Гуанг-ву Ди или цар Гуанг-ву (; 15. јануар 5. п. н. е. Сјангјанг — 29. март 57., Луојанг) био је први цар Кине из династије Источни Хан (25—57).
Рођен је као далеки рођак владајуће династије Хан, коју је ускоро потом свргнуо Ванг Манг оснивајући своју династију Син. У почетку великодостојник на царевом двору, Гуанг-ву се прикључио побунама против Ванг Манга, које су се после његовог убиства претвориле у грађански рат. Изашавши као победник из рата, Гуанг-ву је обновио власт династије Хан. Услед претходних побуна престоница Чанган била је уништена, па је изабрао за престоницу Луојанг, град на истоку, у провинцији Хенан. Због тога се династија Хан од тог тренутка назива и Источни Хан (). Гуанг-ву је повратио све територије царства, и попут његових претходника, наставио да подржава конфучијанско учење и реформише земљу. Затим је и проширио државу, освојивши и учврстивши се у деловима источне и средње Азије.
Имена
Име по рођењу цара Гуанг-ву било је Лију Сју (). Сходно кинеској традицији, за њега се користе постхумно име и храмовно име, док је сам владар користио владарска имена. Цару Гуанг-вуу додељено је храмовно име Ши-цу (), давано владарима који су успешно наставили дела својих предака и унапредили државу. Постхумно име му је управо било цар Гуанг-ву, у дословном значењу настављач и војнички. По овом имену се у историји и наводи. Током своје владавине цар Гуанг-ву је користио два владарских имена, тј. имена ере, Ђијен-ву (; 25—56) и Ђијен-ву-џунг-јуан (; 56—57).
Порекло и младост Лију Сју је рођен 15. јануара 5. п. н. е. на простору данашњег Сјангјанга као син Лију Ћина и Фан Сјандоу. Лију Ћин је био наврунук цара Ђинга из династије Хан (владао 157—141. п. н. е.), далеки рођак тадашњег цара Аија. Фан Сјандоу је била изданак породице Фан, која је према Хоу Хан шуу:
Још док је Лију Сју био јако млад, сву власт у Кини је приграбио Ванг Манг, прво као регент, а од 8. н. е. као цар, оснивајући династију Син. Стварање нове династије није довело ни у каквав неповољни положај чланове, сада већ бившег, царског клана. Тако да је Лију Сју постао великодостојник у служби Ванг Манга.
Члан Љулина мини|лево|300п|Мапа побуна за време Син династије. Плавом бојом обележена је територија Љулина и напредовање њихове војске. Црвеном бојом територија Чимеија и напредовање њихове војске. Љубичастом бојом обележене су области захваћене другим сељачким устанцима. Ванг Манг је национализовао сву земљу у држави и поделио је сељацима, цене утврдио на разумном нивоу и преузео производњу и расподелу различитих сировина, између осталих гвожђа и соли. Његове идеје постале су непопуларне међу припадницима виших класа, па је формиран савез феудалаца — Љулин. Опрезан и мудар, Лију Сју се прикључио савезу тек када је серија сељачких побуна захватила Кину. Са њим се придружио и његов брат Лију Јан, који се истакао као генерал наносећи низ пораза царској војсци.
Остале побуњеничке вође биле су љубоморне на популарност Лију Јана, који се наметнуо за једног од главних кандидата за новог цара обновљене династије Хан. Стога су дале предност његовом рођаку Лију Сјуану, који се почетком 23. године прогласио за цара по имену Генгши, кога је Лију Јан невољно признао. Почетком лета 23. године дошло је до одлучујуће битке код Кунјанга, где се Лију Сјуова војска Љулина сударила са војском династије Син. Погибија генерала изазвала је потпуно растројство у Ванг Манговој царској војсци и, упркос њеној огромној бројчаној надмоћи, њено повлачење. Како су сељачке побуне исрцпеле ресурсе династије Син, пут према престоници био је отворен. Људи су почели масовно да се прикључују снагама Љулина. Затим је 4. октобра у самој престоници Чангану букнуо устанак, у коме је два дана касније страдао и Ванг Манг.
