Граматика немачког одликује то да још увек садржи 4 падежа (номинатив, генитив, датив и акузатив) и 3 рода (мушки, женски и средњи), за разлику од других германских језика који су изгубили падеже и мушки и женски род су се спојили и направили заједнички род. Треба рећи да се и множина може третирати као четврти род, јер нема мушки, женски и средњи род множине.
Слова
A Ä (споредно слово, као српско е) B C D E F G H I J K L M N O Ö (споредно слово, каже се е, али се усне наместе за облик гласа о. Постоји и отворенија варијанта овог гласа) P Q R S ß (споредно слово есцет, чита се с, јер је комбинација два с) T U Ü (споредно слово, каже се и, aли се усне наместе за облик гласа у. Постоји и отворенија варијанта овог слова) V W X Y Z Слово ß се никада не пише на почетку и увек се пише у средини или на крају, јер је ß комбинација два с.
Читање и фонетика Читање и фонетика се у овом примеру базирају на стандардном књижевном немачком. Самогласници
Монофтонзи a: [аː] ако је после њега један сугласник a: [a] ако је после њега двоструки сугласник ä, ae, e: [eː] глас ae је исто што и ä, само се најчешће користи када на тастатури нема слова ä. Постоје и случајеви да се овако чита када се на неке речи додаје умлаут на слово a, па на крају -ig или -lich, нпр. zuverlässig, или када се склапају две речи где је код прве последњи глас сугласник, а код друге први глас сугласник ä, ae: [ɛ] ако се после њих налази двоструки сугласник e, ä, ae: [ɛː] ако се после њих налази један сугласник e: [ə] се тако чита када се налази на крају или при крају речи или у префиксима ge- и be- er: [ɐ] се тако чита на крају речи. Не важи за једносложне речи i: [ɪ] ie: [iː] не важи за стране речи и државе које се завршавају на -ien o: [ɔ] када се после њега налази двоструки сугласник o, оw: [oː] када се после њега налази један сугласник. Глас оw се углавном налази код имена насеља ö, oe: [øː] (или мукло е), каже се е, само се скупе усне у круг као да ће се рећи о. Oвако се читају ако се после њих налази један сугласник. Постоје и случајеви да се овако чита када се на неку речи додаје умлаут, па на крају -ig или -lich, нпр. persönlich, или када се склапају две речи где је код прве последњи глас сугласник, а код друге први глас сугласник. Глас oe је исто што и ö, само се најчешће користи када на тастатури нема слова ö ö, oe: [œ] овако се читају ако се после њих налази двоструки сугласник. Отвореније је од гласа [øː] r: [ɐ̯] када је на крају слога или када после њега постоје још неки сугласници у једносложној речи, нпр.: erst (први). Крај слога је у немачком најчешће после самогласника u: [uː] овако се чита ако се после њега налази један сугласник u: [ʊ] овако се чита ако се после њега налази двоструки сугласник ü, ue, ui, y: [yː] (или фућкајуће и), каже се и, само се скупе усне у круг као да ће се рећи у. Овако се читају ако се после њих налази један сугласник. Глас ue је исто што и ü, само се најчешће користи када на тастатури нема слова ü. Постоје и случајеви да се овако чита када се на неке речи додаје умлаут на слово a, па на крају -ig или -lich или када се склапају две речи где је код прве последњи глас сугласник, а код друге први глас сугласник ü, ue, ui, y: [ʏ] овако се читају ако се после њих налази двоструки сугласник. Треба наговестити да је овај глас отворенији од гласа [yː]
У примерима је већ примећено да се самогласници разликују по дужини у зависности од тога где се налазе. У истим случајевима када су продужени може да се после њих налазе и h, ß и када се ss користи уместо ß, пример: Höhle [høːlə], Mühle [ˈmyːlə] и Straße [ˈʃtʁaːsə].
Такође, када се налази африкат [p͡f] и неколико различитих сугласника после самогласника, тада се самогласник кратко чита, нпр.: gültig: [ˈgʏltɪç].
Кратки самогласници се углавном јављају код неколико различитих сугласника и два удвостручена сугласника.
