Винсент ван Гог је волео да слика портрете деце. Једном је изјавио да је то једина ствар која „ме узбуђује до дубина моје душе и због које осећам бескрајност више од било чега другог”. Сликање деце специфично је представљало препород и бескрајност. Током своје сликарске каријере Ван Гог није успео да наслика много портрета деце, али они које јесте завршио били су му веома посебни. Током десет година Ван Гогове сликарске каријере, од 1881. до 1890. године, његови радови су се мењали и напредовали, наручито у томе како је користио боје и технике на симболичан или сугестиван начин.

Његови ранији радови били су земљаних тонова и суморни. Након трансформативног периода у Паризу, Ван Гог је започео своје најпродуктивније и најбујније периоде почевши у Арлу, граду на југу Француске, и наставивши до својих последњих дана у Ауверс-сур-Оисе . Током тих времена његов стил је постао шаренији и више је одражавао спољне утицаје, као што су импресионизам и јапонизам . Утицаји јапонизма се примећују на слици младе девојке Ла Моусме. Између осталих, инспирисала су га дела Жан Франсоа Милета што је изразио у својим делима Први кораци и Вече: Стража.

Ван Гог је уживао у сликању портрета кад год би имао моделе. Вероватно највећи утицај на његове слике деце изникао је из његовог пријатељства са Џозефом Руленом и из многих слика његове породице које је он насликао.

Портрети Ван Гог, иначе познат по својим сликама пејзажа, наизглед је сматрао сликање портрета као своју највећу амбицију. О портретним студијама је рекао, „једина ствар у сликарству која ме узбуђује до дубина моје душе и због које осећам бескрајност више од било чега другогг”.

Својој сестри је написао: „Желео бих да сликам портрете који би се после целог века појавили тадашњим људима као утваре. Под тим мислим да не жудим ка томе да достигнем некакав ниво фотографске сличности, већ да својим разумевањем наших страствених емоција – такорећи користећи наше знање и наш савремен укус за боју као начин разумевања и средство идентификовања лика."

Пренесите комфор

О сликању портрета, Ван Гог је написао: „На слици желим да изразим нешто утешно као што је музика топла и утешна. Желим да сликам мушкарце и жене који поседују оно нешто вечно што је некада било симболизовано ореолом, оно што жудимо да саопштимо, пренесемо стварним сјајем и вибрацијом наших боја.”

Новорођенчад Ван Гог је видео „нешто дубље, интимније, вечније од вечности океана у изразу очију мале бебе када се тек пробуди ујутру”. Новорођенчад која су Ван Гогу представљала „препород и вечни живот” и разведравала његово расположење. Кад год би му се указала прилика, Ван Гог је уживао у томе да их слика.

Сељачки жанр „Сељачки жанр ” који је имао јак утицај на Ван Гога почео је 1840-их са делима Жан-Франсоа Милета, Жила Бретона и других. Ван Гог је 1885. описао сликање сељака као најбитнији допринос модерној уметности . Описао је дела Милета и Бретона као да су од великог религиозног значаја, „нешто на висини”. Говорећи о сликању сељака Ван Гог је писао свом брату Теу : "Како ли ћу икада успети да насликам нешто што оволико волим?"

Ово је била унапред одлучена транзиција у приступу сликама из његових ранијих радова под утицајем холандских мајстора, као што је Рембрант . Његов циљ је тада био је да их наслика онако како их је видео и на основу емоција које је осећао док их посматра. Његови рани радови сељака били су у неутралним нијансама. Након што је био под утицајем импресионизма и употребе комплементарних боја, његов стил се драстично променио.

Модели Колико год Ван Гог волео да слика портрете, било је мало прилика за њега да плати или уговори моделе за своје радове. Пронашао је сјајну прилику у рађењу портрета породице Роулин, за коју је направио по неколико слика сваког члана породице. У замену, Ван Гог је дао Роулинсима по једнан портрет сваке особе.

Холандија Слика Дечак коси траву српом , насликана је 1881. године, власништво је Музеја Кролер-Милер где се тренутно налази .

