мини| Трота из Салерна Трота из Салерна (пишесе и Трокта) је била лекарка и списатељица у јужном италијанском приморском граду Салерну, која је живела у раним или средњим деценијама 12. века. Њена слава се проширила до Француске и Енглеске у 12. и 13. веку. Латински текст који је сакупио неке од њених терапија уграђен је у скуп расправа о женској медицини који је постао познат као Тротула, „мала књига (названа) "Тротула". Постепено, читаоци су постали несвесни да је ово дело три различита аутора. Такође су били несвесни имена историјског писца, које је било "Трота", а не "Тротула". Тротула је од тада погрешно схваћено као аутор читавог компендијума. Ове заблуде о ауторки Тротуле допринеле су брисању или модификовању њеног имена, пола, степена образовања, медицинског знања или временског периода у коме су текстови писани; овај тренд је често био резултат пристрасности каснијих научника. Тротино аутентично дело (укључујући збирку њених лекова, познато као Практична медицина према Троти) било је заборављено све док није поново откривено крајем 20. века.
Образовање Трота из Салерна школовала се на Медицинском факултету у Салерну, првој медицинској школи на свету. Тамо је постала висококвалификовани лекар који се специјализовао за женски репродуктивни систем и порођај. У суштини, постала је први гинеколог на свету, а касније и професор у школи, добивши надимак Magistra Medicinae. Као професор, своје знање као гинеколог пренела је својим ученицима што им је омогућило да унапреде третман здравља жена у западном свету.
Одвајање Троте од "Тротуле" „Трота” или „Трокта” су једини облици овог уобичајеног женског имена који се налазе у изворима у Салерну из 12. века; „Тротула”, насупрот томе, никада није документовано као женско име. У каснијем 12. веку, део дела повезаних са историјским лекаром, Тротом из Салерна, De curis mulierum („О третманима за жене”), био је подведен у зборник три различита дела о женској медицини од три различита аутора. Пошто је Тротино дело било једино од три које је носило ауторско име, она је сматрана заслужна за цео ансамбл, који је првобитно назван насловом Тротула, „мало (дело) Троте”. Како је ансамбл почео да кружи ван јужне Италије, наслов „Тротула” је убрзо погрешно схваћен као име аутора, а „Тротула” је постала једини аутор сва три текста у скупу Тротула.
Шта год да је Тротина слава преживела после 12. века, изгледа да је спојена са текстуалном личношћу „Тротула”. За разлику од широке популарности текстова Тротуле — који се налазе у скоро 140 сачуваних копија латинских оригинала и око 60 примерака превода на народне језике — аутентична Тротина дела су опстала у само неколико примерака. Отуда је у модерној науци кључно одвојити историјску жену Троту од судбине текстова Тротуле, јер су њихов историјски значај и утицај били прилично различити. and Monica H. Green (2008) , esp. chapters 1, 5, and 6. Дебате о томе да ли је „Тротула” заиста постојала почеле су у 16. веку, делом произашле из инхерентних недоследности у састављеном делу које је кружило под „њеним” именом. Те дебате су се наставиле до каснијег 20. века, када су откриће Тротине Practica secundum Trotam („Практична медицина према Троти”) и филолошка анализа других радова повезаних са њом омогућили да се права историјска жена Трота види независно од текстуалне творевине "Тротула".
Живот и дела Не постоје независни биографски подаци о Троти из Салерна осим информација које се могу сакупити из списа повезаних са њом. Тај податак нам омогућава да је сместимо у прву половину 12. века. Поред тога, свеобухватна сагласност свих текстуалних сведока Тротиних списа и пракси, објављених 2007. године, омогућава процену пуног обима њеног рада. Вероватно је написала више него што се може документовати од стране постојећих сведока.. Ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) . , especially chap. 1. У 12. и 15. веку, Тротини текстови су више пута објављивани у разним градовима и имали су широку публику широм западне Европе упркос конкуренцији других текстова који су се фокусирали на гинекологију и здравље жена.
Такође је промовисала начине здравог и дугог живота. Заговарала је да се вежба, добра исхрана, живот са ниским стресом и чистоћа унесу у свакодневни живот. Тротула је писала о томе како да водите рачуна о личној хигијени и нези укључујући лекције о шминкању, отклањању натечености лица и очију, уклањању нежељених длачица са тела, посветљивању коже, сакривању флека и пега, прању зубе и отклањању лошег задаха, бојењу косе, депилирању воском, третирању испуцалих усана и десни.
Practica secundum Trotam (Практична медицина према Троти) Дело са којим је Трота најдиректније повезана као аутор је Practica secundum Trotam („Практична медицина према Троти”), која покрива низ различитих медицинских тема, од неплодности и менструалних поремећаја до уједа змије и козметике.. Ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) and 211-13; and Трота је била познати ауторитет у акушерству и позната бабица у Салерну. Иако су њени радови познати по практичним информацијама о гинекологији и акушерству, Трота је писала и о медицинским проблемима са којима се суочавају и мушкарци и жене. У својој практичној књизи медицине, Practica secundum Trotam, посветила је око три четвртине текста болестима које нису специфичне за жене, као што су унутрашње болести, грозница и ране. Ово илуструје да Трота није била ограничена на проблеме у гинекологији или акушерству када је лечила своје пацијенте.
