мини|350 п|десно|Хелидром
Хелидром је посебна категорија аеродрома намењена за безбедно базирање, вожење, полетање и слетање хеликоптера. Један хелидром мора да има све елементе као и аеродром с том разликом што поред полетно-слетне стазе, посебно има и одређен број слетишта.
Према Конвенцији за међународни цивилну авијацију ICAO, (Анекс 14 - део II – Хелидроми, Чикашке конвенције)Чикашка конвенција, Приступљено 29. 4. 2013.Званични сајт - ICAO, Приступљено 29. 4. 2013. хелидроми се деле на; хелидроме за јавни ваздушни саобраћај (разврставају се у 3 категорије А, Б. Ц), хелидроме за обучавање летачког особља хелидроме за потребе појединих структура управа и организација (хелидроми за властите потребе).
Маневарске површине хелидрома Начелно један хелидром поседује следећу инфраструктуру; полетно-слетну стазу (ПСС), слетишта или простор, познат као хелипад, објекте, уређаје и опрему за руковођење летењем, места и објекте за специјалне потребе. Полетно-слетна стаза
Полетно-слетна стаза на хелидрому има сва обележја као на осталим аеродромима. Полетно-слетну стазу хеликоптери користе за полетање са залетом и слетање са протрчавањем. Слетишта Слетишта су одређене површине на земљи димензије два пречника главног ротора хеликоптера. У централном делу слетишта уређена је платформа величине -{10х15}- метара на коју хеликоптер пристаје. Удаљеност између два суседна слетишта мора бити најмање 50 метара. Нагиб земљишта на слетиштима не сме бити већи од 5°, а подлога слетишта мора бити чврста, без препрека у околини, а растиње мора бити ниже од висине репног ротора.
У грађевинском погледу слетишта се деле на; слетишта са вештачком подлогом, од бетона, асфалта, челика, слетишта са природном подлогом; травнате, земљане или водене површине, угажени снег, слетишта на пловним објектима (бродови, носачи авиона, платформе).
Слетишта су намењена за вертикално полетање и слетање хеликоптера, увежбавање лебдења са ношењем и без ношења спољњег терета и паркирање. Полетање са слетишта може бити вертикално (обухвата краће лебдење изнад земље са преласком у прогресивни лет) или са залетом (код преоптерећеног хеликоптера или у циљу обуке), а условљено је величином летелишта, препрекама око њега, атмосферским услова и укупном тежином хеликоптера.
На сваком аеродрому, без обзира на категорију, где базирају и друге врсте ваздухоплова, одређују се слетишта кружног облика која са обавезно означавају ознаком -{Н}- у средини. Слетишта се могу, по истом принципу (са ознаком -{Н}- у средини, уредити и ван аеродрома и хелидрома (у болницама, на пословним зградама, скијалиштима, аутодромима, индустријским и другим пословним објектима...).
Такође слетишта могу бити лоцирана и на пловним објектима разне намене (путнички, теретни и ратни бродови, носачи авиона, платформе за експлоатацију нафте на мору...). У ваздухопловно-техничком погледу ова слетишта имају све карактеристике земаљских, изузев процедуре слетања која је за пилоте нешто специфичнија него на земаљским слетиштима и хелидромима.
Објекти, уређаји и опрема за руковођење летењем
Места и објекти за специјалне потребе.
Други уобичајени делови хелидрома су хангари, простори за гориво, објекти за пријем путника и особља као и други објекти специфичне намене.
Као и аеродроми хелидроми се размештају у близини насеља, с тим да се они, због мањег потребног простора, могу лоцирати и ближе градским насељима. А слетишта се могу лоцирати и у већим градским агломерацијама (градско језгро, комплекси хотела и сл.). Велики и важни објекти, попут великих државних комплекса, великих луксузних хотела или великих регионалних болница, могу имати слетишта и на њиховом крову. Галерија
Види још Аеродром Хеликоптер Ваздухопловство
Референце
Литература
Правило летења оружаних снага, ССНО, Београд, 1979.
Категорија:Аеродроми Категорија:Ваздухопловство