У студији коју је Ван Гог направио за Девојку у шуми или Девојку у белом у шуми , нагласио је колико је уживао у раду и објашњава како жели да подсракне чула посматрача тако да би и они сами могли да доживе слику: „Другу студију у шуми представљају некакви велики зелени балвани букве на земљаном пољу које је прекривено сувим гранчицама, и ту се налази мала фигура девојке у белом. Било је јако тешко одржавати слику јасном, и у проналажењу простора између балвана који су стајали на различитим раздаљинама - место и релативна величина тих стабала се мењају са перспективом -било је захтевно начинити све тако да би се могло дисати и ходати око тих стабла, тако да се може осетити мирис шуме.”

У Девојци у шуми девојлину појаву надјачавају и засењују огромни храстови. Постоји могучност да је слика инспирисана сећањем Ван Гога на време када би у младости бежао у Зундерт Шуму како би побегао од своје породице.

Слике Девојка на улици, Две кочије у позадини и Сељанка са дететом у крилу су обе власништво приватних колекција.

Ван Гог је био заинтересован за Сијен, делом због њене трудноће, и искористио је прилику да наслика њеног новорођеног дечака.

Ван Гог је око 1885. достигао тренутак када је жудио за тим да се физички, емотивно и уметнички ослободи сивих боја своје уметности и свог живота, удаљавајући се од Нуенена да би развио, како аутор Алберт Лубин тумачи, „маштовитију, шаренију уметност која му је много боље пристајала”.

Париски утицаји 1886. Ван Гог је напустио Холандију никада се не вративши. Преселио се у Париз како би живео са својим братом Теом, париским трговцем уметности. Ван Гог је у Париз дошао као један повучен, тмуран човек. Иако његова личност никада није могла да се промени, уметнички је прерастао је у нешто што је један критичар описао као „птицу певачицу”. Иако је Ван Гог био под утицајима свог рођака Антона Маувеа и Хашке школе, као и великих холандских мајстора, долазак у Париз је значио да је био изложен импресионизму, симболистима, поентилистима и јапанској уметности ( види Јапанизам ). Његов круг пријатеља садржавао се од Камил Писаро, Анри де Тулуз-Лотрек, Пол Гоген, Емил Бернар, Пол Сињак и многих других. Радови јапанских штампара Хирошигеа и Хокусаија имали су велики утицај на Ван Гога, како по субјекту слике тако и по стилу равних шарених дезена без сенки. Док је радио у паризу од 1886. до 1888., Ван Гог је истраживао различите жанрове, истовремено стварајући свој јединствени стил.

Арлес Ван Гог се преселио у Арл у јужној Француској где је створио нека од својих најбољих дела. Његове слике су представљале различите аспекте свакодневног живота, као што су портрети чланова породице Роулин и Ла Моусме . Слике сунцокрета, неке од најпрепознатљивијих Ван Гогових слика, настале су у ово време. Константно је радио како би одржао корак са свим идејама за слике које су константно навирале. Врло је вероватно да је ово један од Ван Гогових најсрећнијих животних периода. Самоуверен је, бистрог ума и наизглед задовољан.

У писму свом брату Теу, написао је: „Сликарство какво је сада обећава да ће постати суптилније – више као музика, а мање као скулптура – и изнад свега, обећава боју. У покушају да објасни своје размишљање, Винсент изјављује да бити налик музици значи бити утешан.

Ван Гог је у зиму 1888. сликао породицу поштара Џозефа Рулена, насликао је сваког члана више пута. Породица се сачињавала од Џозефа Рулена, поштара, његове жене Августин и троје деце. Ван Гог је породицу описао као „веома Француску, иако изгледају као Руси”. Током периода од само пар недеља, насликао је Агустину и децу мноштво пута. Разлог за велики број радова је делимично био како би Роленови имали портрет сваког члана породице,и како би уз ове и друге слике њихова спаваћа соба постала виртуелни „музеј модерне уметности ”. Пристанак породице да позира за Ван Гога такође му је дао прилику да створи доста портрета, што је било значајно и инспиративно за Ван Гога.

