Ефективна доза зрачења јесте количина дозе у систему радиолошке заштите коју је усвојила Међународна комисије за радиолошку заштиту (International Commission on Radiological Protection (ICRP)). То је ткивно пондерисани збир еквивалентних доза у свим одређеним ткивима и органима људског тела и представља стохастички здравствени ризик за цело тело, са вероватноћом индукције рака и генетских ефеката, ниског нивоа јонизујућег зрачења. Ефективна доза зрачења узима у обзир врсту зрачења и природу сваког органа или ткива које се озрачи, и омогућава приказ збира доза органа због различитих нивоа и врста зрачења, како унутрашњег тако и спољашњег, да би се добила укупна израчуната ефективна доза.PRAVILNIK O GRANICAMA IZLAGANJA JONIZUJUĆIM ZRAČENJIMA I MERENJIMA RADI PROCENE NIVOA IZLAGANJA JONIZUJUĆIM ZRAČENJIMA ("Sl. glasnik RS", br. 86/2011 i 50/2018)
СИ јединица за ефективну дозу је сиверт (Sv) што представља 5,5% шансе за развој рака. Ефективна доза је замишљена као мера детерминистичких здравствених ефеката, као што је озбиљност акутног оштећења ткива које ће се сигурно десити, а мери количином апсорбоване дозе.
Историја Концепт ефективне дозе развио је Волфганг Јакоби и објављен је 1975. године, као толико убедљив параметар да га је ИЦРП укључио у своје опште препоруке из 1977. (публикација 26) као „еквивалент ефективне дозе“. Назив „ефикасна доза” заменио је назив „еквивалент ефективне дозе” 1991. године. Од 1977. је централна величина за ограничење дозе у међународном систему радиолошке заштите.
Опште информације Процењује се да човек у просеку годишње прими ефективну дозу од 2,5 mSv од природног зрачења, али су опажена и многоструко већа озрачења неких појединаца у општој популацији. Претпоставља се да је ризик од последица тога озрачења приближно сразмеран дози. Процењује се да природно зрачење у просеку узрокује 12 do 13 случајева тумора на 1.000 становника, што је око 4% од свих малигних обољења.
Дефиниција и израчунавање Ефективна доза зрачења, јесте збир производа еквивалентне дозе у ткиву или органу и одговарајућег ткивног тежинског фактора којим се изражава осетљивост појединих ткива и органа на појаву стохастичких ефеката јонизујућег зрачења.
Она се израчунава из енергије коју зрачење преда организму, подељене са масом организма (тако се добије тзв. апсорбована доза), уз уважавање различитог дејства појединих врста зрачења и различите осетљивости појединих органа и ткива. Јединица за ефективну дозу је сиверт (Sv). Она се подудара се нпр једноликим озрачењем целог организма гама зрацима умерене енергије. Ефективна доза коју човек током једне године добије од зрачења из природних извора неколико је стотина пута мања од 1 Sv, и зато се изражава хиљаду пута мањом јединицом (mSv). Да би се проценила годишња ефективна доза, при њеном израчунавању се мора узети у обзир (а) Конверзиони коефицијент апсорбоване дозе из ваздуха и (б) Унутрашњи фактор попуњености.Casar: Radijacija: doze, posledice, rizici', Elit, Beograd, 1986. god.
Просечне вредности нумеричких параметара варирају у зависности од старости становништва и климе на задатој локацији. UNSCEA за 1993, користи 0,7 Sv→Gy-1 као коефицијент конверзије апсорбоване дозе у ваздуху у ефективну дозу, који се примењује код одраслих особа и 0,8 за унутрашњи фактор, односно као однос дела времена проведеног у затвореном и на отвореном простору који је 0,8 и 0,2.
Компоненте годишње ефективне дозе се одређују на следећи начин:
У затвореном простору: 84 nGy h-1 × 8,760 h × 0.8 × 0.7 Sv Gy-1 = 0.41 mSv
На отвореном простору: 59 nGy h-1 × 8,760 h × 0.2 × 0.7 Sv Gy-1 = 0.07 mSv
У Свету, вредности просечне годишње ефективне доза износе 0,48 mSv, а резултати за поједине земље се крећу углавном у распону од 0,30 до 0,60 mSv. За децу и одојчад, вредности су око 10% и 30% веће, и у директној су сразмери са повећањем вредности коефицијента конверзије апсорбоване дозе у ваздуху у ефективну дозу Exposures from natural radiation sources UNSCEAR 1993 Report [U3] ..
