази у државно власништво и шири производњу. Производни програм је садржао разне сијалице широке примене које су биле познате по дугом радном веку. Извозиле су се на тржиште западне Европе и Блиског истока. Фабрика је престала с радом 2010. године, када је прогласила стечај, који је окончан 2021. године. Данас је комплекс фабрике готово у целости срушен, скоро да нема никаквих трагова да је ту била фабрика.Јубиларни каталог „40 година Тесле” (објављено 25. 10. 1971. године)Јубиларни каталог „70 година Тесле”(објављено 2001. године)

Историја мини|Примерци једне од последњих модела Теслиних сијалица, реткост на рафовима. Снага 25 вати. мини|Разне сијалице,кутије и делови за израду сијалица.

1930-е Фабрика је основана са капацитетом од 1000 сијалица дневно, максимална снага сијалица је била 40W. До краја 1931. је произведено 120.000 сијалица.

1932. године сијалице бивају пуњене гасом (азотом) до 200W. Крајем 1932. године производња се повећала на 2000 комада дневно, да би крајем године било произведено око 350.000 сијалица. 1933. године креће производња сијалица до 2000 W, долази до повећања производних капацитета(са 2000 на 3000 комада дневно). Тада се фабрика суочава с јаком конкуренцијом од стране мађарског „Tungsram”-a, због чега је предузеће прешло у акционарско друштво. 1934. године фабрика се суочава с конкуренцијом „Tungsram”-a, због чега није забележен напредак, са укупно 560.000 произведених сијалица. Набављено је пет машина за израду спирала марке „Bruckner”. 1935. године је постигнут рекорд од почетка производње у односу на цео предратни период. Произведено је 670.000 комада сијалица. На производњу су утицале две загребачке фирме: „Домаћа индустрија сијалица-ДИС” и „Творница електричних жаруља-ТЕЖ”, које су биле у страном картелу: „Societe Anonyme d'electricite Tungsram” са седиштем у Цириху. На развој Тесле су нерадо гледали, јер је oбучени кадар напредовао са производњом која је била полуаутоматска, што је допринело бржој производњи. 1936. године јављају се идеје око продаје фабрике иностраном картелу услед јаке конкуренције. Радну снагу је сачињавало око 60-70 радника. 1938. године акције фабрике су продате по цени од 2000 динара. „Tungsram” је имао удео од 60%, док је „TEŽ” имао удео од 40% акција. Фабрика је задржала име „Тесла” - фабрика сијалица а.д. Панчево, јер је назив стекао углед на тржишту. Произведено је 650.000 сијалица. 1939. године фабрика је под принудном управом, јер су нови власници фабрике улагали новац у фабрике за израду оружја и муниције, при чему је производња била на нивоу од 1935-1938.године.

1940-е

Године 1940. производња је у паду, јер је Други светски рат захватио Европу, због чега је страни картел смањио улагања у фабрику сијалица. Није забележен напредак у производњи и произведено је 620.000 сијалица.

Други светски рат

Године 1941. Југославија је окупирана. За време окупације је предузеће привремено стављено под комесарску управу, и није пословало 11 месеци. У 1941. години је до окупације произведено 325.000 сијалица. Године 1942. произведено је свега 27.000 сијалица. Исте године је укинута комесарска управа, одржан је скуп акционара који су донели одлуку да преузму управу над предузећем. Акције нису гласиле на име већ на доносиоца, чиме је постигнуто лакше испуњавање законских обавеза и финансијских трансакција. Године 1943. је произведено 180.000 сијалица, наредне године је произведено 155.000 сијалица. Панчево је ослобођено 06. 10. 1944.године. У част овог догађаја, штампарија која је правила картонске амбалаже је носила име „6. Октобар”.

Послератни период

Одлуком владе НР Србије 06. 07. 1945. фабрика је стављена под принудну управу, због чега је производња била мала и радило се на завршавању недовршених послова уз преостале залихе сировина. Увоз сировина није био могућ, јер се у пограничним деловима Југославије још увек водио рат против окупатора. Године 1945, произведено је 87.000 сијалица. 1946. године је фабрика национализована. Из имена је избачено а.д, а фабрика је наставила да послује под именом фабрика сијалица „Тесла” - Панчево. Направљен је план по коме је требало да буде произведено 840.000 сијалица, премда је остварено само 27,6% укупног плана. Произведено је укупно 232 000 сијалица. 1947. године услед великих напора радног колектива премашују се очекивања и бива произведено 950.000 сијалица, са мањим бројем радника него 1939. године. 1949. године предузеће остаје без руководства након што је „Главна дирекција савеза електроиндустрије” објавила да је фабрика прешла из савезног у републички значај и под управу АОР - Главна дирекција металне индустрије. Услед промене надлежности фабрика није радила око 100 дана и није испуњен план производње. У другој половини године је почела нормална испорука сировина фабрици. Произведено је са 52 радника 747.000 сијалица.