Уследио је грађански рат. Генгши се није показао као довољно способан владар. Његово параноично погубљење Лију Јана само је изазвало раздор у његовим редовима. Затим није успео да нађе заједнички језик са Црвеним обрвама (Чимеи), савезом побуњених сељака, које су 24. године за цара истакле малолетног Лију Пенција, који је као такав био само марионета у њиховим рукама. Наредне године, уследиле су побуне у самим редовима Љулина, у којима је учествовао и Лију Сју. Црвене обрве су затим поразиле и заробиле Генгшија, а потом га задавиле. За новог цара од стране Љулина био је проглашен Лију Сју.
Обнова династије Хан мини|десно|300п|Мапа династије Западни Хан 2. год. н. е. Тамно плавом бојом обележене су територије под директном влашћу династије Хан, а светло плавом протекторат Западних области. Династија Источни Хан је по уједињењу заузимала исту територију. Престоница Чанган био је уништен, тако да је Гуанг-ву изабрао за своју престоницу Луојанг, град на истоку, у данашњој провинцији Хенан. Династија Хан коју је обновио се због тога назива и Источни Хан (). Дошавши на власт, цар Гуанг-ву се нашао као владар само једног дела територије дотадашње династије Син, која се била распала на велики број међусобно сукобљених државица. Од њих су му највећи ривал биле Црвене обрве. Међутим, њихова неспособност да управљају територијама под својом контролом окренула је народ против њих, што их је натерало да се повуку и покушају вратити у своју постојбину на територији Шандунга и северног Ђангсуа. Гуанг-ву им је блокирао пут назад, што је 27. године узроковало њихову предају. Победник, цар Гуанг-ву, поштедео је живот њиховом доташњем цару-марионети Лију Пенцију, који је у том тренутку имао само 17 година и више пута пре тога покушавао да абдицира.
Гуанг-ву је затим развио живу војну и дипломатску активност са циљем да поново уједини Кину. Одневши победу над државом Когурјо, до 30. године обновио је посрнулу кинеску власт у Кореји. Године 36. падом Ченгдуа, под влашћу Источног Хана била је уједињена читава територија којом је претходно управљала династија Западни Хан и Син. За разлику од већине оснивача династије, цар Гуанг-ву није дао погубити војсковође или службенике заслужне за његов долазак на власт.
Спољна политика Пошто је ујединио под својом влашћу све територије које је држала династија Западни Хан, цар Гуанг-ву је кренуо у проширење територија царства. Проширио је царство на југозапад, учврстивши своју власт у источној Азији. Војни походи цара Гуанг-вуа вођени су од стране способних команданата, али цар није имао на располагању добре стратеге. Уместо тога је сам водио ратне операције и то са свог двора, показујући изврсну способност да предвиђа потезе противника и ток догађаја. Затим су краљ Шаншана и други краљеви Западних области послали писмо цару, којим су тражили да им пошаље генерала-заштитника у Западне области. Одговоривши потврдно на њихов захтев, Гуанг-ву је учврстио власт Источног Хана и у средњој Азији. мини|лево|Отисак печата који је Гуанг-ву послао краљу државе Вану, познате још као На или Накоку. Односи са Јапаном За време цара Гуанг-вуа додатно су унапређени односи Кине и Јапана, који су били успостављени за време Западног Хана. По свој прилици, већ с почетком Гуанг-вуове владавине, могло се директно путовати од Шандунга преко мореуза Цушима до залива Хаката. Сангуо џи описује овај пут на следећи начин:
Године 57. нове ере краљ државе Вану, која се налазила јужно од државе Ва, послао је емисаре на двор Источног Хана с даровима из његове земље. Цар Гуанг-ву узвратио је слањем царских инсигнија, печата и кићанки. Године 1784. јапански сељаци су на Шиканошими случајно пронашли четвртасти метални печат из династије Хан. На печату је писао „Краљ Вануа, од Хана”, па је можда управо онај печат који је послао цар Гуанг-ву.
