Прва сезона британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху премијерно је емитована на каналу BBC TV између 1963. и 1964. године. Сезона је почела 23. новембра 1963. епизодом „Ванземаљско дете”, а завршила се епизодом „Затвореници консијержерија” 12. септембра 1964. године. Серију је осмислио шеф драмског одељења BBC телевизије, Сидни Њуман, како би испунио термин суботом увече и привукао и млађу и старију публику програма емитованих у суседним терминима. Форматирањем серије руководили су Њуман, шеф одељења за серије Доналд Вилсон, сценариста С. Е. Вебер и продуцент Рекс Такер. Продукцију су надгледали прва продуценткиња у историји BBC-ја, Верити Ламберт, и уредник прича Дејвид Витакер, који су били задужени за сценарије и приче.

Сезона представља Вилијама Хартнела као прву инкарнацију Доктора, ванземаљца који путује кроз време и простор у свом ТАРДИС-у, који споља изгледа као британска полицијска телефонска говорница. Представљена је и Керол Ен Форд као Докторова унука Сузан Форман, која му је сапутница заједно са својим наставницима из школе, Ијаном Честерсоном и Барбаром Рајт, које глуме Вилијам Расел и Џеклин Хил. Током сезоне, Доктор и његови сапутници путују кроз историју и у будућност. Историјске приче су имале за циљ да образују гледаоце о значајним историјским догађајима, као што су цивилизација Астека и Француска револуција; епизоде које се одвијају у будућности ​​су имале суптилнији образовни приступ, као што је тема пацифизма у причи са Далецима.

Првих осам серијала написало је шест сценариста: Витакер, Ентони Коберн, Тери Нејшн, Џон Лукароти, Питер Р. Њуман и Денис Спунер. Вебер је такође био косценариста прве епизоде серије. Серија је развијана са три врсте прича на уму: приче из прошлости, приче о будућој технологији и приче о алтернативној садашњости. Коберн, Лукароти и Спунер писали су историјске епизоде, Нејшн и Њуман су писали футуристичке приче, а Витакер је написао један „филер” серијал који се у потпуности одвија у ТАРДИС-у. Серијале су углавном режирали млађи редитељи, као што су Ворис Хусеин, Џон Гори, Џон Крокет, Хенрик Хирш, Ричард Мартин, Кристофер Бери и Френк Кокс; изузетак је искусни редитељ Мервин Пинфилд који је режирао прве четири епизоде серијала Сензорити. Снимање је почело у септембру 1963. и трајало је око девет месеци, а недељна снимања су се одвијала углавном у студију Lime Grove или у Телевизијском центру BBC-ја.

Прву епизоду, која је емитована у сенци атентата на Џона Кенедија дан раније, погледало је 4,4 милиона гледалаца. Епизода је поново емитована наредне недеље, а серија је стекла популарност код публике, посебно увођењем Далека у другом серијалу, који је достигао врхунац са 10,4 милиона гледалаца. Сезона је добила углавном позитивне критике, уз похвале за сценарио и глуму. Међутим, многи ретроспективни рецензенти су приметили да Сузан није много развијена као лик и да је углавном била приказана као девојка у невољи, што је често критиковала и сама Фордова. BBC је избрисао неколико епизода између 1967. и 1972. године, а преживеле су само 33 од укупно 42 епизоде. Свих седам епизода серијала Марко Поло и две епизоде ​серијала Владавина терора и даље су изгубљене. Преостали серијали добили су бројна VHS и DVD издања, као и романе повезане са серијом.

Улоге

Вилијам Хартнел као Први Доктор Керол Ен Форд као Сузан Форман Вилијам Расел као Ијан Честертон Џеклин Хил као Барбара Рајт

Епизоде

Изгубљена епизода.

Продукција Концепција У марту 1963. године, директор програма BBC телевизије Доналд Бејверсток обавестио је шефа драмског програма Сиднија Њумана да постоји празнина у суботњем вечерњем термину између спортске емисије Grandstand и музичке емисије Juke Box Jury. Бејверсток је сматрао да би нова емисија требало да се допадне трима публикамa: деци која су дотад била навикнута на тај термин, тинејџерима који гледају Juke Box Jury, и одраслим љубитељима спорта који прате Grandstand. Њуман је одлучио да ту празнину треба попунити научнофантастичним програмом. Шеф серијског програма Доналд Вилсон и сценариста С. Е. Вебер одиграли су важну улогу у формирању концепта емисије, и заједно са Њуманом написали први документ у коме је дефинисана форма серије; потоњи је осмислио идеју времеплова који је већи изнутра него споља, као и централни лик тајанственог „Доктора” и наслов серије Доктор Ху. Продукција је покренута неколико месеци касније и поверена је продуценткињи Верити Ламберт и уреднику прича Дејвиду Витакеру, након што је пројекат кратко био под надзором привременог „старатељског” продуцента Рекса Такера.

Кастинг и ликови Вилијам Хартнел је тумачио прву инкарнацију Доктора (који је потписан као „Др Ху”) у овој сезони. Улога је првобитно била понуђена Хјуу Дејвиду, Леслију Френчу, Сирилу Кјузаку, Алану Вебу и Џефрију Бејлдону. Дејвид, Кјузак и Веб су одбили улогу јер нису били вољни да раде на серији, док је Бејлдон желео да избегне још једну улогу „старца”. Ламбертова и редитељ Ворис Хусеин позвали су Хартнела да игра улогу; он је, након неколико разговора, прихватио понуду, видећи у њој прилику да своју каријеру усмери у новом правцу. Хартнел је одувек желео да игра старијег лика, али у томе није имао много прилике, пошто је због улога у филму Наставите, наредниче (1958) и серији Војна игра (1957–1961) остао упамћен као „жестоки” глумац. Иако је у раним епизодама приказан као мрзовољан и антагонистички, Доктор се зближио са својим сапутницима како је серија напредовала.

Докторову унуку Сузан Форман тумачила је Керол Ен Форд, 23-годишњакиња која је често добијала улоге млађих девојака. Ламбертова је првобитно преговарала са глумицом Џеклин Лењом ​​око ове улоге, а на аудицији су се појавиле и бројне друге глумице, међу којима су биле Криста Бергман, Ен Касталдини, Морин Кромби, Хедер Флеминг, Камила Хејс, Вејвени Ли, Ана Палк и Анека Вилс. Фордова је касније изразила незадовољство због начина на који се лик Сузан развијао у серији – иако је у првобитној замисли била приказана као чудно, ванземаљско биће, она је често била сведена на улогу беспомоћне девојке која запада у панику и реагује претерано на мање опасности. Сузанине професоре Ијана Честертона и Барбару Рајт играли су Вилијам Расел и Џеклин Хил. Расел је био једини глумац кога је Ламбертова разматрала за улогу Честертона. Иако су Сали Хоум, Филида Ло и Пенелопи Ли разматране за Барбару, Ламбертова је за ту улогу изабрала Хилову, своју пријатељицу.

Писање За серију су била замишљена три основна типа прича: историјске из прошлости, технолошке из будућности и алтернативне из садашњости. Историјске приче требало је да едукују гледаоце о значајним догађајима из прошлости, као што су цивилизација Астека и Француска револуција, док су епизоде смештене у будућност имале суптилнији образовни приступ, попут тематике пацифизма у серијалу Далеци.

Првобитно је било планирано да серија почне серијалом под називом Дивови, који је написао Вебер, али је та идеја напуштена до јуна 1963. године јер су технички захтеви приче − у којој су главни ликови требало да буду драстично умањени − били изнад тадашњих продукционих могућности, а и сама прича се није сматрала довољно упечатљивом за почетак серије. Због недостатка спремних сценарија за снимање, други серијал сценаристе Ентонија Коберна, који у том тренутку није имао наслов, премештен је на прво место у распореду. Ова промена захтевала је преправљање уводне епизоде Коберновог сценарија како би се у њу укључили неки уводни елементи из Веберовог сценарија за Дивове. Коберн је такође дао неколико кључних оригиналних доприноса уводној епизоди − најзначајнији је био предлог да Докторов времеплов изгледа као полицијска телефонска говорница, на који је дошао након што је такву говорницу угледао у близини своје канцеларије.

Други серијал од почетка је био замишљен као прича из будућности, пошто је први имао историјску поставку. Сценариста комедија Тери Нејшн написао је скицу за причу од 26 страна под насловом Преживели, инспирисан претњом расног истребљења од стране нациста и страхом од напредног ратовања, као и делима Х. Џ. Велса, посебно романом Времеплов (1895). Њуман и Вилсон су били незадовољни серијалом пошто су желели да избегну приказивање „чудовишта са очима буба”, али су били принуђени да га прихвате јер ниједан други сценарио није био спреман. Због изненадних других обавеза, Нејшн је сценарије написао веома брзо, једну епизоду дневно. Нејшн је такође написао пети серијал сезоне, Кључеви Маринуса, као замену за проблематични сценарио Доктор Ху и скривена планета Малколма Халка, који је захтевао бројне преправке. Нејшн и Витакер су одлучили да серијал буде састављен од низа „мини авантура”, од којих би свака имала другачије окружење и глумце; Нејшна је фасцинирала идеја да посада ТАРДИС-а трага за деловима загонетке. Нејшн је такође требало да напише осми серијал сезоне, Доктор Ху и црвена тврђава, причу од седам делова смештену у време Индијског устанка 1857. године, али су га друге обавезе спречиле у томе.

Њуман је предложио сценаристу Џона Лукаротија продукцијској екипи током ране фазе развоја серије. Лукароти, који је недавно радио на радио-серијалу од 18 делова, Три путовања Марка Пола (1955), написао је серијал од седам делова о италијанском трговцу и истраживачу Марку Полу под насловом Доктор Ху и путовање у Катај. Касније познат као Марко Поло, овај серијал је померен са свог места у предвиђеном распореду како би се направило место за серијал Ивица уништења. Лукароти је затим добио понуду да напише серијал Астеци, док је Марко Поло још био у продукцији. Пошто је живео у Мексику, Лукароти је био очаран цивилизацијом Астека и њиховом опседнутошћу људским жртвовањем. Осми серијал, Владавина терора, такође је историјска прича, иако је сценариста Денис Спунер у почетку желео да напише научнофантастичну причу. Витакер је понудио Спунеру четири могуће историјске теме, а он је на крају изабрао Француску револуцију.

Трећи серијал, Ивица уништења, написан је као „филер” у случају да серија не буде продужена након првих 13 епизода. Пошто није било буџета ни ресурса, Витакер је искористио прилику да развије идеју из раних дана серије: причу фокусирану на ликове и унутрашње функционисање ТАРДИС-а. Сценарио је написао за два дана, инспирисан причама о духовима и уклетим кућама. Питер Р. Њуман је написао шести серијал, Сензорити, инспирисан филмовима из 1950-их смештеним током Другог светског рата, који истражују тему војника који настављају да се боре и након завршетка рата.

Снимање Снимање пилот епизоде „Ванземаљско дете” првобитно је било планирано за 5. јул, али је одложено за 19. јул. Након тога, продукција је додатно померена за још две недеље како би се припремили сценарији. Снимање пилот епизоде је коначно заказано за 27. септембар, док је редовно снимање започело 18. октобра. Такер био је првобитно изабран да режира серијал, али, пошто је постао недоступан након измене распореда, задатак је поверен Хусеину. Неки од унапред снимљених уметака за серијал, снимљених у студију Ealing током септембра и октобра 1963, режирао је Хусеинов асистент у продукцији, Даглас Камфилд. Прва верзија уводне епизоде снимљена је у студију Lime Grove увече 27. септембра 1963, након недељу дана проба. Међутим, снимање је било ометено бројним техничким проблемима, између осталог, врата која воде у ТАРДИС-ову контролну собу нису се правилно затварала. Након што је прегледао снимак, Њуман наредио је да се епизода поново сними. У периоду између два снимања извршене су измене у костимима, специјалним ефектима, глумачким наступима и самом сценарију. Друга верзија уводне епизоде снимљена је 18. октобра, а наредне три епизоде снимане су недељно − 25. октобра, 1. новембра и 8. новембра.