Тротини списи укључивали су радикалне идеје које нису биле уобичајене у то време, тврдећи да су и мушкарци и жене одговорни за неуспех у зачећу. Ова смела изјава која је доводила у питање способност мушкарца да се репродукује изазвала је много контроверзи о њеном раду. Њен рад је такође укључивао разне савете о зачећу, менструацији, царским резовима и порођају. Већина њених текстова писана је за мушке докторе како би се едуковали о женском телу, јер су сва дела у то време писали мушкарци који нису имали искуства у лечењу жена и њихових здравствених проблема. Ови писани радови су коришћени вековима након што су објављени, јер су утрли пут предмодерном третману женских медицинских проблема.
Practica је први пут откривена 1985. од стране историчара Калифорнијског технолошког института Џона Ф. Бентона. Бентон је пронашао текст у једном мадридском рукопису вероватно написаном на самом почетку 13. века. Другу, делимичну копију текста открила је Моника Х. Грин у рукопису који се сада налази у Оксфорду.. Ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) . Пјеро Канталупо је 1995. објавио комплетну транскрипцију оригиналног латинског текста у мадридском рукопису; још увек није објављен комплетан превод на енглески.Piero Cantalupo, “L'inedito opuscolo di pratica terapeutica della medichessa salernitana Trota. and 211-13.
De curis mulierum (О третманима за жене) Трота је такође ауторитативна фигура која стоји иза једног од три текста у такозваном Тротула ансамблу, зборнику радова о женској медицини који је сакупљен касније у 12. веку.. (Philadelphia: ). (ebook). (print) Ово је текст познат као De curis mulierum („О третманима за жене”). Трота се не може с правом назвати „аутором” овог текста, или бар не у оном облику у којем је сачуван, јер се она у тексту наводи у трећем лицу. Трота се појављује у анегдоти о младој жени која болује од ventositas matricis („ветар у материци”). Трота је позвана да лечи жену која је боловала од овог стања. У тексту је истакнуто да је „Трота позвана као да је мајстор”. Латинска реч за "master" овде је у женском облику, magistra, што је најубедљивији знак да је Трота имала друштвени статус упоредив са оним мушког мајстора - magistri.. Ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) .
Женска писменост није добро документована у јужној Италији у овом периоду, што поставља питање зашто је De curis mulierum уопште записан. Гринова проналази кључ за ово питање у три речи енглеског порекла које се налазе у најранијим копијама текста. De curis mulierum је можда написан, каже она, не за добробит локалних жена у Салерну, већ за публику у Енглеској која је била жељна да сазна о медицинској пракси у далеком Салерну. И Енглеска и јужна Италија биле су под норманском влашћу у овом тренутку, а пренос италијанских медицинских списаса југа у Нормандију и посебно Енглеску је добро документован у овом периоду.Monica H. Green, "Rethinking the Manuscript Basis of Salvatore De Renzi's Collectio Salernitana: The Corpus of Medical Writings in the 'Long' Twelfth Century," in . Ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 3 , 15-60. У ствари, рукопис у коме налазимо најранији примерак оригиналне верзије De curis mulierum — Оксфорд, Библиотека Бодлеана, из раног 13. века — изгледа да је написан и у Италији и у Енглеској.. Ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) .
Углед и средњовековна судбина њених списа Анегдота о Тротином излечењу младе жене са „ветром” у утроби већ је показатељ славе коју је уживала у сопственој заједници. Упоређивање са мушким магистром медицине у називу "magistra operis" било је значајно достигнуће, посебно зато што је женски облик магистра једва да је уопште документован у овом периоду. Даљи докази о исцелитељки Троти, међутим, још нису пронађени у документима из Салерна. Ниједан мушки медицински писац из тог периода је не наводи по имену, и иако се многе жене по имену Трота (или „Трокта”) помињу у салернитанским документима, немогуће је идентификовати ову конкретну Троту са било којом од њих. Трота, са своје стране, помиње пар својих мушких савременика. У делу О треатманима за жене, постоје две референце на салернитанског лекара Кофоа. Поред тога, чини се да Трота приписује "златну маст" за лечење лезија пениса мајстору Фераријусу.. Ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) . Трота је, дакле, имала свест о стваралаштву својих мушких савременика, па је приметно да они не узвраћају. Неколико мушких писаца помиње праксе mulieres Salernitane („жена Салерна”) као недиференциране групе које изгледа само повремено обухватају врсте терапија које је Трота практиковала.. (Philadelphia: ). (ebook). (print),
Дама Троте Трајни запис о њеној слави лакше је пронаћи у северној Европи. Англо-нормански козметички текст из тринаестог века, Ornatus mulierum (О украсу жена), помиње „Даму Троте” дванаест пута. Заиста, ауторка заправо тврди да је студирала са Тротом, и она је једина жена која је по имену наведена као извор информација. (Brussels: Presses Universitaires de Bruxelles, 1967. Ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) and 214-18. Као што је Гринова сугерисала, Тротино међународно поштовање је можда довело до стварања Третмана за жене, који, као што је горе наведено, показује знаке да га је сакупио посетилац Салерна који је говорио енглески.
Codex Salernitanus