Треба рећи да се понекада одступа од правила читања најчешће код грађења речи или појединих позајмљеница. Нпр., у речи zuerst се глас ue чита баш онако како је написано, а не [ʏ] или [yː].
Дифтонзи ei, ai, ey, ay: [aɪ̯] au: [aʊ̯] eu, äu, aeu: [ɔʏ] или [ɔɪ̯]
Eu се тако не чита само у речима Museum (музеј), Eureka (еурека), Feuilleton (чланак) и код позајмљеница које се завршавају на -eur
Сугласници c: [t͡s] (испред e, i & y) c: [k] у осталим случајевима. Када је c само како год се чита (да није у диграфима ch и ck) се налази у страним речима и властитим именима ch: [x] (ређе као [χ]) када се налази после слова a, o & u ch: [ç] када је у осталим случајевима. То је меко х chs: [ks] једино не важи код речи nächst ck, k: [k] el: [l̩] се тако чита на крају речи, осим ако слово l није двоструко em: [m̩] се тако чита на крају речи en: [n̩] се тако чита на крају речи f, ph, v: [f] диграф ph се углавном налази код речи грчког порекла g: [g] h: [-] не чита се уопште када је у средини речи j: [j] ng: [ŋ] nk: [ŋk] pf: [p͡f] qu: [kv] r, rh: [ʁ] или [ʀ] у осталим случајевима. Слично звуче и оба настају код грла s: [z] пре самогласника sch: [ʃ] sp: [ʃp] се тако чита када је на почетку речи или у изведеним речима које користе реч која почиње на sp ss, ß: [s] st: [ʃt] се тако чита када је на почетку речи или у изведеним речима које користе реч која почиње на st t, dt, th: [t] tsch, tzsch, zsch: [t͡ʃ] гласови tzsch и zsch се углавном налазе код имена ti: [t͡sɪ̯] на крају или при крају речи латинског порекла које се завршавају на наставке -tion, -tia, -tial, -tiar, -tiär, -tie, -tiell, -tient, -tiös, -tium w: [v] z, tz: [t͡s] једино не важи ово за реч Quiz
Двострука слова се читају као и да је само једно написано.
Понекада се одступа од правила читања најчешће код грађења речи. Нпр., у речима Walhai и enthalten се слово h се чита.
Када су нека имена или стране речи у питању, одступа се од правила читања, нпр.: Verb, Alkohol или Johann.
Специјална комбинација ig: [ɪç] на крају речи, чак и када се дода слово t или реч keit.
Гласови код позајмљеница dsch: [d͡ʒ] када се тај глас транскрибује на немачки g: [ʒ] код француских позајмљеница, када је g из француских позајмљеница испред e, i и y.
Звучни гласови на крају речи и пре безвучног сугласника Гласови на крају речи или пре безвучног сугласника се читају као: b: [p] g: [k] d: [t] w: [f] Безвучни сугласници у немачком, али и у српском су: [p], [t], [k], [s], [ʃ], [t͡ʃ], [f], [h] и [t͡s]. Немачки такође поседује безвучне гласове [x], [χ] и [ç]. Не поседује безвучни глас [t͡ɕ] и звучне [d͡ʑ], [d͡ʒ] и [ʒ] у својим речима, искључиво у позајмљеницама. Ако испада да се неки од звукова који не постоји у немачком, као нпр., у речи Dschungel, значи да је глас транскрибован (прилагођен језику на ком се преводи) на немачки.
Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.
