Никола Трајковић (Београд, 17. јул 1896 – Краљево, 6. август 1985) био је српски књижевник, песник и преводилац чији је рад углавном био везан за позориште.
Биографија Рођен је у трговачкој породици на Варош-капији, основну школу и гимназију је завршио у Београду.
Студирао је француски језик у Греноблу. Писао је есеје и чланке о глумцима као што су Сава Тодоровић, Чича Илија Станојевић, Добрица Милутиновић и други. Превео је и препевао неке од најзначајнијих француских песника и писаца Жака Превера, Теофила Готјеа, Андре Бретона, Пола Елијара, Сен-Џон Перса и друге. Његов дечији роман Тројица траже срећу данас је углавном заборављен јер се сматра делом комунистичке дечије књижевности, са доста пропаганде у књизи. У Тонском архиву Радио Београда сачувана су његова сећања из 1981. године. Преминуо је 6. августа 1985. године.
Дела
Ћоса - гротеска у три дела (1926) Нас двојица и она - новела (1927) Опатијска Мадона и друге новеле (1931) За горама гласови - белешеке са пута по Јужној Србији (1934) Потопљени град (1951) Госпођа из велике собе (1955) Најлепша песма (1956) Тројица траже срећу (1957) дечији роман, едиција Кадок Споменар о старом Београду (1977) Међулужја - новеле Три драме (1981)
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Преводиоци из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци