Једност или једноћа ( [-{henosis}-], , ) је филозофски концепт који означава одсуство мноштва и подељености. То је својство онога што је једно и у себи не садржи никакву могућност различности. Једност је идентитет у метафизичком и онтолошком смислу и значи да је биће неподељено у себиЈедност, Филозофски речник (аутор Бранко Павловић), Плато, Београд 1997..
Старогрчки филозофи су трагали за једним почелом којим би објаснили појавни свет. Према Аристотелу „једним се назива оно што није раздељено и уколико није раздељено." Највиши стадијум је супстанцијална једноћа (unum per se), у бићима која су збиљски (actu) једно биће и не многа бића, која су само акцидентално уједињена. У акциденталној једноћи (unum per accidens) биће је такође уједињено, али није у себи једна супстанција.Jednoća, Filozofijski rečnik (filozofija.org) , Приступљено 4. 5. 2013. Средњовековни исламски филозоф Ибн Араби употребљава израз једност (Ehadijje) за чисту бит. Најпотпунија манифестација једности у свемиру јесте човек кад урони у своју бит (zāt).Salavat Božanskih izljeva od Ibn ’Arebija, Приступљено 4. 5. 2013. У савременој филозофији се често износи мишљење да јединство као категорија објективног света има свој извор и узор у јединству свести, односно груписању доживљаја око једног »ја«.Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
У духовном смислу једност означава одсуство граница које поставља его. Стара зен мудрост гласи: „ако ћутимо, једно смо; ако говоримо, двоје смо“.Ранко Бугарски, Писмо, Матица српка, Нови Сад, 1996. Према неким духовним традицијама једност је доживљај потпуног јединства са бићем или богом.
У религији се концепт једности Бога назива монотеизам. Исламски концепт једности Бога, који се донекле развио као реакција на хришћанско Тројство, се назива тевхид. Бахаи вера проповеда једност Бога, религије и човечанства.Jednost religije - Progresivna Objava , Приступљено 28. 3. 2013.
Референце
Види још Једно Монизам Дуализам Плурализам
Категорија:Теологија Категорија:Филозофски концепти Категорија:Мистицизам