Примена мини|Количине екстерних доза које се користе у заштити од зрачења и дозиметрији Према Међународној комисији за радиолошку заштиту главне употребе ефективне дозе су процена проспективне дозе за планирање и оптимизацију радиолошке заштите и демонстрација усклађености са границама дозе у регулаторне сврхе. Ефективна доза је стога централна количина дозе за регулаторне сврхе.
Међународна комисије за радиолошку заштиту такође каже да је ефективна доза дала значајан допринос радиолошкој заштити јер је омогућила сабирање доза из целог и делимичног излагања тела различитим врстама спољашњег зрачења и од уношења радионуклида.
Употреба за спољну дозу Прорачун ефективне дозе је потребан за делимично или неуједначено зрачење људског тела, јер еквивалентна доза не узима у обзир озрачено ткиво, већ само врсту зрачења. Разна телесна ткива реагују на јонизујуће зрачење на различите начине, па је Међународна комисије за радиолошку заштиту доделио факторе осетљивости одређеним ткивима и органима тако да се ефекат делимичног зрачења може израчунати ако су озрачени региони познати. Поље зрачења које зрачи само део тела носиће мањи ризик него ако би исто поље зрачило цело тело. Да би се ово узело у обзир, израчунавају се и сумирају ефикасне дозе компоненти тела које су озрачене. Ово постаје ефективна доза за цело тело, дозна количина Е. То је "заштитна" дозна количина која се може израчунати, али се не може мерити у пракси.
Ефективна доза ће носити исти ефективни ризик за цело тело без обзира на то где је примењена, и носиће исти ефективни ризик као иста количина еквивалентне дозе која се равномерно примењује на цело тело.
Употреба за унутрашњу дозу Ефективна доза се може израчунати за ангажовану дозу која јеунутрашња доза, односно доза која је резултат удисања, гутања или убризгавања радиоактивних материјала.
Употребљена количина дозе је:
Предвиђена ефективна доза, Е(т) је збир производа еквивалентних доза ангажованог органа или ткива и одговарајућих фактора тежине ткива ВТ, где је т време интеграције у годинама након узимања. Период обавезе је 50 година за одрасле и 70 година за децу.
Ефективна доза према врсти медицинског снимања Ефективна доза према врсти медицинског снимањаPRAVILNIK O PRIMENI IZVORA JONIZUJUĆIH ZRAČENJA U MEDICINI("Sl. glasnik RS", br. 1/2012)Циљни органТип снимањаЕфективна доза код одраслихЕквивалентно време позадинског зрачењаЦТ главеПојединачна серија2 mSv8 месециСа + без радиоконтраста4 mSv16 месециГрудни кошCT грудног коша7 mSv2 годинеCT грудног коша, протокол скрининга рака плућа1.5 mSv6 месециРаиографија грудног коша0.1 mSv10 данаСрцеCT коронарна ангиографија12 mSv4 годинеКоронарни CT 3 mSv1 годинаТрбухCT стомака и карлице10 mSv3 годинеCT абдомена и карлице, протокол ниске дозе3 mSv1 годинаCT абдомена и карлице, са + без радиоконтраста20 mSv7 годинаCT колонографија6 mSv2 годинеИнтравенски пиелограм3 mSv1 годинаГорња гастроинтестиналне серије6 mSv2 годинаДоње гастроинтестиналне серије8 mSv3 годинеКичмаРаиографија кичме1.5 mSv6 месециЦТ кичме6 mSv2 годинеЕкстремитетиX-ray of extremity0.001 mSv3 часаЦТ ангиографија доњих екстремитета0.3 - 1.6 mSv5 недеље - 6 месециХ-снимање у стоматологији0.005 mSv1 данDEXA (густина костију)0.001 mSv3 часаPET-CT комбиновано25 mSv8 годинаМамографија0.4 mSv7 недеља
Референце
Спољашње везе an account of chronological differences between USA and ICRP dosimetry systems
Категорија:Радиологија Категорија:Медицинска физика