Епитафи Горачићанима, борцима Јаворског рата представљају драгоцена историјска сведочанства о борбама и жртвама Српско-турских ратова вођеним од 1876. до 1878. године.
Сами надгробници могу поделити у две групе групе. Прве представљају кенотафи - „споменици над празним гробом” подизани ратницима сахрањеним на бојиштима или незнано где. У Србији ова пракса започиње са подизањем споменика учесницима Првог и Другог српског устанка, а свој пуни замах добија након Балканских и Првог светског рата, када су кенотафи подизани не само крај путева − такозвани крајпуташи, већ и у црквеним портама и на сеоским гробљима, о чему сведочи натпис:
Ево мој спомен вође али није моје тело вође већ сам га оставијо на положају на бојној линији.
Другу групу представљају надгробници војницима који су преживели ратове 1876−78, а чије је учешће у ратовима у епитафима посебно истицано.
Борци пали у ратовима 1876-1878. Кенотаф Петру Зимоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље) Овде почива раб божи ПЕТАР В. ЗИМОЊА војник I класе народње војске кои поживи 37 г. а умро 9-ог јунија 1876 г. Спомену га Гаврило брат.
Кенотаф Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште) Оваи знак показуе: краброг: Србина ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА воиника: II класе : коие на Пазару : 24-г иуна: у 1876 : г. бранећисе : од : турака погинуо : Бог даму душу прости. Оваи : билег : удариму : ружица : супруга : радомир едини син его у 1880. г.
Кенотаф Видосаву Стевановићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље) Оваи подпис показуе краброг војника I класе народне воиске ВИДОСАВА СТЕВАНОВИЋА од 20 г. који погибео 27-г иуниа у 1876. го[дини] код Новог Пазара са Турцима борећи се а спомену га г. Димитрије брат его нежалећи труда.
Кенотаф Милети Трашевићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље) Погледајте србски роде и реците Бог да прости МИЛЕТУ ТРАШЕВИЋА из Горачића војника II класе народне војске драгачевског батаљона 3 чете кои часно и поштено поживи 39 год. а на Тисовици 12 августа 1876 год. за отечество и слободу храбро борећи се од Турака погибе (...)
Кенотаф Глишу Главоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњићи) [Оваи билег] показуе краброг Србина ГЛИША ГЛАВОЊУ из Горачића бившег воиника II класе драгачевског батаљона [III чете] кои поживи 40 год. а на Јавору 16 августа 1876 г. за отечество (... ) бранећи [се] од Турака погибе. Бог да му душу прости. Оваи му знак подиже његов син Петроније.
Кенотаф Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичића гробље) Ој војници и путници погледајте с пута роде и читајте подпис овде што ћеш стати и читати не пожали труда свога но споменте брата свога и реците бог да прости брат МИЛАНА РУЖИЧИЋА житеља горачког и војника II класе народне војске Трнавског баталијона поживи 40 г. а 18-ог августа у 1876 г. погибе на Пазару бранећи себе и славу отечества од турске силе (...)
Кенотаф Ники Јоровићу (†1978) (Горачићи – Јаковљевића гробље) Бог да (...) душу прости НИКУ ЈОРОВИЋА ко[ји] је у своје старости 50 г. учествовао у турском рату а погибе 14 авг[уста] у 1876 г. на Јавору.
Кенотаф Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевића гробље) Овај знак показуе краброг Србина ЈАНКА ДАВИДОВИЋА из Горачића ковача и воиника II класе Народне војске кои поживи 40. а погибе на Погледи 27-ог августа 1876 го[дине]. Бог да му душу прости. Оваи билег споменуше му Аксентије и Миливоје синови.
Кенотаф Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште) Оваи знак показује ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА из Горачића војника I класе народње војске, трнавског баталиона кои поживи 28 год. а на Шиљеговцу 6 октомбра 1876 г. за отечество бранећисе од турака погибе Бог да му душу прости. (...)
Кенотаф Василију Јањићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље) О мили србски роде не пожали труда свога што ћеш стати и читати оваи тужни биљег кои показуе тијело ВАСИЛИЈА Д. ЈАЊИЋА из Горачића бив[ши] воиник I класе драгачевског батаљона кои е у (...) години живота погинуо 1876. године. Овај спомен подигоше му синови његови Ранисав Велисав и супруга Љубица. а писа Глишо Дмитрић из Котраже.
Надгробни споменик Миливоју Поповићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље) МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ Горачићи пож. 35 г. погибе на Јавору турског рата 1876 г. (...) Бог да му душу прости. (...)