Ван Гог је користио боју због драматичног ефекта. Одећа сваког члана породице је јарке примарне боје, а ван Гог је користио контрастне боје за позадину како би појачао утицај дела.

Огустин и Марсел Рулен У Портрет Мадаме Аугустине Роулен и бебе Марцелле Аугустине који се налази у Музеју уметности Филаделфије представљена је Августин како држи бебу Марsеле која је рођена у јулу 1888. Мајка, опуштена и са лицем у сенци, је пасивна. Видимо по величини Августининих спуштених рамена, руку и шака да је јако напорно радила како би се старала о својој породици. На пример, нису постојале модерне лагодности као што су машине за веш. У традиционалној пози мајки и новорођенчади, Августина држи своју бебу усправно, подупирући бебина леђа десном руком и држећи бебин труп левом руком. Марсел, чије је лице окренуто ка споља, активнија је и ангажује публику. Ван Гог је користио тешке обрисе плаве боје око слика мајке и бебе.

Како би симболизовао блискост мајке и бебе, у овом делу користио је суседне боје на точку боја, зелену, плаву и жуту. Вибрантна жута позадина ствара топао сјај око мајке и бебе, налик веома великом ореолу. О свом коришћењу боја, Ван Гог је написао: „уместо да покушавам да репродукујем тачно оно што видим очима, користим боју.. да јаче изразим себе”. Рад садржи различите покрете четкицом, неке равне, неке турбулентне – што нам дозвољава да видимо кретање енергије „попут воде у бурном потоку”. Емил Бернард, Ван Гогова пријатељица, била је први власник ове слике у њеном поријеклу .

Марцелле Роулен Марсел Рулен, најмлађе дете, рођена је 31. јула 1888. године, имала је четири месеца када је Ван Гог насликао њене портрете. Letter xxx Насликана је три пута сама и два пута у крилу своје мајке. Три дела приказују исти призор главе и рамена Марселе са њеним буцмастим обпразима и ручицама на зеленој позадини. Када је Јохана ван Гог, која је тада била трудна, видела слику, написала је: „Волим да замишљам да ће наш син бити једнако тако снажан, једнако тако леп – и да ће ујак једног дана насликати и његов портрет!” Верзија слике под називом Роулинова Беба налази се у Националној галерији уметности у Вашингтону, ДЦ

Као додатак делима мајке и ћерке на којима је Марцела видљива, Ван Гог је створио и неколико слика у којима је Августин љуљала њену колевку користећи жицу.

Камил Роулен Камил Рулен, млађи од два дечака, рођен је у Ламбеску у јужној Француској, 10. јула 1877, преминуо је 4. јуна 1922. Када би његов отац морао да одговара на писма, дечак би служио као његов секретар. Letter xxx Letter of Joseph Roulin to Vincent van Gogh, 24 October 1889; see Van Crimpen & Berends-Alberts (1990), pp. 1957-58 (Nr. 816) - see previous note. Камил је имао једанаест година када је насликан његов портрет. Слика из Ван Гоговог музеја приказује Камилову главу и рамена. Жути потези четкице иза њега подсећају на сунце. Слична слика налази се у Филаделфијском музеју уметности (Ф537).

У Школски дечак са капом Камил се чини као да му је поглед изгубљен у даљини. Рука му је пребачена преко наслона столице, разапљених уста, вероватно изгубљен у мислима. Ово је било веће од два дела направљена са Камилом.

Арманд Роулен Арман Рулен, најстарији син породице, рођен је 5. маја 1871. у Ламбеску, а преминуо је 14. новембра 1945. године. Имао је 17 година када је његове портрете насликао Ван Гог. Letters of Joseph Roulin to Vincent van Gogh, 22 May and 24 October 1889; see Van Crimpen, Han & Berends-Alberts, Monique: De brieven van Vincent van Gogh, SDU Uitgeverij, The Hague 1990, pp. 1878-79 (No. 779); 1957-58 (Nr. 816) - both letters, written in French, are hitherto only published in Dutch translation.