Југословенска левица (позната и као: Југословенска удружена левица; скраћено: ЈУЛ) била је политичка странка у Савезној Републици Југославији и Републици Србији. На свом врхунцу, странка је имала 20 места у Народној скупштини Републике Србије након општих избора 1997.
Идеологија ЈУЛ се изјашњавао као странка свих „левичарских и прогресивних снага које су веровале да је општи интерес увек изнад приватног интереса”, а чинили су је они који се залажу за комунизам, социјализам, зелену политику, социјалдемократију и демократски социјализам. Разни извори су ЈУЛ оценили као крајње левичарску, но доктор политичких наука Србобран Бранковић напомиње да је „њена политика била потпуно супротна њеној реторици.”
Историја Основана је 1994. спајањем 19 левичарских странака, предвођених Савезом комуниста — Покретом за Југославију (СК—ПЈ). Новонасталу странку предводила је Мира Марковић, првобитно у звању председнице Дирекције.
За разлику од Социјалистичке партије Србије (СПС) и њене савезнице Демократске партије социјалиста Црне Горе (ДПС) које су биле директни наследници Савеза комуниста Србије и Црне Горе, Југословенска левица је била странка са члановима из читаве СР Југославије.Yugoslav Left leader: "All people in Yugoslavia should live together"
Упркос овим разликама, ЈУЛ и СПС су блиско сарађивали. ЈУЛ углавном није посебно излазио на изборе већ искључиво у склопу коалиције. Неколико чланова СПС-а је у некој фази прешло у ЈУЛ.
Странка је 24. и 25. марта 1995. године одржала 1. конгрес у Сава центру у Београду, а за председника је изабран позоришни редитељ Љубиша Ристић.
ЈУЛ се 1996. придружио Левој коалицији коју су чинили СПС и Новом демократијом. После избора 1997. године, странка је имала 20 посланика и више представника у разним локалним скупштинама. У другој влади Мирка Марјановића имао је пет министарских места.
На 2. конгресу одржаном 6. априла 2002. у Крагујевцу, Мира Марковић је изабрана за председника Југословенске левице.
Имао је минимално присуство у политици Црне Горе. На свом врхунцу, ЈУЛ је био део Патриотске коалиције за Југославију на изборима 2002. са Народном социјалистичком партијом Црне Горе и Српском радикалном странком. Коалиција је освојила мање од 3% гласова и ниједно посланичко место.
На изборима 2003. ЈУЛ је освојио само 0,1% гласова.Broad Left entry on JUL Странка је званично престала да постоји 12. априла 2010. године.
Међународна сарадња ЈУЛ је посетио скупове неколико левичарских политичких група у Европи и свету. Одржавао је везе са Комунистичком партијом Кине, Комунистичком партијом Кубе и Радничком партијом Кореје.
Бирачка база Друштвена база је углавном била међу сељацима и радницима, али је имала и припаднике такозване -{nouveau riche}- Србије у време Милошевићевог мандата, као и много високих државних службеника и војног особља. Током 1990-их, противници Милошевићеве владе понекад су спомињали ЈУЛ „огранак Комунистичке партије Кине у Југославији”.
Резултати на изборима Парламентарни избори у Србији Година # гласова % од важећих # мандата Промена Коалиција Статус 1997. 1.418.036 34,26% 20 ЛК 2000. 14.324 0,38% 20 без мандата 2003. 3.771 0,09% 0 без мандата
Парламентарни избори у Црној Гори Година # гласова % од важећих # мандата Промена Коалиција Статус 1996. 1.668 0,55% нова без мандата 1998. 345 0,10% 0 без мандата 2001. 190 0,05% 0 без мандата 2002. 9.911 2,84% 0 ПКЈ без мандата
Истакнути чланови ЈУЛ-а
Мира Марковић, доктор социолошких наука; Љубиша Ристић, позоришни редитељ; Слободан Панов, професор Правног факултета Универзитета у Београду; Милован Бојић, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и начелник ИКВБ Дедиње; Нада Поповић Перишић, историчарка књижевности, научна сарадница Институту за књижевности уметност; Жељко Митровић, медијски предузетник и музичар; Александар Вулин, политичар; Милорад Мандић Манда, глумац; Десимир Станојевић, глумац; Зорица Брунцлик, певачица.
Референце
Литература
Спољашње везе M. Marković interview on the party (2008)
Категорија:Настанци у Србији 1994.