Надгробни споменик Вићентију Стевановићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)
Обде почива: раб + божи: ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ водник I : класе народне : воиске: коие верно: и усрдно 4 : године книјаза и отечество: служио: поживи 31: г. умре: 5: дец. у 1877: г. Оваи знак + подигоше му сретан иован и коста поштована браћа и милое едини син: Его у 1878.
Кенотаф Петронију Радосавчевићу (†1877) (Горачићи – Черговиште) Оваи знак показуе ПЕТРОНИЈА РАДОСАВЧЕВИЋА из Горачића воиника I класе народне војске кои поживи 26 г. кои е на Куршумлији 26 де[цембра] у 1877 г. борећисе против Турака погинуо. Бог да му душу прости. (...)
Кенотаф Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље) Овај биљег показуе тијело МАТИЈА ЗИМОЊА из Горачића бивш. војник II класе Драгачевског баталиона кои е у 38-ој год. живота свог храбро борећи се у рату против Турака за славу и слободу народа српскога погинуо у битци на Соколовици јануара 1878. год. (...)
Кенотаф Миладину Васиљевићу (†1878) (Горачићи – Петковића гробље) Приђите ближе моја драга браћо прочитајте спомен мој мили отац и мати ево мој спомен вође али није моје тело вође већ сам га оставијо на положају на бојној линији борећи се са Турцима душманима нашим кои су и данас а ја борећи се за веру и нашу слободу мој сам живот и тело оставијо нође МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ у 19 година свог живота жртвовак [се] за веру и краља 1 јануара 1878 године. Бог да му душу прости. (...)
Кенотаф Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље) О мили србски роде не пожали труда свога што ћеш стати и читати оваи тужни биљег кои показуе тјело поч. ЈОВАНА ГЛАВОЊУ из Горачића бивши воиник и десет[ник] I класе Трнавског баталиона кои у 37 год. живота свога крабро борећи се против Турака за славу и слободу народа србског под владом књаза Милана М. Обреновића погинуо у битци на Самокову 25 децембра 1878. г. Бог да му душу прости. Писо Глишо Дмитрић из Котраже.
Борци преживели ратове 1876-1878. Надгробни споменик Гаврилу Зимоњи (†1882) (Горачићи – Зимоњића гробље) Овде : почива : раб божи ГАВРИЛО ЗИМОЊА : жител горачки бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 г. кои часно поживи 55 г. а умро је 6 октомбра 1882 г. Бог да му душу прости. (...)
Надгробни споменик Миљку Петровићу (†1890) (Горачићи – Седларевића гробље) Овде тико почива раб божи МИЉКО ПЕТРОВИЋ житељ горачки бивши војник у два рата који часно поживи 46 год. а престави се 15 јануара 1890 г. Бог да му душу прости. (...)
Надгробни споменик Савку Ружићићу (†1892) (Горачићи – Ружичића гробље) У овом мрачном гробу почивају земни остатци блаженоупокоени САВКО РУЖИЧИЋ из Горачића бивши војник у српско турском рату који поживи чесно 60 год. а престави се 18 новембра 1892 год. Бог да му душу прости. Овај му знак подигоше његови благодарни синови Радосав и Живко своме оцу за знак гроба док је српског рода.
Надгробни споменик Илији Поповићу (†1897) (Горачићи – Сјеничића гробље) У овом мрачном гробу почивају земни остатци дична Срба ИЛИЈЕ ПОПОВИЋА поштовани грађанин и бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 год. из овог села Горачића поживе 55 год. а престави се 3 априла 1897 год. Бог да му душу прости. (...)
Надгробни споменик Јанићију Јелићу (†1903) (Горачићи – Петковића гробље) Ево гроба неизбежна двора ђе с одмара тело од умора дична Срба ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА поштованог грађанина из Горачића бивши војник у српско-турском рату 1876 и 7 и 8 године. Поживи 58 год. а престави се 1 новембра 1903 год. Бог да му душу прости. Овај му спомен подиже његова супруга Цмиљана и син Радоица.
Надгробни споменик Стевану Седларевићу (†1907) (Горачићи – Седларевића гробље) Ево гроба неизбежна двора ђе се одмара тело од умора дична Срба СТЕВАНА СЕДЛАРЕВИЋА поштованог грађанина овог села Горачића бивши војник у српском и турском рату 1876 и 7 и 8 год. кои часно поживи 57 год. а умро 1 маја 1907 год. Бог да му душу прости (...)