Реформе Гуанг-ву је прихватио као владајућу идеологију многе Ванг Мангове методе, али је на подручју националне привреде водио изразито реалистичку политику. Укинуо је Ванг Мангов новац, одстранивши тако конфузију коју је он стварао, и вратио новац од пет шуа, олакшавајући тако обнову привреде и друштва. Извршио неке промене у локалној власти. Између осталог, уклонио је нека локална административна надлештва, а касније је нека и додао. Хоу Хан шу говори да се цар бавио претежно „чиновничким стварима”. Стари кинески историчари ову појаву називају бирократизација. Фан Је у свом делу Хоу Хан шу каже како је то имало за последицу да су „службеници су били вешти и строги у вршењу власти”. Чиновничка апарат је поново оживео. Секретаријат је био састављен готово искључиво од чиновника, а „на важне положаје у војним заповедништвом и краљевинама постављани су обични службеници”. Због тога историчари говоре да је Гуанг-ву усвојио начин владавине цара Сјуена, и да су „после рестаурације Хана цареви примењивали само законе цара Сјуена”. мини|десно|Пример новчића који су се ковали у време цара Гуанг-вуа. Ова врста новца била је позната као пет шуа. Цар га је вратио у употребу укинувши Ванг Мангов новац. Указ о ропству Године 26. Гуанг-ву је издао царски указ којим се робови ослобађају. До 38. године, он је издао шест царских указа. У ослобођене робове, поред осталих, сврставале су се „жене које су се преудале, деца која су продата”, као и чиновници који су за време Ванг Мангове владавине били заробљени и претворени у робове. У Указу, поред осталог, стоји да ће сви они који прекрше његове одредбе и одбију да ослободе робове буду кажњени у складу са Законом о заробљавању људи. У фебруару, августу и октобру 35. године цар Гуангву је издао три указа који забрањују лоше поступање према робовима. У једном указу стоји:
Други Указ проглашава да ће „свако ко се усуди да врелим гвожђем жигоше своје мушке и женске робове бити осуђен по закону, а да ће жигосане особе бити ослобођене”. У октобру исте године издао је указ којим укида Закон о јавном погубљењу мушких и женских робова који су неког устрелили или ранили.
Укази и политика ослобађања робова и забрана лошег поступања према њима указују на прогресивније и просвећеније схватање вредности и достојанства људског бића. Ово је имало позитивно дејство на стабилизацију друштвеног поретка и развој друштва и привреде.
Конфучијанске расправе Расправе између присталица Гулијангове и Цуоове школе, са једне стране, и Гунгјангове школе, са друге стране, као и сукоби између учењака Старих и Нових класика прожимале су конфучијанско учење и политику и у периоду цара Гуанг-вуа. Унутар заједнице конфучијанских учењака, доминација Гунгјангове школе нарочито у овом преиоду означила је крај расправа о мерама за исправљање грешака из прошлости. Дунг Џунгшуова теорија о васпитању и преображавању људи путем неговања врлине установљена је на конфучијанским учењима из времена пре династије Ћин. Она је пружила нови теоријски темељ за даљи развој конфучијанских студија и политике у наредним династијама и наставила да утиче на читав ток културне интеграције, засноване превасходно на конфучијанској мисли.
Царски универзитет и оспоравање Цуоових коментара мини|лево|Портрет цара Гуанг-вуа из времена династије Минг. Када је обновио Царски универзитет 25. године цар Гуанг-ву укинуо је предавања Старих класика и отпустио Ванг Мангове професоре, а обновио институције Западног Хана. Управитељ Царског секретаријата Хан Син (умро 39. н. е.) поднео је 27. године петицију цару у којој је предложио да се поставе предавачи за Феи Џијеву верзију Класичне књиге промена и Цуоове коментаре. Цар је издао указ којим је прихватио овај предлог и још исте године поставио је професоре да предају Ђинг Фангово тумачење Класичне књиге промена. Указ је покренуо други круг расправе између две групе учењака. Заступник Нових класика, Фан Шенг (на врхунцу од 20. до 60. н. е.) рекао је: