Зангезурски коридор, познат и као Сјунишки коридор или Мегрински коридор, пројекат је транспортног коридора дужине 40 км који заговара Азербејџан кроз историјско-географску област Зангезур или административну покрајину Сјуник на југу Јерменије, који се сматра могућим средством за обезбјеђивање транспортних веза између западних рејона Азербејџана и његове ексклаве Нахчивана. Овај концепт све више заговарају Азербејџан и Турска од краја Другог нагорнокарабашког рата (2020), док му се Јерменија досљедно противи, тврдећи да „логика коридора” одступа од тространог прекида ватре и представља облик пропаганде.
Разни посматрачи су коментарисали „Зангезурски коридор”, анализирајући политичке импликације употребе овог термина и његове посљедице ако се примјени, карактеришући концепт као пантуркијски агенду.
Предисторија Послије распада Совјетског Савеза и избијања Првог нагорнокарабашког рата, комуникација на овим просторима је престала. Под контролу непризнате Нагорнокарабашке Републике прешли су азербејџански рејони између Нагорнокарабашке Аутономне Области и иранске границе — Кубатлински, Зангелански, Џебрајиљски и трећина Фузулинског рејона. Прекинуте су жељезничке везе у овим рејонима и у Сјунику. Копнена веза Нахчивана са Азербејџаном је прекинута. Становници Азербејџана су у Нахчиван могли стићи само ваздушним путем или преко Ирана. Међутим, на мировним преговорима разговарало се о питањима деблокаде транспортних веза.
Још 1992, узимајући у обзир приједлог који су првобитно саставили Пол Гобл из америчког Стејт департмента, турски предсједник Тургут Озал и министар иностраних послова Хикмет Четин, представљена је тзв. „формула двојног коридора”: Азербејџан би морао да се одрекне планинског дијела Нагорно-Карабах, претежно насељеног Јерменима, а Јерменија би заузврат дала Азербејџану јужни Зангезурски коридор, повезујући тако Нахчиван са остатком Азербејџана. Стране су најближе договору биле 2001. године. Како је подсјетио бивши јерменски предсједник Роберт Кочарјан, Јерменија је била спремна да обезбједи Азербејџану транспортни коридор до Нахчивана кроз Сјуник као одговор на пристанак Бакуа на присаједињење Карабаха Јерменији. Према Кочарјану, ове споразуме није било могуће потписати због противљења азербејџанске Народне скупштине.
Историја мини|лево|Тренутак потписивања тростране изјаве 2020. године.
У јесен 2020. почео је Други нагорнокарабашки рат. Азербејџанска војске је задала главни удар у јужном правцу и, крећући се дуж границе са Ираном, стигла до Сјуника у Јерменији. Шефови држава Азербејџана и Русије и шеф владе Јерменије потписали су 9. новембра 2020. по московском (UTC+3) времену (по азербејџанском и јерменском UTC+4 — 10. новембар) тространу изјаву о прекиду ватре. Према тачки 9 изјаве, утврђено је да „Република Јерменија гарантује безбједност транспортних комуникације између западних рејона Азербејџана и Нахчиванске Аутономне Републике у циљу организовања несметаног кретања грађана, транспортних средстава и терета у оба смјера.” Контролу транспортних комуникација, како се наводи у саопштењу, мораће да спроводи руска Погранична служба Федералне службе безбједности. Споразумом између Азербејџана и Јерменије, како се наводи у изјави, биће обезбјеђена изградња нових транспортних комуникација које повезују Нахчиван са западним рејоним Азербејџана.
Према америчког аналитичару Полу Гоблу, изјава се односи на позив Москве за отварање прекограничних транспортних линија, нарочито у Сјунику у Јерменији — копненог моста између само Азербејџана и Нахчивана. Пољска аналитичарка Наталија Конаржевска такође напомиње да тачка 9 ове изјаве садржи опште одредбе о деблокади свих економских транспортних веза у регији, али само непосредно помиње везу између главног дијела Азербејџана и Нахчивана. Овај коридор, према Конарржевској, пролази кроз Сјуник у Јерменији, која ће бити дужна да гарантује безбједан и слободан пролаз људи и робе.
Шефови држава Азербејџана и Русије и шеф владе Јерменије потписали су 11. јануара 2021. изјаву у којој се наводи да је у циљу спровођења тачке 9 Изајеве од 9. новембра 2020. о деблокади свих економских и транспортних веза у регији, приједлог руског предсједника Владимира Путина добија подршку у стварању тростране радне групе под заједничким предсједавањем замјеника премијера Азербејџана, Јерменије и Русије. Радна група је до 1. марта 2021. морала да достави „списак и распоред за спровођење мјера обнове и изградње нових транспортних инфраструктурних објеката неопходних за организацију, реализацију и безбједност међународног транспорта који се обавља преко Азербејџанске Републике и Републике Јерменије, за чију реализацију је потребан прелазак територије Азербејџанске Републике и Републике Јерменије.” Према азербејџанском предсједнику Илхаму Алијеву, ова нова тространа изјава западно „подвлачи црту испод онога што се догодило прошле године.” Како је рекао Алијев, деблокирање транспортних комуникација ће „омогућити Азербејџану да успостави комуникацију са Нахчиванском Аутономном Републиком по први пут у посљедњих 30 година, а Јерменија ће, преко територије Азербејџана, добити жељезнички приступ Русији и Ирану. Поред тога, биће омогућен приступ турском тржишту и турским и руским жељезничким артеријама.”
мини|десно|Постављање темеља за жељезничку пругу Хорадиз—Агбенд 14. фебруара 2021. године.
У фебруару 2021. почела је изградња жељезничке групе Хорадиз—Агбенд у азербејџанском Фузулинском рејону, на територији која је под контролу Бакуа прешла у јесен 2020. године. Како се наводи на веб-сајту предсједника Азербејџана, 100 км дуга магистрала створиће непосредну жељезничку везу између главног дијела Азербејџана и Нахчивана.
Поводом овог коридора, Алијев је дао изјаве о својој намјери да повезе азербејџанску ексклаву — Нахчиван (која се граничи са Турском) — са главном дијелом територије Азербејџана.
Илхам Алијев је 20. априла 2021. изјавио:
Према секретару за штампу Министарства спољних послова Азербејџана Лејле Абдулајеве у интервјуу 20. априла, предсједник Азербејџана је говорио о могућем реваншизму против Азербејџана у Јерменији и могућим пријетњама територијалном интегритету Азербејџана, додајући да је то „питање националне одбране, питање националне безбједности”.
Крајем априла, Алијев је обишао рушевине жељезничке станице у селу Минџиван, и изјавио да ће та пруга бити обновљена, као и станица, а затим да ће се протезати Зангезурским коридором до Нахчивана.
У мају 2021. отворена је жељезничка станица у Ордубаду у Нахчивану, граду уз саму границу са Јерменијом. Одржана је и свечаност отварања аутопута Џулфа—Ордубад, који се налази на граници са Јерменијом. Према Алијеву, ови путеви ће на крају повезати Нахчиван са главном територијом Азербејџана. Превиђена је и изградња пута дужине 15—16 км од Ордубада до границе са Јерменијом. Према Алијеву, на састанцима тростране радне групе на нову замјеника предсједника влада Азербејџана, Јерменија и Русије, предузети су „веома озбиљни кораци” на изградњи Зангезурског коридора. Замјеник предсједника влада Јерменије Мхер Григорјан изјавио је да Азербејџан и Јерменија уз посредовање Русије, разговарају о деблокади свих комуникација које су функционисале у совјетско вријеме.
Регија могућег транспортног коридора сматра се стратешки важним рејоном. Илхам Алијев је давао предност рјешавању питања Зангезурског коридора са Русијом, а не са Јерменијом. У интервјуу за Азербејџанску телевизију 10. маја, Алијев је ову одлуку објаснио „јерменске жељезнице припадају Русији”.
Илхам Алијев је 30. маја 2021. на састанку са турским министром транспорта и инфраструктуре Адилом Караисламилоглуом рекао да ће Зангезурски коридор, на којем Азербејџан ради, обезбједити „нову везу између Турске и Азербејџана.” Караисмаилоглу је са своје стане обавијестио да је турска страна завршила пројекте за изградњу жељезничке пруге између Нахчивана и Карса, као и дионице Карс—Аралик—Дилуџу.
мини|десно|Потписивање Шушинске декларације, чија се једна од тачака односила на Зангезурски коридор.
У Шуши је 15. јуна 2021. потписана декларација о савезничким односима Азербејџана и Турске, чија се једна од тачака непосредно односила на Зангезурски коридор. У декларацији је наведено да ће овај коридор „између западних региона Азербејџанске Републике и Нахчиванске Аутономне Републике Азербејџана и изградња жељезничке пруге Нахчиван—Карс као наставак овог коридора дати важан допринос интензивирању транспорта и комуникација између двије земље.”
Премијер-министар Јерменије Никол Пашињан и предсједник Азербејџана Илхам Алијев су 16. децембра 2021. на преговорима у Бриселу потврдили споразум о изградњи пруге Јерасх—Џулфа—Ордубад—Мерги—Хорадиз. Према Пашињану, након пуштања у рад ове пруге, Јерменија ће добити везе са Русијом и Ираном, а Азербејџан са Нахчиваном.
Пашињан је 14. јануара 2022. створио радну групу за обнов пруге на дионицама Јерасха и Мегри. За шефа радне групе именован је Пашињанов савјетник Арташес Тумањан.
Од маја 2023. изграђено 70% коридора.
Економска перспектива
Према прорачунима Центра за анализу економских реформи и комуникација Азербејџана, деблокада транспортних веза између главне територије Азербејџана и Нахчивана помоћи ће земљи да повећа извоз за 710 милиона америчких долара. Баку ће такође уштедјети 10 милиона долара, који се сваке године троше на субвенционисање летова Баку—Нахчиван. Осим тога, отварањем пруге омогућиће се успостављање непосредног снабдијевања гасом. Транутно се снабдијевање гасом преко систем размјене одвија преко територије Ирана. Истовремено, Техеран задржава 15% азербејџанског транзита у виду плаћања. Према шефу Центра, доктора економских наука Вусала Гасимилија, жељезничка линија Карс—Нахчиван—Мегри—Зангилан—Баку је важна не само са становиштва укидања блокаде Нахчивана, него и становишта смањење транспортних трошкова, повећања спољнотрговинских могућности, повећања туристичког и путничког транспорта, као и привлачења инвестиција у регији.
Азербејџански оријенталиста Рауф Раџабов, заузврат, вјерује да ће Зангезурски коридор дати Јерменији жељезничку везу са Русијом преко Азербејџана, која ће, заузврат, бити повезана преко Јерменије са Турском. Русија и Турска ће, према Раџабову, бити повезане и жељезницом овим коридором, што ће, између осталог, повећати руско-турски трговински промет. Виши савјетник Центра за анализу међународних односа Азебејџана Васиф Хусејнов сматра да ће Зангезурски коридор између главног дијела Азербејџана и Нахчивана кроз јужну Јерменију, ако буду отворен, имати већи економски значај за сродне државе него геополитичке посљедице у краткорочној и средњорочној перспективи.
Према азербејџанском посланику и економисти Вугару Бајрамову, отварање Зангезурског коридора ће „имати утицај на економију туркојезичких земаља и створити услове за повећања значаја транспортних коридора исток—запад и сјевер—југ”. Овај коридор ће, према Бајрамову, „ујединити регион који има прилично велики економски потенцијал и природне ресурсе”, а такође ће „повећати стратешки значај Азербејџана”.
Како је изјавио министар економије Азербејџана Микаил Џабаров, Зангезурски коридор ће повећати транзитни и логистички потенцијал региона, чије ће спровођење „довести до покретања нових транспортних праваца”, повећаће економску моћ Азербејџана, а такође ће „ојачати регионалну сарадњу и стабилност”.
Према руском политикологу, посланику Државне думе и члану Јавне коморе Русије Сергеју Маркову, стварање Зангезурског коридора је моћан пројекат који може постати подстицај економском расту не само земаља региона, него треба да изведе Јерменију из хроничне економске кризе. Неуспјех реализације пројекта Зангезурског транспортног коридора значи, према Маркову, озбиљну деградацију могућности економског развоја Јерменије.