мини|Фотографије настрадалих у Дому културе Алексиначки Рудник након несреће 1989. године
Несрећа у Алексиначким рудницима мрког угља десила се 17. новембра 1989. године и једна је од највећих рударских несрећа у историји СФР Југославије. Од 178 рудара запослених у руднику, погинуло је 90, цела прва смена која се налазила у јами. Из свих крајева Србије и бивше Југославије пристигли су спасиоци и помоћ. Несрећа се догодила приликом паљења транспортних уређаја, у транспортном ходнику на коти −455. Дошло је до пожара, гушења и тровања рудара. Екипе помоћи могле су само да констатују да у јами Морава највероватније нема преживелих.
У почетку је јављено да је погинуло 95 рудара, да би касније број био смањен. Иза погинулих остало је 135 малолетне деце, а већина породица је збринута и добила станове било у новосаграђеним зградама у Алексиначком Руднику, било у граду Алексинцу. Размере трагедије су биле толике да је због погинулих отворено Ново гробље у Алексинцу, јер није било довољно простора да се сахране на старом. Готово да нема породице у насељу Алексиначки Рудник, која није изгубила неког члана породице. У руднику, као и у самом насељу живеле су и радиле чак 33 националне мањине, била је то Југославија у малом. У лето 1991, године рудник је затворен, након 106 година рада. У њихову част, улица на Новом Београду, названа је улицом Алексиначких рудара.
Настрадали рудари су извлачени из рудника пуних 29 дана. Радио-телевизија Србије је снимила неколико репортажа и емисија о рударској несрећи. Догађај се помиње у полубиографском роману Камарат Горана Бојковића, наставника физичког васпитања из Алексинца. У току је рад на документарном филму Прва и последња смена, у режији Милоша Паовића, а у филму учествују Олга Одановић, Срба Радивојевић из групе Ван Гог и Јелисавета Карађорђевић. На фејсбук страници филма објављено је да су Министарство рударства и енергетике Републике Србије и Министарство културе и информисања Републике Србије одбили да помогну у реализацији филма. Филм ради иста продукција која је радила документарни филм Вода — последњи дани пуковника Рајевског, о Николају Рајевском у току српско-турских ратова у околини Алексинца, у ком је насловну улогу глумио Војин Ћетковић.
Списак настрадалих рудара У својој књизи Камарат, Горан Бојковић даје списак настрадалих рудара. Алекса Алексов Драгослав Арсић Бехђет Ајдеми Слађан Аризановић Драгољуб Анђелковић Драгомир Адамовић Бранко Бркић Амет Бајрамовић Томислав Бошковић Фрања Вилчек Љуба Величковић Јадран Голубовић Андреја Грујић Бранко Гогић Светолик Денић Верислав Ђорђевић Санда Ђорђевић Драган Ђокић Мирко Жупанец Слободан Живић Ратомир Живковић Едуард Земљак (Земијан) Јах Зека Ајдим Имери Алија Исмаили Ибрахим Исљами Мирослав Ицић Веско Илић Милован Илић Љупчо Јовчић Суват Јуларџија Мирољуб Јовановић Десимир Китановски Ариф Ковачи Ђорђе Крушчић Мустафа Кожар Топлица Костић Радојица Кнежевић Адем Краснићи Никола Лалић Славољуб Митић Слободан Миљковић Мирослав Младеновић Урош Митровић Драган Манић Хранислав Миловановић Милан Милошевић Андреја Матев Вукоје Марковић Драган Милошевић Живојин Младеновић Велибор Насковић Гзим Незирај Сретен Оташевић Пљурим Пачколи Иван Перић Драган Пејић Дејан Петровић Јачко Перић Воја Ристић Мирољуб Радовановић Витомир Ристић Иван Ребић Миодраг Рашић Градимир Савић Натко Стаменковић Исмет Смаиловић Салија Селимовић Стојадин Стошић Душан Стојилковић Љубомир Стојановић Мирољуб Стаменковић Младен Стојановић Живорад Стаменковић Станко Стојановић Илија Стојановић Милић Савић Душан Стојановић Радомир Стошић Братислав Станојевић Бошко Стаменковић Џема Смаиловић Зоран Трајковић Станоје Тадић Миле Тасић Александар Цветковић Мусли Цатани Симо Цбијетић Мујо Џафић Ука Шаља
Референце
Литература
Категорија:Историја Алексинца Алексиначки рудници 1989. Алексиначки рудници 1989. Категорија:Србија у 1989. Категорија:Социјалистичка Република Србија