Надгробни споменик Кости Стевановићу (†1908) (Горачићи – Черговиште) Овде почивају земљни остатци КОСТЕ СТЕВАНОВИЋА из Горачића старог ратоборца кои часно поживи 67 год. а престави се 13 јуна 1908 год. Бог да му душу прости. Овај му спомен подигоше његов поштовани син : Милан и унуци Миљко и Милинко.
Надгробни споменик Саву Кнежевићу (†1909) (Горачићи – Кнежевића гробље) У овом мрачном гробу почивају земни остатци САВЕ КНЕЖЕВИЋА поштованог грађанина овог села Горачића бивши војник сталног кадра у време рата турског борац 1877 и 8 год. кои часно поживи 59 год. а престави се 26 септембра 1909 год. Бог да му душу прости. Овај спомен подиже његова верна супруга Љубица син Павле и кћер Пауна.
Надгробни споменик Алекси Стевановићу (†1909) (Горачићи – Черговиште) Приђи ближе ој Србине мили роде умољено постој мало овде и реците Бог да прости дична Србина АЛЕКСУ СТЕВАНОВИЋА поштованог грађанина и житеља овог села Грачића бивши војник у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год. кои часно поживи 65 год. а престави се у вечност 16 децембра 1909 године. Овај му надгробни споменик подиже његов благодарни син Симеун Стевановић.
Надгробни споменик Вућићу Стевановићу (†1912) (Горачићи – Породично имање) У овом мрачном гробу : почивају земни остатци дична срба ВУЧИЋА СТЕВАНОВИЋА поштованог грађанина овог села Горачића бившег ратоборца у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год. кои часно поживи 85 год. а престави се у вечност 12 јануара 1912 год: Бог да му душу прости. (...)
Надгробни споменик Чедомиру Кнежевићу (†1912) (Горачићи – ... гробље) У овом мрачном гробу почивају кости ЧЕДОМИРА КНЕЖЕВИЋА житеља овог села Горачића који поживи часно 59 год. А престави се 8-12-1912 год. Ратовао је 1876 и 7 и 8 год. Старешина водник Трнавског батаљона I класе и одликоват у рату. Овај знак подигоше му његови синови Богић и Милан Кнежевићи.
Надгробни споменик Чедомиру Станковићу (†1915) (Горачићи – Ружичића гробље) СТАНКОВИЋ ЧЕДОМИР 1843-1915 бивши кмет и учесник у турским ратовима.
Надгробни споменик Милану Раковићу (†1916) (Горачићи – Раковића гробље) Овде је сарањен МИЛАН РАКОВИЋ из Горачића поживи 75 г. у време свог живота бијо је првак кметовао је више пута и као ратник одликоват је ратном медаљом 1878 г. за врлине своје одликоват је краљевским орденом Таковског крста 5 реда 1893 г. Умро је 11 септембра 1916 г. Споменик подиже син Веселин Раковић и остала родбина.
Надгробни споменик Радивоју Васиљевићу (†1923) (Горачићи – Петковића гробље) Ево Гроба неизбежна двора ђе се одмара тело од умора дична Срба РАДИВОЈА ВАСИЉЕВИЋА поштованог грађанина овог села Горачића кои часно поживи 77 год. а престави се у вечност 3 фебруара 1923 год. кои ратова са Турцима 1876 и 7 и 8 год. Бог да му душу прости. (...)
Надгробни споменик Панти Главоњи (†1923) (Горачићи – Зимоњића гробље) Приђи ближе српски роде те прочитај овај тужни спомен овде дична Срба ПАНТА ГЛАВОЊИЋА поштованог грађанина овог села Горачића кои часно поживи 70 год. а престави сеу вечност 4 септембра 1923 год. и бивши војник Трнавског баталиона кои ратова са Турцима 1876 и 7 и 8 год. (...)
Надгробни споменик Милораду Царевићу (†1923) (Горачићи – Сјеничића гробље) Пред овим спомеником лежи и одмара се МИЛОРАД МИШО ЦАРЕВИЋ из Горачића који поживи 69 год. а престави се у вечност 21 новембра 1923 год. у турском рату 1876 г ратово рањен и одликован за храброст. Године 1885 ратово са Бугарима. У општини је био члан суда у истој уважавао прву реч био је вредан и поштован домаћин. Спомен подигоше синови Микаило Тикомир Јовица Миленко и унуци Радомир и Момчило.