Дванаеста сезона британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху почела је 28. децембра 1974. епизодом „Робот (1. део)”, првом у којој је главну улогу тумачио Том Бејкер, а завршила се епизодом „Освета Киберљуди (4. део)” 10. маја 1975. године.

Ово је прва сезона са Томом Бејкером ​​у улози четврте инкарнације Доктора, ванземаљског Господара времена који путује кроз време и простор у свом ТАРДИС-у који споља изгледа као британска полицијска говорница. Његови сапутници у овој сезони су Сара Џејн Смит (Елизабет Слејден), која наставља своју улогу из 11. сезоне, као и Хари Саливан (Ијан Мартер), који се придружио глумачкој постави у овој сезони. Пошто су Бери Летс и Теренс Дикс напустили серију ​​заједно са Џоном Пертвијем, на овој сезони су радили нови продуцент Филип Хинчклиф и нови уредник сценарија Роберт Холмс. Летсова последња прича као продуцента била је Робот, док је Хинчклиф продуцирао остатак сезоне. Холмс је и раније писао сценарије за серију.

Улоге

Главне Том Бејкер као Четврти Доктор Елизабет Слејден као Сара Џејн Смит Ијан Мартер као Хари Саливан

Током продукције једанаесте сезоне, било је познато да ће Џон Пертви напустити своју улогу Трећег Доктора и да ће бити потребно пронаћи новог глумца који ће тумачити Четвртог Доктора. Том Бејкер је у то време био незапослени глумац и радио је у грађевини. Бејкер је био телевизијски и филмски глумац и имао је главне улоге у неколико филмова, међу којима је био Трезор ужаса (1973) и као главни антагониста у филму Златно Синбадово путовање исте године. Писао је Билу Слејтеру, шефу серијског програма BBC-ја, тражећи посао. Слејтер је предложио Бејкера ​​продуценту серије Берију Летсу, који је тражио глумца за улогу новог Доктора. Летс је био продуцент серије још од раних Пертвијевих серијала 1970. године. Видео је Бејкеров рад у филму Златно Синбадово путовање и ангажовао га је за ту улогу. Бејкер је остао у улози Доктора седам сезона, дуже од било ког другог глумца који је играо ту улогу.

Елизабет Слејден се вратила улози сапутнице Саре Џејн Смит током целе сезоне. Ијан Мартер се придружио глумачкој постави као Хари Саливан. Његов лик је осмишљен пре него што је Бејкер добио улогу; разматрала се могућност да се улога Доктора додели старијем глумцу, па је Хари осмишљен као млађи лик који би преузео акционе сцене.

Епизодне Николас Кортни као бригадир Летбриџ-Стјуарт (епизоде 1−4) Џон Левен као наредник Бентон (епизоде 1−4)

Николас Кортни и Џон Левен поновили су своје улоге бригадира Летбриџ-Стјуарта и наредника Бентона у првом серијалу сезоне, под насловом Робот. Кортни је започео своју улогу у причи са Другим Доктором, Мрежа страха (1968), где је његов лик био пуковник. Левен се први пут појавио у другој причи са Другим Доктором, Инвазија (1968), заменивши другог глумца. Обојица су били припадници Обавештајне јединице Уједињених нација (UNIT). Они су, заједно са Слејденовом, чинили прелазну глумачку поставу између Трећег и Четвртог Доктора, иако је серијал Робот једина прича са UNIT-ом у дванаестој сезони.

Епизоде

После Робота, сви серијали у овој сезони настављају се непосредно један за другим, пратећи једно једино проблематично путовање посаде ТАРДИС-а. Упркос континуитету, сваки серијал се сматра засебном причом.

Сезона је у почетку била осмишљена по узору на претходну Пертвијеву сезону, са три приче од по шест епизода и две од по четири епизоде. У том смислу, првобитна структура је била да сезона почне са четвороделним серијалом Робот и четвороделном Свемирском станицом Кристофера Ленглија, након чега би уследиле три шестоделне приче — Постање ужаса (касније преименована у Постање Далека), Лох Нес, и још једна шестоделна прича која је тек требало да буде одређена. Уредник сценарија Роберт Холмс је са Филипом Хинчклифом разматрао могућност да се та још неодређена шестоделна прича замени једном четвороделном и једном дводелном причом, обе са истим продукционим тимом.

Коначна структура сезоне постала је: две четвороделне приче (Робот и Барка у свемиру, која је заменила Свемирску станицу), нова дводелна прича Уништитељи (касније преименована у Сонтараначки експеримент), шестоделно Постање Далека, и четвороделна верзија Лох Неса (касније преименована у Терор Зајгонаца и пребачена за 13. сезону). Ова одлука учинила је Сонтараначки експеримент првом причом из два дела још од Спасавања из 2. сезоне. То је такође била прва прича снимљена у потпуности на локацији још од Пертвијевог уводног серијала Напад из свемира у 7. сезони, као и прва која је у целости снимљена на видео-траци уместо на 16 mm филму, што је до тада било уобичајено за снимање на локацији. Ради уштеде новца, серијали Барка у свемиру и Освета Киберљуди снимљени су на истим сетовима.

Продукција Бери Летс је био продуцент серијала Робот, након чега га је наследио Филип Хинчклиф. Роберт Холмес преузео је дужност уредника сценарија од Теренса Дикса.

Серијал Робот је написао Дикс, који је навео филм Кинг Конг (1933) као инспирацију за причу. Дикс је укључио неколико познатих елемената из прве приче Трећег Доктора, Напад из свемира (1970), што би помогло публици да лакше прихвати промену главног глумца.Cornell, Day and Topping (2004) Серијал Барка у свемиру написао је Роберт Холмс на основу приче Џона Лукаротија која се сматрала неупотребљивом.Cornell, Day and Topping Летс и Дикс су желели да се Тери Нејшн врати да напише серијал о Далецима, али су у почетку сматрали да је његов сценарио превише сличан претходним причама са Далецима. Предложили су му да уместо тога напише причу о њиховом пореклу, која је постала Постање Далека. Међутим, под Хинчклифом, серијал је добио мрачнији тон.

Сетови Барке у свемиру поново су коришћени за Освету Киберљуди. Постање Далека је био последњи серијал у сезони који је снимљен, након Освете Киберљуди. Снимање се одвијало у јануару и фебруару 1975. године.

Емитовање Дванаеста сезона је емитована од 28. децембра 1974. до 10. маја 1975. године.

Уводна шпица за прву епизоду серијала Барка у свемиру била је обојена сепија тоном као експеримент, али то није поновљено у наредним епизодама.

Референце

Литература

Категорија:Доктор Ху