Мирко Милојковић (Смедеревска Паланка, 28. октобар 1918 – 3. фебруар 1986) је био српски новинар и књижевник, учесник Народноослободилачке борба народа Југославије, и био је председник Удружења новинара Србије (1956–1960).
Биографија Био је након Другог светског
рата, новинар Гласа, Политике, Радио Београда. Објављивао је хумореске, репортаже и кратке приче у бројним часописима.
Дела
Књижевност
Где је моја улица - приповетке (1958) Утвара - роман (1961) У тами благо - легенде из наших крајева (1974/1985) Инаџије - роман (1988)
Стручна литература
Борба за јединство радничке класе у свету (1948) Коста Аврашевоћ - живот и рад (1951) Крв на лишћу - записи о партизанском ратовању у Шумадији (1955) Цунко - документарна литература (1956) Једна младост у Србији (1961) Буна хроника о народноослободилачком рату у Шумадији (1971) Крагујевачки партизански одред - сећања бораца (1973) Пад и успон Јове Пржикоже (1982)
У тами благо Мирко је данас највише запамћен по збирци народних легенди У тами благо, које је сакупио из свих крајева бивше Југославије. Међу легендама се на пример налазе : како је Тресибаба добила име (лопови су окренули наопачке старицу како би јој украли злато, и док су је тресли да злато испадне, она је преминула), како су Чемерник и Црна Трава добили име (јунаци пошли у бој на Косово, и заспали на ливади опијени од неке халуциногене траве, па нису ни стигли у битку, те за то окривили и проклели крај у ком су се нашли "Ој црна траво, чемерна траво") и многе друге до тада непознате легенде.
Референце
Категорија:Рођени 1918. Категорија:Умрли 1986. Категорија:Српски новинари Категорија:Српски књижевници Категорија:Паланчани (Смедеревска Паланка)