Примери где се они гласови употребљавају
Самогласници
Монофтонзи a - [аː]: kam a - [a]: Kamm ä, ae, e- [eː]: stehlen ä, ae, e - [ɛ]: stellen e, ä, ae - [ɛː]: Käse, Pflege e - [ə]: besprechen, gewinnen, bitte er - [ɐ]: weiter, Teilnehmer i - [ɪ]: Schnitt, Mittwoch ie - [iː]: Wien, bieten o - [ɔ]: offen, Holz o, оw - [oː]: Ofen ö, oe - [øː]: Höhle, Österreich (као изузетак), König ö, oe - [œ]: Löffel, öffnen r - [ɐ̯]: jährlich, erfahren, Tier, Stern u - [uː]: Zug u - [ʊ]: Mutter, Verwendung ü, ue, ui, y - [yː]: Mühle, über, Hygiene, typisch ü, ue, ui, y - [ʏ]: Müller, Füller, Uelzen
Дифтонзи ei, ai, ey, ay - [aɪ̯]: Fleisch, Main, Steyr, Haydn au - [aʊ̯]: auf, laufen eu, äu, aeu - [ɔʏ] или [ɔɪ̯]: Deutschland, Eule
Сугласници c - [t͡s]: Jacek, Mercedes c - [k]: Cottbus, Marcus ch - [x]: machen, beachten ch - [ç]: ich, Rechnung chs - [ks]: sechs, Achsen ck, k - [k]: Knie, Rücken el - [l̩]: Nahrungsmittel, Löffel em - [m̩]: großem en - [n̩]: zeichnen, malen f, ph, v - [f]: Frage, Phänomen, verstehen g - [g]: Geist, gültig h - [-]: Fahrer, froh j - [j]: Jahr, jung ng - [ŋ]: Junge, Erklärung nk - [ŋk]: Bank pf - [p͡f]: Pfirsich, Pflege, Apfel qu - [kv]: bequem, Quatsch, Quelle r, rh - [ʁ] или [ʀ]: Rechner, Rücken s - [z]: Seite, gesamt sch - [ʃ]: Schweiz, schlafen sp - [ʃp]: sprechen, abspielen ss, ß - [s]: Spaß, essen st - [ʃt]: Straße, Stück, Stein, Frühstück, Liechtenstein t, dt, th - [t]: Tür, Stadt, Thema tsch, tzsch, zsch - [t͡ʃ]: Deutsch, Nietzsche ti - [t͡sɪ̯]: Navigation, Patient w - [v]: Wasser, Wetter z, tz - [t͡s]: Zeichnung, Herz, Matratze
Специјална комбинација ig - [ɪç]: sonnig, Geschwindigkeit, beschäftigt
Звучни гласови на крају речи и пре безвучног сугласника b - [p]: ab, Abschnitt g - [k]: Tag, gesagt d - [t]: spielend
Основни појмови Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.
Падежи и њихова функција У немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив.
Номинатив Номинатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о граматичком субјекту.
Генитив Генитив се углавном користи када се исказује нека припадност, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив личних заменица не постоји. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном мисли овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон). У осталим случајевима се генитив не употребљава (и за имена).
Датив Датив се користи баш као и у српском да се неком нешто намењује или предлаже. Такође, српски локатив је у немачком датив. Постоји такође и исказивање припадности када се исказује са предлогом von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. Једино где не може да се замени за генитив јесте када је у питању везник wegen (због) као у реченици Wegen der Autobahn (због аутопута). За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи. Нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам). Предлог im је комбинација предлога in (у) и члана мушког или средњег рода (у овом случају мушког рода) у дативу dem. Та комбинација може и за предлоге an (на, као у српском примеру на зиду), von (од, када замењује генитив), zu (значење је као и енглеско to, али се на њега налепи само m, када су у питању мушки и средњи род, односно r, када је у питању женски род) и bei (код). Међутим, ако се предлог завршава на сугласник, склони се тај последњи сугласник и тек онда залепи m, када су у питању мушки и средњи род. Нпр.: Im Kino и In dem Kino. Не може такође да се лепи ни за један предлог слово r да се покаже да је у питању женски род, осим за предлог zu. А ако се употребљава датив за стање кретања, казало би се, нпр.: Ich gehe zum Kino (идем до биоскопа).
Акузатив Акузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када се исказује нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк). Када се неки предлози налазе са именицом и чланом средњег рода, онда се предлог и члан спајају, нпр.: Ich gehe ins Kaufhaus. Овде су се предлог in и члан das спојили, само што се од члана узима слово s и ставља на предлог. Исто се може применити и код предлога an, auf и für.
Чланови и родови У немачком постоје три рода: мушки, женски и средњи (са множином као један засебан род, где нема три иста у множини), где постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die. Постоји такође и одрични члан kein (који се такође употребљава и у множини) :