1950-е

1950. године долази до радничког самоуправљања, радници одређују план производње. Сировине су набављане преко „ТЕЖ”-a, који је пре свега гледао да задовољи своје потребе, па онда да испоручи сировине. Услед таквог начина рада испорука сировина је била нередовна и неорганизована, због чега је фабрика предата 02. 09 радницима на управљање, што је подстакло побољшање у погледу развоја и испоруке сировина. Крајем 1950. је произведено 1.025.000 сијалица, чиме су радници показали своје знање и умеће. 1951. године су увезене машине из Енглеске за израду електрода типа „EVD”. Захваљујући томе је почела производња електрода. Произведено је 1.023.000 сијалица са 83 запослена. 1952. година је значајна за фабрику, јер се сели на нову локацију и постаје једна модерна индустрија сијалица. Предузеће је пресељено у халу некадашњег предузећа „Обнова” које је распуштено. Набављена је комплетна гас група као и 12 машина за израду спирала. Сва очекивања у производњи су премашена. Произведено је 850.000 сијалица. 1953. године године фабрика се уселила у нову зграду, исте године је из Енглеске увезена аутоматска апаратура „Luxram” за израду сијалица годишњег капацитета 3.500.000 комада. Градска плинара је припојена фабрици сијалица. Сви капацитети фабрике нису у целости искоришћени, јер се током те године обављао пренос и постављање машина у нову халу. Поред свега произведено је 1.683.000 сијалица са 90 запослених. 1954. године долази до опоравка и раста производње. Нове машине боље обављају посао и радници су се навикли на њих. Произведено је 2.380.000 сијалица. 1955. године је почела набавка потребних машина за производњу флуоресцентних цеви. Опрема је стигла крајем године услед кашњења испоручиоца, те је погон пуштен у рад следеће године. Иако је произведено 3.066.000 сијалица, управа није била задовољна, јер услед потешкоћа 254.000 сијалица није сишло са производних трака. 1956. године је почела производња флуоресцентних сијалица, капацитет је порастао на 4.200.000 сијалица. Крајем године је произведено 3.600.000 обичних и флуоресцентних сијалица. У иностранство је извезена прва количина сијалица у вредности од 40.000 US$. У производни програм су ушле батеријске, динамо и сигналне сијалице. 1957. године је дошло до напретка у производњи. Фабрика је реконструисана, набављене су две групе за израду специјалних и минијатурних сијалица, као и пратећа опрема. Произведено је 6.971.000 сијалица. 1958. године долази до смањења производње за милион сијалица услед увоза сијалица од контингената. Број запослених је износио 413, укинута је друга смена што је узроковало појаву технолошког вишка. Управа доноси одлуку да се вишак радника не отпушта, већ да се од њих створи резервна радна снага. Предузеће „Металац” је припојено чиме им је омогућена самостална израда металних контаката и навоја за сијалице. Произведено је 5.805.493 сијалица. 1959. године је покренута специјална полуаутоматска група за израду минијатурних сијалица „Александра”. Произведено је 5.411.121 комада сијалица.

1960-e

1960. године настаје петогодишњи план производње. Проширени су производни капацитети, набављено је шест машина за спирализацију „SP 21” и „SP 23”, и три машине W-10 „Watt”, чиме је започета израда двоструких спирала. Произведено је са 440 радника 5.909.678 сијалица. 1961. године стижу нове групе које су планом реконструкције приспеле, монтиране су и почела је производња. Настају нове радне јединице и нове групе. Са произвoдних трака силази прва количина живиних сијалица, као и специјалних сијалица, чиме је смањена количина увоза сијалица. Пуштене су у рад аутоматске групе за израду нормалних и минијатурних сијалица „Бадер”. Креће производња неонских реклама (НЕ МЕШАТИ са флуоресцентним сијалицама). У погонима ради седам производних линија. Обновљена је плинара уградњом крекинг уређаја за потребе фабрике. Исте године је израђен елаборат о гасификацији града Панчева за потребе грађана и индустрије. У фабрици излази први број БИЛТЕНА који се бавио условима рада, животу радног колектива и њиховим проблемима. Произведено је 7.957.678 сијалица са 461 радником. 1962. године настају производи погона прецизне механике „Металац” који раније није имао производну линију, креће се са израдом стартера за флуо цеви снаге 40W,термометара и раткапни. Успех је делом и стицај околности, тј.слагањем пословне политике са петогодишњим планом. Настају идеје о изради седмогодишњег плана. Производња се одвија на осам производних трака, од којих су поједине радиле у две смене. Произведено је са 523 радника 10.127.000 сијалица. 1963. године припрема се увођење 42-часовне радне недеље на подручју СР Србије. Производи који су се раније ручно правили сада се праве машински. Постепено долази до искоришћавања максималних капацитета, што се и види по резултатима. Извршена је реконструкција фабрике и локалних предузећа, која је остала позната као „Реконструкција старе индустрије”. Успостављен је нацрт седмогодишњег плана. Са 632 радника је произведено 12.485.858 сијалица. 1964. година је била једна од најуспешнијих током пословања, јер је постигнута производња која је требало да се постигне 1965. године по петогодишњем плану (1960). Ангажовано је 10 производних линија од којих су неке радиле у две смене. У августу администрација ради укупно 42 сата недељно. У плану обнове је планирано довршавање грађевинских и санитарних објеката, као и припреме за набавку нових група: три групе за производњу обичних сијалица, две за израду специјалних и минијатурних сијалица и једна за производњу флуо цеви. Купљено је 24 машина за израду спирала од „Тungsram”-a као и три електродне машине. Лома у производњи је било мало, обезбеђене су девизе за увоз сировина из иностранства. Произведено је са 760 радника 17.095.571 комада разних сијалица. 1965. године је завршена обнова и у погон су пуштене две „Tungsram” групе за производњу флуо цеви и ауто сијалица. Уводе се 22 производне линије. Асортиман ауто сијалица се лако пробио на тржиште, чиме је смањен увоз сијалица. Код појединих група су се јавиле потешкоће за нормалан рад. Са 804 радника је произведено 17.946.677 сијалица. Нове мере које су донете ради решавања кризе су захтевале много напора. 1966. године фабрику је захватила криза услед привредне реформе, због чега је број запослених спао на 754 радника, трошкови су сведени на минимум. Поред предузетих мера фабрика се суочавала са губицима и производња је била нерентабилна. Увоз сијалица је додатно отежао производњу, као и недостатак девиза за увоз сировина из иностранства. Произведено је 16.666.117 сијалица.