Милутин Каришик (Сурчин, 5. октобар 1923 — Нови Сад, 17. мај 1993) био је југословенски и српски глумац, позоришни редитељ и позоришни радник.
Биографија и каријера
Основну школу завршио је у Сурчину 1939. године, а гимназију је учио у Вршцу, Суботици, Књажевцу, Нишу и опет у Вршцу, у којем је и матурирао 1947. године.Ј. Путник, Тајна Николетине Бурсаћа, Вечерње новости, 25. IV 1958 Дипломирао је на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета у Београду 1964. године.М. Матицки, Ћопићев „Николетина Бурсаћ“ на сцени у Вршцу, Дневник, 14. III 1958
Као глумац и редитељ радио је у Народном позоришту „Стерија” у Вршцу (1945−1950. и 1952−1959), ХНК у Осијеку (у сезони 1951/52) и Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину (1959−1964). Од 1964. до 1976. године је био самостални саветник у Покрајинском секретаријату за образовање, науку и културу Извршног већа Војводине, од 1976. до 1983. био је секретар Културно-просветне заједнице Војводине, а од 1. јула 1983. директор Позоришног музеја Војводине.Н. Медведев, Наличје једне илузије, Зрењанин, 24. XII 1960 Од 1969. је обављао дужност секретара Заједнице професионалних позоришта Војводине, залажући се за изналажење што примеренијих решења у раду професионалних позоришта у Покрајини, па самим тим и у Српском народном позоришту.О. Новаковић, „Мећава“ Пере Будака на сцени Вршачког позоришта, НС, 1953, бр. 59-60, с. 6Т. Манојловић, Ангажованост начелом хуманости, Дневник, 6. XI 1962
Један је од иницијатора континуираног праћења театарског стваралаштва многих наших средина (Вршац, Зрењанин, Сомбор, Суботица).Д. Копчалић, Романтика и стварност, Дневник, 13. XII 1965 Приредио је изложбе „Стеријина Покондирена тиква на југословенским сценама“ (1974), „Војвођанска позоришта 1945−1975“ (1975) и „Стерија на војвођанским сценама 1945−1976“ (1976). Од 1968. био је у редакцији „Алманаха позоришта Војводине“. Написао је комедије Парничари (Вршац 1959; Зеница 1962) и Друштвене игре, под псеудонимом – Мића Милутиновић (Вршац 1965).М. Пражић, Атрактивни водвиљ, Дневник, 2. X 1968 Са немачког је превео Војцека Георга Бихнера (Сомбор 1973) и Коло А. Шницлера (Суботица 1932).М. Кујунџић, Патријархални хипици, Дневник, 19. X 1971.
Објавио је преко педесет текстова из живота и рада професионалних и аматерских позоришта у САП Војводини и низ чланака о савременом немачком позоришту у „Нашој сцени“, „Дневнику“, „Сцени“, „Алманаху позоришта Војводине“, новосадском „Позоришту“, „Зрењанину“, „НИН-у“, „Театрону“ и „Културном животу“. Остварио је на десетине режија у аматерским позориштима у Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Кнежевцу, Ковину, Новом Бечеју, Жабљу, Црвенки, Бачкој Паланци и руководио је многим семинарима за позоришне аматере.Каришик Милутин Српско народно позориште 26. 10. 2023
Библиографија
Парничари, комедија у два дела, ркп. у Библиотеци НП „Стерија“, Вршац Друштвене игре, комедија у два дела, ркп. у Библиотеци НП „Стерија“ Вршац Сусрет – могућности зближавања; Репертоар и признања; Мали лексикон у: 20 сусрета позоришта Војводине, Нови Сад 1970. године, с. 3, 43, 45-81, 83-101 Професионална позоришта у САП Војводини (1945−1975), Нови Сад 1975. Стерија на војвођанским сценама, Зрењанин 1976. Народно позориште „Стерија“ у Вршцу (1945−1975), Нови Сад–Вршац 1980. Настанак манифестације и њен развој, у: 30 сусрета позоришта Војводине, Нови Сад 1980. године, с. 31-73.
Референце
Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 1993. Категорија:Глумци из Београда Категорија:Сурчинци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Југословенски редитељи Категорија:Српски глумци Категорија:Српски позоришни редитељи Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду